PONOVO ZAJEDNO

,AIM, Beograd, 1.09. 1994.

Akcija Visokog komesarijata za izbeglice UN i Fonda "Spasite decu"

U trogodisnjem ratnom vihoru na teritoriji bivse Jugoslavije nestali su mnogi gradovi, sela i porodice. A, kako to u ratu uvek biva, nastala je ogromna reka od gotovo 3 miliona izbeglica i raseljenih ljudi. Oni su potrazili spas i utociste u nekoj od bivsih republika ili u jednoj od dvadesetak zemalja u Evropi, Americi i Aziji. Polovinu ove izbeglicke populacije cine deca ispod 18 godina starosti.

Na pocetku ratnog haosa u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini deca su odnosena na brzinu, odlazila su sa rodjacima i komsijama, uglavnom sto dalje od opasnosti. Roditelji su ostajali uvereni da sukob nece dugo potrajati, a zatim su, kako se rat rasplamsavao, ako bi uspeli, i sami bezali, takodje sto dalje. Tri godine kasnije, kada su statisticari celu tu pricu preveli u brojke, dobijena je porazna cifra od oko 40.000 decaka i devojcica koji su se izgubili u ratnom sukobu. Oni ne znaju nista o tome gde su im roditelji i zive po izbeglickim kampovima i tudjim porodicama, uglavnom po zemljama zapadne Evrope.

Akcija Visokog komesarijata UN za izbeglice "Ponovo zajedno" namenjena je deci i roditeljima koje je rat razdvojio. U beogradskoj kancelariji Visokog komesarijata UN za izbeglice saznali smo da je inicijativa za ovu akciju potekla od Paole Andjelo iz Troja (Micigen), zaposlene u firmi "Elektronik Data Servis". Za razliku od mnogih drugih koji su iz veceri u vece na svojim ekranima gledali uzase rata, gospodja Andjelo je shvatila da vise ne moze mirno da gleda te slike i odlucila je da nesto preduzme. Ideju je najpre izlozila svojim kolegama, a zatim predstavnicima UNHCR. Sve se zavrsilo pravljenjem kompjuterskog programa vrednog 400.000 dolara koji je poklonjen Visokom komesarijatu UN za izbeglice i koji je danas osnova cele akcije "Ponovo zajedno".

Prema zvanicnom kalendaru UN, 1994. godina je godina porodice. Izmedju ostalog i zbog toga, ali ne samo zbog toga, Visoki komesarijat za izbeglice zapoceo je ovu akciju, kojom bi porazna brojka od 40.000 izgubljene dece trebalo da bude znatno smanjena. Zelja im je da pomognu svima u republikama bivse Jugoslavije koji su odvojeni od svoje dece, kako bi porodice mogle ponovo da se okupe.

Joko Nisimura, predstavnik za stampu u beogradskoj kancelariji Visokog komesraijata UN za izbeglice, kaze da je pocetkom avgusta uspostavljena kompjuterska mreza izmedju UNHCR kancelarije i glavnog kompjutera tako da je akcija "Ponovo zajedno" i ovde prakticno otpocela. Po njenim recima, akcija ce se obaviti u tri faze. Prva je registracija dece odvojene od roditelja i u njoj ce pomoc pruziti mnoge organizacije. Na teritoriji SR Jugoslavije taj posao radi Fond "Spasite decu", engleska nevladina humanitarna organizacija. Prikupljeni podaci o deci bice smesteni na opticki disk cije ce kopije biti slate u glavni kompjuter. Svaki novi podatak bice ponovo kopiran i poslat na teren.

Druga faza vezana je za roditelje. U centrima UNHCR i mnogim novinama oni mogu pronaci formulare koje ce sa podacima o deci koju traze slati Visokom komesarijatu ili Fondu "Spasite decu". Prema podacima iz formulara dete ce biti potrazeno. Ako u prvom pokusaju to ne uspe, formular ce biti sacuvan dok ne stigne disk sa novim podacima. Treca faza, koja objedinjuje ceo posao, je otvaranje konsultacionih centara UNHCR akcije "Ponovo zajedno" u 5 gradova na teritoriji bivse Jugosalvije. To ce biti ucinjeno istovremeno u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, Skoplju i Sarajevu.

Inace, kancelarije UNHCR u Hrvatskoj, Sloveniji, Makedoniji, Turskoj, Svedskoj, Italiji, i Britaniji vec su pocele sa ovim poslom, a u glavni kompjuter do sada je smesteno oko hiljadu fotografija izgubljenih malisana.

