PORUKE KONTAKT PLANA ZA BOSNU I REALNOST MAKEDONIJE

AIM, Skopje, 22.08.1994

SIZE* * U Makedoniji se ocenjuje da zaostravanjem odnosa sa Albanijom, Grcka zeli pomoci Milosevicu i skrenuti paznju sa Bosne na periferiju regiona. * Iz "kontaktnog" plana proizlazi mogucnost obostranog priznavanja sa SR Jugoslavijom, sto bi Makedoniji visestruko odgovaralo. * Ministar vojske Makedonije procese u Srbiji ocenjuje kao "konvulzivno komesanje". * Najveca partija Albanaca, PDP, zalaze se za integraciju Albanaca u makedonsku gradjansku drzavu, ali eventualna pobeda nacionalnih snaga na jesenjim izborima moze ozbiljno aktuelizirati federalizaciju Makedonije.

U Makedoniji se sa izuzetnom paznjom prati razvoj dogadjaja za sudski proces u Tirani i zaostravanje odnosa izmedju Grcke i Albanije. Pored granice sa Makedonijom, Grcka je sada zatvorila jos jednu svoju granicu - sa Albanijom. Skopljeprocenjuje da je dosadasnji epilog ponovo vezan za konsultacije Atine sa Beogradom, odnosno da se opet priskace u pomoc Milosevicu ne bi li se paznja svetske javnosti sa centra konflikta (Bosne) prenela na svoju periferiju. Takvu je ocenu izneo i predsednik najvece partije Albanaca u Makedoniji, PDP-a, Abdurahman Aliti, prosirivsi je i kao odvracanje paznje i od problema Kosova. On ovog puta od nijednog politickog faktora u Makedoniji nije dobio ni najmanju repliku, sto bi znacilo da se oko takvog zakljucka, jednostavno, slazu svi.

Dok traje iscekivanje dali ce sa Pala bosanski Srbi konacno kazati ono istorisko DA kao odgovor na plan Kontakt'grupe, cime bi se razresila dilema postoji li stvarna konfuzija odnosa Beograd-Pale i osnova za unutrasnji sukob u Srbiji, Skoplje kao da ne zeli gajiti prevelike iluzije. Mir u Bosni je svakako vazna tacka za Makedoniju, za njenu stabilnost i bezbednost, ali se ipak vise veruje da ce Milosevic pokusati , kao toliko puta do sada, dobiti na vremeu i izigrati aktere medjunarodne zajednice. U tom slucaju. Makedonija ostaje i dalje obelezena na svim geografsko-politickim kartama kao zona visokog rizika. Odvlacenje paznje prema periferiji, sto cini Atina, je opet vrlo rizicno za Makedoniju, jer ako se to preobrazi u nekakvu akciju za otceplenje albanskog severnog Epira, gde zivi i grcka manjina, onda bi ova varijanta isla u koordinaciji sa Beogradom u okviru eventualnog plana resavanja problema Kosova.

Prihvatanje "kontaktnog" mira za Bosnu, bi pak mogao biti od velike koristi za Makedoniju, jer on sadrzi i ideju o medjusebnog priznavanju bivsih jugoslovenskih republika. Prakticno, ova ideja predvidja medjusobno priznavanje Makedonije i Jugoslavije. To bi Makedoniji, koja nije imala nikakvog udela u ratu na prostoru bivse Jugoslavije, umnogome olaksalo tesku poziciju, a mogla bi imati doprinosa na rasterecenje odnosa sa Grckom i ukidanjem embarga kao prvog koraka. Makedonija bi time regulisala odnose sa svojim mocnim susedom Srbijom, sa kojim je uvek zainteresovana da gaji prijateljske odnose, na snazi bi dobila i medjudrzavna ekonomija kao i ublazavanja rezima na, zasada, kontrolisanoj zajednickoj granici.

Medjutim, stvari ipak stoje vrlo ozbiljno, osobito ako do mira u Bosni ne dodje. Kao najveca opasnost uvek stoji eventualno izbijanje rata na Kosovo, koji bi se, prema svim stranim prognozama, tako reci istog trena prosirio na Makedoniju - Makedoniju bi zapljusnuo talas izbeglica sa Kosova, a u obratnom smeru bi krenuo talas albanskih dobrovoljaca. Do akcije jugoslovenskog vozduhoplovstva , verovatno, se ne bi dugo cekalo.

To je sto se tice Kosova kao jedne varijante. Ipak, postoje ozbiljni problemi koje u odnosima sa Makedonijom postavlja Beograd. Kao prvo, fakt sto Beograd smatra da je sporno cak 140 km granice od ukupnih 270-tak km! Srbija ovu granicu smatra administrativnom i tiem nedefiniranom, iako je ona povucena jos 1945 godine, a osim toga, ustavi bivsih ju-republika republike su utvrdjivali kao drzavne. Makedonija odavno poziva SR Jugoslaviju da formira svoju drzavnu komisiju kako bi se postigao i potpisao medjudrzavni dogovor oko zajednicke granice, sto Beograd odbija. Time Beograd zeli pitanje granice i u slucaju sa Makedonijom ostaviti otvorenim cime opasnost od oruzanog sukoba ostaje. Tim pre sto Srbija i dalje spekulise da u Makedoniji zivi mnogi vise Srba nego sto to pokazuju statisticki podaci, sto je jos jedan momenat za isto scenario koji je bio primenivan na nekim drugim podrucjima bivse Jugoslavije. U prilog svemu, da incidenta na makedonsko-srpskoj granici i dalje ima.

