MIROTVORNI MANEVAR

,AIM, Beograd, 29. 08. 1994

Skupstina Srbije o blokadi bosanskih Srba

Socijalisti su skupstinskim manevrom nasamarili vecinu opozicije izbacivsi je iz sedla i navodeci je da napusti skupstinsko zasedanje na kome su oni zadrzali monopol nad mirotvornom retorikom mada su svojevremeno drzali monopol nad jezikom rata

Kada je srpski predsednik Slobodan Milosevic objavio verbalni rat lideru bosanskih Srba Radovanu Karadzicu, i kada je prekinuo sve odnose s njegovom drzavom, opozicione stranke - radikali dr Vojislava Seselja (SRS) i demokrate dr Vojislava Kostunice (DSS) zatrazile su vanredno zasedanje Skupstine Srbije kako bi Milosevica optuzili za nacionalnu izdaju. Srpski pokret obnove (SPO) Vuka Draskovica podrzao je tu inicijativu da bi svom uznemirenom clanstvu pruzio objasnjenje da podrzati mir ne znaci podrzati Milosevica. Socijalisticka partija je brzo prihvatila taj izazov, racunajuci da ce preko skupstinske rasprave izvrsiti jos jedan pritisak na Karadzica i da ce pred medjunarodnom javnoscu demonstrirati kako se bori protiv ratnog lobija.

Tokom dvodnevnog vanrednog skupstinskog zasedanja 25. i 26. avgusta predlozeno je nekoliko deklaracija o stavu Skupstine u odnosu na ponasanje bosanskih Srba.

Novi ton

Sef poslanickog kluba vladajuce socijalisticke partije Milorad Vucelic, inace direktor tokom rata izrazito huskacke televizije i, svojevremeno, ministar u Vucurevicevoj vladi tzv. SAO Hercegovine, gorljivo je objasnjavao da je srpski narod u BIH ostvario svoje strateske ciljeve kroz mirovni plan - "samostalnost, sopstvenu drzavu, priznanje entiteta i mogucnost stupanja u konfederalne odnose sa maticom". On je istakao da pristalice SPS bez rezerve podrzavaju Deklaraciju vlade Srbije, kojom se prihvata mirovni plan Kontakt grupe. Vucelic je precizirao da politicka i ekonomska blokada prema Republici Srpskoj nije uperena protiv srpskog naroda u BIH, vec protiv pogubne politike rukovodstva RS i njihovih nerealnih i militantnih ambicija. "Mi cemo nastaviti da pomazemo srpski narod u BIH hranom, lekovima, medicinskom opremom i udzbenicima za ucenike i studente, ali i pozivamo taj narod da prihvati mirovni plan i da bude siguran u nasu solidarnost", zakljucio je Vucelic.

Poslanicka grupa radikalne stranke (SRS) neprestano je optuzivala predsednika Milosevica za izdaju, a opstrukcijom parlamentarnog rada htela je da onemoguci socijalistickim poslanicima da svojim skupstinskim govorima uticu na glasace na referendumu u tzv. Republici Srpskoj. Potpredsednik SRS Tomislav Nikolic optuzio je Milosevica da je jos prihvatenjem Vensovog plana onemogucio stvaranje zajednicke drzave svih Srba. Uz pitanje "Pa kojoj vi to naciji pripadate" - Nikolic je optuzio vlast da je zavela gore sankcije prema RS nego medjunarodna zajenica prema SRJ. Nikolic je zatrazio da se "otvoreno govori" i o tome ko podstice na rat. Po njegovim recima, "ratni huskac je Slobodan Milosevic": "Ja sam posao u rat jer je on pozvao u rat", rekao je Nikolic, koji inace istice da ima cin cetnickog vojvode.

Predsednik DSS Vojislav Kostunica takodje je ostro optuzio srpsku vlast i Slobodana Milosevica da su izdali nacionalni interes za male ustupke. "Suverenitet za Surcin", prokomentarisao je Kostunica najavu da ce, u zamenu za strane posmatrace na Drini, biti otvoren aerodrom u Beogradu. On se zalagao za ukidanje sankcija SRJ prema Republici Srpskoj i za formiranje zajednickog stava Beograda i Pala o mirovnom planu Kontakt-grupe. Kostunica je zatrazio medjunarodne garancije za priznavanje dzavnosti RS i pravo na konfederalno povezivanje sa Srbijom, po modelu muslimansko-hrvatske federacije i Hrvatske.

Predsednik Demokratske stranke (DS) Zoran DJindjic, koji se prosle zime priblizio Karadzicu, cak demonstrativno putovao na Pale u trenutku kada je on morao da popusti i da pod pretnjom NATO-snaga ublazi blokadu Sarajeva, a sada ne bi da se udalji mnogo od Milosevica, predlozio je deklaraciju u kojoj se pledira da se zakljuci ugovor o konfederaciji izmedju SRJ i RS, istoj onakvoj kakvu su potpisale muslimansko(r)hrvatska federacija u BIH i Hrvatska, sto po njemu predstavlja "jedini pravi izlaz u ovoj situaciji".