"Jedini medjunarodni jezik je deciji plac" - govorila je krajem Prvog svetskog rata Eglantina Dzeb, obilazeci Makedoniju i Srbiju. Suocena sa uzasom rata, gladnom i bolesnom decom, ona je po povratku u Englesku uspela da realizuje svoju ideju o pomoci deci i osnovala humanitarnu organizaciju "Save teh Children" fond. Vec u prvoj godini rada Fond je prikupio 400.000 funti (oko 8 miliona funti u danasnjoj vrednosti), a dobar deo tog novca dodeljen je kao pomoc Srbiji.

Sedamdeset pet godina kasnije, Fond "Spasite decu" ponovo je na Balkanu. Do ponovnog povratka na ove prostore Fond je radio u 130 zemalja, a trenutno ova organizacija deluje u 56 zemalja. Donatela Linardi, direktor jugoslovenskog ogranka "Save the Children" fonda i Ana Pesic, koordinator projekta "Deca bez patnje", s ponosom isticu da je zahvaljujuci Eglantini Dzeb ovaj fond stekao reputaciju jedne od najboljih organizacija u svetu za prikupljanje pomoci ugrozenima i gladnima, pre svega deci. Eglantina je bila ubedjena da deca predstavljaju najbolju nadu da ce se neki drugi rat izbeci. "Ideje Eglantine Dzeb i danas su za nas velika inspiracija, a principi koje je ona prva promovisala pravi su putokaz nase humanitarne delatnosti" - isticu Donatela Linardi i Ana Pesic. Inace, aktivnosti ove organizacije u Jugoslaviji pokrivaju tri oblasti - pruzanje materijalne pomoci ustanovama za brigu o deci, registraciju i pruzanje pomoci deci izbeglicama bez pratnje u okviru akcije "Ponovo zajedno' i pruzanje pomoci porodilistima.

Ana Pesic kaze da je pocetkom avgusta zavrsena obuka ljudi koji ce intervjuisati decu koju je rat odvojio od porodice, a ovih dana pocela je potraga za tom decom. "Nas prvi zadatak je da ustanovimo koliko ima takve dece u SR Jugoslaviji. Racunamo da u Srbiji i Crnoj Gori danas ima oko 2 hiljade izgubljene dece. Vecina njih je smestena kod blize i dalje rodbine, dok se izvestan broj nalazi i u decijim domovima" - istice Ana Pesic. Cinjenica da je najveci broj dece smesten u porodicama otezace rad na prikupljanju podataka, ali i DOnatela Linardi i Ana Pesic napominju da su veoma zadovoljne sto su deca smestena u porodice, sto su nastavila skolovanje, a ne da besciljno sede po izbeglickim kampovima. "Nigde u svetu nismo srele slican primer, da je gotovo 90 odsto izbeglica smesteno u porodicama".

Cilj akcije "Ponovo zajedno" jeste pronalazenje dece, ali posao Fonda "Spasite decu" nece se zavrsiti samo na tome. Nase sagovornice isticu da ce FOnd, kada decu pronadju, osim posrednicke uloge u uspostavljanju kontakta dece i roditelja, pratiti sta se sa decom dalje desava, gde su smestena , kakva im je pomoc potrebna, zatim obezbediti deo onoga sto im bude nedostajalo. Napominju takodje, da uspesno saradjuju sa svim resornim ministarstvima i lokalnim humanitarnim organizacijama koje im pruzaju pomoc u prikupljanju podataka o deci bez pratnje.

Na kraju, treba spomenuti da je FOnd "Spasite decu" jos prosle godine zapoceo aktivnosti u pruzanju materijalne pomoci ustanovama za brigu o deci. Trenutno traje i program pruzanja pomoci porodilistima koji sa milion dolara finansira Humanitarni biro Evropske zajednice. U okviru tog programa bice distribuirano 690 medicinskih kompleta i 880 kompleta hirurskih uniformi svim porodilistima u SR Jugoslaviji.

Mozda bas Vi znate nekoga ko pokusava da udje u trag detetu koga nije video godinu ili dve. Mozda znate neko dete bez roditelja. Mozda ce bas taj popunjeni upitnik pomoci roditeljima da ponovo budu sa svojom decom. "Ako to pomogne nekom detetu da uspostavi vezu sa roditeljima, ceo posao ce vredeti truda" - kazu u Visokom komesraijatu UN za izbeglice i Fondu "Spasite decu". "Mi ne znamo koliko cemo porodica uspeti da sastavimo, ali nasa duznost je da ulozimo ovaj napor kao znak solidarnosti i prijateljstva prema svima onima koji pate."

Vesna Bjekic