Minstar odbrane Makedonije, Vlado Popvski je ovih dana na televiziji procese u Srbiji u vezi plana Kontakt grupe za Bosnu procenio kao "konvulzivno komesanje" dovevsi u vezu bezbednosnu situaciju Makedonije sa razvojem dogadjaja u Bosni i od situacije na makedosnko-srpkoj granici . Zaostravanje odnosa Atina-Tirana i posebno incidenti na makedonsko-srpskoj granici su upotrebljivi dagadjaji za potrebe Milosevica, ocenjuje ministar Popovski.

Drzave koje su nastale raspadom bivse Jugoslavije mogu primetiti jos jednu poruku koja proizlazi iz mirovnog plana, a to je da se trazi globalno resenje za ceo prostor. To bi znacilo, drugim recima, resenje statusa Krajine, ali i Kosova, sto je verovatno "procitano" u Beogradu, pa otuda i informacija da postoji molisevicevski tim koji razgovara sa kosovskim politickim prvencima. Zasigurno, poruka je stigla i do albsnkih prvenaca u Makedoniji. Mozda zbog toga koordinator poslanicke grupe, Muhamed Halili, je izbacio tezu o federalizaciju Makedonije, racunajuci na radikalnije struje kod Albanaca. Halili, medjutim, nije u najboljim odnosima sa rukovodstvom PDP-a, posebno otkako je za predsednika izabran Abdurahman Aliti, a ne on, koji je "pucao" na to mesto. Aliti, koji je oduvek vazio za mudrog i umerenog politicara izjavljuje da se PDP zalaze za integraciju Albanaca u Makedoniji, a da fundamentalna politicka opcija nije federalizam. Ako je njegova opcija u PDP-i dominantna, jasno je onda da PDP zeli, kao i do sada, u miru i kroz pregovore sa vladajucim levim partijama, izgraditi status Albanaca u okviru gradjanske drzave, a ne ici na kockanje zivotima ljudi i sa ekonomskim statusom Albanaca u Makedoniji koji nije tako los, ako se uporedjuje sa Kosovom i Albanijom.

Ipak, jedno su politicke izjave , a drugo politicka realnost, narocito ona koja moze biti na jesen, kada se u novembru budu odrzali drugi visepartiski izbori. Cini se da je jos od sada moguce prognozirati da ce sadasnja vladajuca garnitura ponovo dobiti podrdjku gradjana, barem tako pokazuju ispitivanja javnog mnenja. Posle izbora, PDP ne krije da ce ponovo u kolaiciju sa Socijaldemokratima, liberalima i socijalistima. Sve ove partije, koliko da su sigurne u pobedu sopstvene koalicije, toliko i strepe od mogucnosti izbornog koaliciranja izmedju makedonske nacionalne partije VMRO-DPMNE i takozvane partije centra, Demokratske partije koju predvodi nekadasnji lider komunista, a potom i socijaldemokrata, Petra Goseva.To sto ove dve partije jos razmisljaju dali ce imati vise koristi ili stete od eventualnog koaliciranja, imajuci u obzir sopstvene velike razlike i sto ne mogu postci dogovor oko eventualne podele vlasti, ne umanjuje strepnje, posebno kod albanskih politickih faktora u Makedoniji.

Naime, jasno je da se nacionalno tvrdom VMRO, pa cak i sa, u izvesnoj meri centralisticko-nacionalnom PD, PDP ne moze graditi ne samo koaliciju, vec i ozbilnije resavanje statusa Albanaca. Pobedom ovih dve partija pregovaracka pozicija PDP bi naglo oslabila, cime bi oslabio i status Albanaca. Treba uzeti u obzir i konstantnu fobiju Albanaca prema VMRO. Kako se nezvanicno iz izvora PDP-a moze saznati, vrlo je moguce, u slucaju pobede VMRO-a, ili koalicije VMRO-PD, da Albanci u Tetovu proglase autonomnu Skupstinu. Ako do toga dodje, onda je "vrag odneo salu", jer ce se Makedonija vratiti cetiri godine unazad, u vremenu "dogadjanja naroda". Eventualni dogadjaji bi se poklopili sa planom "globalnog resavanja" regiona u ex-Jugoslaviji; mir u Makedoniji bi bio doveden pod znakom pitanja; a Makedoniji kao gradjanskoj drzavi bi trebalo jos "istorijskog" vremena za cekanje.

Sve su ovo pretpostavke o kojima se u Makedoniji ozbiljno razmislja, a iz cega je zasada osnovni zakljucak da se ocekuje zestoki izbori, napeti dogadjaji i sve u svemu, mozda najodlucujuca jesen za malu drzavu koja treba resiti svoje unutrasnje odnose kao i odnose sa svim svojim susedima, koji jis uvek prema Makedoniji imaju svoje rezervne varijante. PANTA DZAMBAZOSKI