ucenici politicki taoci

size: Ovo je peta skolska godina koju ce osnovci i srednjoskolci Albanci pohadjati po privatnim objektima. Iako je do sada bilo 12 susreta delegacije Albanaca i predstavnika Ministrastva Srbije, pri Zenevskoj Konferenciji, ne bi li se ovaj problem resio nije se doslo ni do kakvog rezultata. Sustina nesporazuma su nastavni planovi i programi, odnosno nadleznost oko njihovog donosenja. Ucenici Albanci su svih ovih godina radili po planovima i programima koji su uskladjeni sa Ministarstvom Srbije, pre donosenja novog Ustava, 1990.god. Medjutim, to nije jedina sporna stvar. Novim srpskim Ustavom je predvidjeno da se od zavrsenog broja osnovaca Albanaca u srednje skole moze upisati samo 28 odsto, dok ucenika srpske nacionalnosti cak 117 odsto. Dvostruka politika srpskih vlasti( prema medjunarodnoj zajednici s jedne strane i sopstvenoj javnosti s druge) da Albanci " bojkotuju", kako tvrde - srpske skole, medju ovdasnjim Albancima ne moze "proci". Tako, prijemni Konkursi, navodno za upis ucenika Albanaca u srednje skole, nisu u skladu sa cinjenicom da su svi prosvetni radnici Albanci dobili otkaze...DjACI - POLITICKI TAOCI

Ovo je peta skolska godina od kada se albanski djaci nalaze van skolskih objekata, kada je Odlukom vlade Srbije 1990.godine u toku jednog dana 6000 prosvetnih radnika Albanaca dobilo resenja o otkazima, koja je da podsetimo, potpisao tadasnji sekretar Sekretarijata za obrazovanje, nauku i kulturu Kosova Miodrag Djuricic. U toku svih ovih godina bilo je pokusaja da se postigne neki kompromis, pa su se u okviru Zenevske Konferencije 12 puta vodili pregovori izmedju delegacije Albanaca i srpske vlade. Medjutim, nije se doslo nidokakvog pozitivnog pomaka. Tako je podpredsednik Demokratskog saveza Kosova i predstavnik delegacije Albanaca pri Zenevskoj Konferenciji oko normalizovanja nastave na albanskom jeziku Fehmi Agani, u susretu sa novinarima izjavio da se razgovori sa srpskom stranom odavno nisu vodili, obzirom da dosadasnji nisu dali rezultate i da se njihov skori nastavak i ne ocekuje ali da ih on ne smatra prekinutim. Pokrajinski sekretar za obrazovanje, nauku i kulturu Kosova, Marinko Bozovic medjutim izjavljuje da "za sada nikakvih dogovora sa Albancima nema, jer albanski prosvetari ne priznaju planove i programe, kao ni dokumente izdate sa pecatom Republike Srbije". I u poslednjem razgovoru sa specialnim savetnikom UNICEF-a za obrazovanje u eks Jugoslaviji Robertom Fudericom, takodje se govorilo o "bojkotu drzavnih skola od strane Albanaca", ali se pri tom srpski ministri nisu osvrnuli na sustinu problema. A sta se u stvari nudi Albancima?

Predstavnici srpskih vlasti na Kosovu, pa i u Beogradu, iz godine u godinu isticu da su raspisani Konkursi za upis albanskih djaka. Medjutim, ovo se tumaci kao pokusaj predstavnika srpskih vlasti da ubedi medjunarodnu javnost da Albanci imaju pravo na skolovanje na maternjem jeziku i da je "jedino problem sto oni sami ne zele da koriste svoja prava". Apsurdno je, uostalom, raspisati Konkurse za ucenike Albance i to za nastavu na albanskom, ako nema ni jednog nastavnika Albanca na platnom spisku, kako se istice, srpskih skola. S druge strane objavljeni Konkursi su neprihvatljivi za Albance, jer se njima predvidja, na primer po Konkursu iz 1992.god., da se od 34 hiljade ucenika Albanaca, koliko je zavrsilo Osnovnu skolu upise tek oko 9 hiljada, sto znaci da bi bez prava na dalje skolovanje ostalo 72 odsto albanske dece. Po istom Konkursu, predvidjeno je da se u srednje skole upise cak 117 odsto srpskih djaka. Ovakvim "rasporedom" aktuelna srpska politika racunala je na eventualne povratnike, odnosno naseljavanje Srba na Kosovu. Ovo potvrdjuje i dugo prisutnu tezu medju albanskim prosvetarim o velikim reperkusijama koje bi imalo skolovanje na albanskom, kad bi ostalo pod srpskom jurisdikcijom, ili kad bi Srbija odredjivala broj skola na Kosovu.