Kriza i opomena

Draskovicev Srpski pokret obnove (SPO) je predlozio rezoluciju o mirovnom planu u kome se pledira za mir, osudjuje ratna politika, osudjuje se privredna blokada bosanskih Srba, ali se trazi da se zaustavu dotok oruzja ne samo preko Drine nego i preko Hrvatske. Stranka je pred zasedanje Skupstine prolazila kroz krizu zbog utiska nekih njenih clanova da je Draskovic "podrzao Milosevica", na sto je Draskovic izjavio da, posle svega, nece glasati protiv, samo zato sto je Milosevic sada pod prinudom za mir. Draskovic je izneo optuznicu protiv "stratega rata i nacionalnog rasula". Podsetio je na to kako je bio satanizovan zato sto je govorio da je taj rat reziran, pijan i nepotreban, svedocio da je u zimu 1992. u Sarajevu uveravao Krajisnika i Karadzica da ne zapocinju rat u kome ce izgubiti i ono sto imaju, ali su mu oni navodno, odgovorili kako je "sve dogovoreno" i kako ce rat biti kratak. On je istakao da ni sada u Skupstini protivnici mira nisu rekli da posle odbijanja mirovnog plana sledi totalni rat u koji ce biti uvucene Srbija i Crna Gora, da ce toliko ljudi poginuti, da ce toliko Srba biti iseljeno iz Bosne.

U prilog Deklaraciji kojom se bosanskim Srbima savetuje da prihvate najnoviji mirovni plan, predsednik vlade Srbije Mirko Marjanovic po prvi put je javno izneo neke pojedinosti oko dogovora rukovodstava Srba sa ove i one strane Drine u vezi mirovnog predloga. Sastanku o tom dogovoru koji je trajao do tri sata ujutru, pred zasedanje Skupstine na Palama, prisustvovali su predsednik Milosevic, predsednik Skupstine Srbije Tomic, nacelnik Generalstaba Vojske Jugoslavije Momcilo Perisic, a sa Pala Radovan Kardzic, Momcilo Krajisnik, Nikola Koljevic, Ratko Mladic i drugi... Dogovoreni tekst, u kome je, prema Marjanovicevim recima, usaglasena svaka zapeta, precizirao je da se "prihvati predlog Kontakt grupe o teritorijalnom razgranicenju kao osnov za dalje pregovore", kao i nastavljanje pregovora o konacnom razgranicenju sa drugom stranom, o ustavnom resenju i o prekidu neprijateljstava i konacnom miru u BIH. Rukovodstvo RS je taj dogovor izigralo, rekao je Marjanovic i upitao "ko je koga izdao i ko sme da se igra sa sudbinom 12 miliona gradjana".

Iznosenje detalja iz tajnog dogovora, medjutim, pratila je salva optuzbi iz redova opozicije, pre svega SRS i DSS. Vojislav Kostunica je sastanak na kome je iz Beograda vrsen pritisak na Karadzica nazvao "piratskim, ilegalnim".

Procedura

Uz Novu demokratiju, stranku koja socijalistima obezbedjuje vecinu i na srpskoj sceni igra ulogu nemackih liberala, ciji je predstavnik hvalio mirovni plan ("iako nepravedan, on nudi mir, slobodu i opsti prosperitet srpkog naroda na prostorima bivse Jugoslavije"), skupstinska slika je pokazivala da velika vecina poslanika govori o potrebi da se sto pre sklopi mir. Socijalisti su mogli mirno da se uzivljavaju u ulogu antiratne "dece cveca".

Oni su, medjutim izveli manevar koji je bio sracunat na diskvalifikaciju mirotvorstva dela opozicije i na njeno poistovecivanje sa ratnohuskackim radikalima. Pre nego sto je rasprava zavrsena, predsednik Skupsstine je postojece deklaracije izneo na glasanje. Vecina poslanika je, medjutim, htela da se nastavi rasprava o predlozenim deklaracijama. U trenutku kada je socijalisticka vecina odlucila da pristupi glasanju o deklaraciji, radikali su napravili guzvu i poceli da vicu: "Izdaja!" Poslanici cetiri najvece opozicione stranke - SRS, DSS, DS i SPO - su posle toga napustili Skupstinu.

Deklaracija koju je predlozila vlada je posle napustanja parlamenta od strane opozicije usvojena, da bi na drzavnim medijijima vise puta bila citana pre pocetka referenduma. Socijalisti su manevrom oko njenog usvajanja zapravo ipak nasamarili vecinu opozicije izbacivsi je iz sedla i navodeci je da raspravlja o proceduri, dok su oni zadrzali monopol nad mirotvornom retorikom, mada su svojevremeno drzali monopol nad jezikom rata. Oni su time ozbiljno potkopali i ono malo medjunarodnog ugleda koji su delovi srbijanske opozicije mukotrpno sticali.

Milan Milosevic