Nesuglasice koje su dovele do ovakvog stanja u obrazovanju na albanskom jeziku nastale su, da podsetimo, donosenjem novog Ustava Srbije, kada se i od albanskih nastavnika i djaka zahtevalo da prihvate nove planove i programe, koji nisu bili u skladu sa etnickim i kulturnim zahtevima Albanaca. Najvise primedbi je bilo, upravo kod predmeta koji se direktno ticu jednog kolektiviteta, kao sto su istorija, muzika, knjizevnost, pa cak i matematika, gde propratni tekstovi postavljenih zadataka nisu ilustrovani nacionalnim, albanskim imenima.

Upravo zbog toga je delegacija Albanaca, na celu sa Fehmi Aganijem, u okviru Zenevske Konferencije, predlozila da se omoguci albanskim djacima i nastavnicima pohadjanje nastave po skolskim objektima, u cijoj su izgradnji ucestvovali i sopstvenim sredstvima, a da se potom krene u iznalazenje resenja za sporne nastavne planove i programa. To medjutim nije bilo prihvaceno od strane srpskih predstavnika. Da zaista ne postoji spremnost srpskih vlasti da se ovaj najosetljiviji problem kosovskog cvora resi, pokazuje i stav aktuelnog pokrajinskog sekretara za obrazovanje, nauku i kulturu Marinka Bozovica koji je u poslednjem razgovoru sa direktorima srednjih skola na Kosovu rekao da "Albanci ne zele da bilo sta koriguju u svojim planovima i programima iako sami mogu da ih sacine, s tim sto bi ih korigovalo Ministarstvo prosvete Srbije". On je istom skupu davao instrukcije kako da se ponasaju u slucaju "najezde" albanskih djaka, iako je bilo izvesno je da oni tako nesto nisu imali u "planu", obzirom da su ranijih godina od ovdasnje policije izvlacili deblji kraj. To, medjutim nije sprecilo policijske organe na Kosovu da intervenisu i ovoga puta. Tako, su policijsku palicu na svojim ledjima "osetili" nastavnici i djaci, uglavnom u Kosovskoj Mitrovici i Podujevu.

Kako se saznaje od kompetentnih predstavnika Albanaca koji su svih ovih godina ucestvovali u organizaciji paralelne nastave na albanskom jeziku, ovo ce svakako biti i jedna od najtezih godina za sve osnovce i srednjoskolce i kada je u pitanju prostor za odvijanje i finansiranje nastave. Dok se albanskim ucenicima zabranjuje nastava i po privatnim objektima, s druge strane, gotovo svi srednjoskolski objekti su poluprazni, pa cak su neke srednje skole, kao sto je primer u Djakovici, zbog nedostatka dovoljnog broja djaka za nastavu na srpskom jeziku, ugasene. Do sada je obezbedjena jedna suma novca, od 1,6 miliona nemackih maraka, koju je osigurala kosovska vlada u egzilu, a Centralni odbor za finansiranje Kosova prikupio je pet ipo miliona nemackih maraka, od kojih ce 92 odsto biti namenjeno za isplatu licnih dohodaka prosvetnim radnicima. Svakodnevno na adrese privatnih skola pristize i novac od gradjana, odnosno roditelja i radnika zaposlenih u inostranstvu. Inace, predvidja se da je za ovu skolsku godinu, za blizu 250 hiljada osnovaca i srednjoskolaca, i dohotke njihovih predavaca neophodno obezbediti izmedju 25 i 28 miliona nemackih maraka.

Sve u svemu, albanska deca su taoci aktuelne politike. Prema onome sto se plasira u srpskoj stampi ili izjavljuju srpskih zvanicnici, proizilazi da su "albanska deca taoci albanskih partija". Po onome sta se u stvari dogadja, o cemu govore i konkretni podaci, medju Albancima se kvalifikuje kao "preradjena strategija srpskih vlasti, koja po svaku cenu zeli vrsiti svoju vlast na Kosovu", pa makar se to prelamalo preko ledja 300 hiljada dece i njihove buducnosti.

Po svemu sudeci, ostaje da se vidi gde je kraj ovoj neiscrpnoj naraciji oko nemogucnosti iznalazenja resenja oko nastave na albanskom jeziku. Nespremnost srpskih vlasti s jedne i neprihvatanje Albanaca , da budu pod srpskom jurisdikcijom i nadleznostima koja uveliko ogranicava skolstvo na albanskom jeziku, s druge strane, dovoljni su pokazatelji kompleksnosti problema, kojem je tesko nazreti kraj.

Astrit Salihu AIM Pristina