KLOPKA ZA NAIVNE

Slovenci traze italijansko drzavljanstvo

Do ponedeljka,15.avgusta ispred zgrade italijanskog konzulata u Kopru bili su ili dugacki redova ili barem vece grupe ljudi.Povod je bila odluka italijanske drzave da ostvari svoj zakon pod brojem 91 iz 1992.godine,koji se odnosi na "ponovno dobijanje italijanskog drzavljanstva".Iza te odredbe krije se sustina tog zakona,po kome Italija nudi svoje drzavljanstvo svima,koji su ga izgubili po odlukama Pariskog mirovnog sporazuma odnosno na osnovu odredbi Osimskog sporazuma.Pravo do italijanskog drzavljanstva sada dobijaju svi oni koji su pre drugog svetskog rata ziveli na podrucju tadasnje Italije do rapal- ske granice odnosno svi koji su ziveli do septembra 1948 na podrucju cone B Slobodne trscanske teritorije.

Posto je dobar deo slovenacke Primorske pre nekoliko decenija pripadao ili Italiji ili bio obuhvacen u coni B, treba znati da se ne radi o malom bro- ju ljudi koji imaju uslove za dobijanje i italijanskog drzavljanstva.To jos ne znaci da bi se trebali odreci slovenackom drzavljanstvu,jer tako Slovenija kao i Italija za sada omogucavaju dvojno drzavljanstvo.

Najbitniji su motivi koji navode i Italiju da je odlucila na taj korak a i hiljade Slovenaca koji su poslednjih mesec dana stajali u redovima po svim mogucim institucijama da bi skupili sve potrebne papire za molbu da im se do- deli i italijansko drzavljanstvo.

Promena italijanskog zakona nije nimalo slucajna.Sam datum usvajanja no- vog zakona govori o tome da tada SFRJ sa kojom su potpisivali sve spomenute sporazume,nije vise postojala.Ali je postojala novonastala drzava Slovenija, kojoj bi moglo da se postavlja nova pravila igre i uz malo srece ili naivnosti nove slovenacke diplomatije bi eksperimenat mogao i da uspe.Naime,duge godine je Italija kao jedna najrazvijenijih evropskih zemalja predstavljala mnogim Slovencima ideal uspeha i dobre zarade.Seljanke iz pogranicnih sela i mestasca svakodnevno su odlazile u Trst i jos neke gradove "preko granice" da za lire obavljaju za slovenacke prilike relativno dobro placen posao spremacica,kuva- rica ili kucnih pomocnica.Dok je vecina imucnijih Slovenaca posecivala Italiju u glavnom zbog kupovine.Posle osamostaljenja naglo su se razvili i osavremeni- li pre svega slovenacki gradovi,dok ti procesi na selu idu malo sporije.Zbog toga su Italijani shvatili da treba pozuriti.Ako bi ovim pokusajem pridobili u Sloveniji nekoliko hiljada novih italijanskih drzavljana, i njihovi cesti i doduse i nezvanicni zahtevi po delu slovenacke teritorije, stajali bi na cvr- scim temeljima. Zvanicni stav Evropske unije je ipak cuvanje i nemenjanje bilo kojih granica u Evropi, ali rat na Balkanu i sve njegove posledice prilicno su poljuljale sigurnost takvih stavova.

Pri svemu treba znati da se svi ovi predlozi italijanske drzave ne od- nose samo na Slovence nego i na hrvatske gradjane.O guzvama ispred italijanskog konzulata javljaju i iz Rijeke.Po poslednjim podacima tamo je podnelo molbu vec 2.500 hrvatskih drzavljana, a prica se da ce ih biti cak oko 8.000,jer se ocekuje da ce Italija i produziti rok za prijave.Naime,mnogi do sada jos nisu mogli prikupiti sva potrebna dokumenta.

A zasto se slovenacki i hrvatski drzavljani odlucuju i za italijanski pasos ? Pasos ko pasos je verovatno zanimljiv vise za hrvatske nego za slove- nacke gradjane.Naime , sa putovnicom jos uvek treba za putovanja u inostranstvo dobijati vize mnogih drzava,dok se moze sa slovenackim pasosom slobodno putova- ti svuda po Evropi.Viza je potrebna samo za putovanje u Srbiju i Crnu goru. Ali nekima je italijanski pasos ipakzanimljiv. Svima onima koji ne mogu u svo- joj drzavi naci posao, a sa italijanskim drzavljanstvom bi ga mogli slobodno traziti u bilo kojoj drzavi Evropske Unije.

Drugi i mozda najznacajniji motiv pre svega starijih ljudi,koji traze italijansko drzavljanstvo je dobro uredjena penzijska politika u Italiji.Naime, svaki njen gradjanin (radio ili ne radio u Italiji) ima pravo do drzavne penzi- je koja po nasim informacijama iznosi od 250 do 300 nemackih maraka. Uz to sva- ko prima i svoju normalnu penziju koju je zasluzio svojim radom.Posto su,kako smo vec napomenuli, mnogi Primorci pored granice sa Italijom ,duge godine radi- li u Italiji,mogu da ocekuju neku nadoknadu za taj rad i od Italijana, a od Slovenije ce - kao njeni drzavljani sa stalnim boravkom - imati pravo i do pu- ne slovenacke penzije,koje isto tako nisu vise tako niske.Hrvatski standard je za sada ipak mnogo nizi od slovenackog pa je motivacija Istrana toliko veca.

Ali,po svemu sudeci, moze se desiti da su ti ljudi ipak gadno prevarili. U Sloveniji su naime vec neko vreme u toku pripreme za promenu zakona o drzav- ljanstvu. Poslednji potez Italije ce verovatno jos ucvrstiti poslanike slove- nackog parlamenta da ipak izglasaju promenu zakona,po kojoj u Sloveniji ne bi vise dozvoljavali dvojna drzavljanstva.Ili ce ih dopustati samo u izuzetnim slucajevima. I tako ce morati hiljade ljudi da odluce koje drzavljanstvo im je milije : novo italijansko koje im omogucuje neke pogodnosti ali i tvrde kapi- talisticke obaveze i minuse skupog skolovanja,zdravstvenog osiguranja,visokih poreza... ili slovenacko koje im ipak omogucava stabilniji ,iako mozda malo skromniji zivot.

Na opasnost prebrzih i nepromisljenih odluka pre nekoliko dana upozo- rilo je i ministarstvo spoljnih poslova.U saopstenju za javnost su inace pri- znali da je odluka svakog drzavljana da trazi neko drugo drzavljanstvo sasvim privatna stvar,ali da bi svi ti ljudi trebali voditi racuna o svim mogucim posledicama do kojih dolazi ,ako si nosioc dvojnog drzavljanstva.A potez ita- lijanskih vlasti bi mogao da ima za nasu zemlju politicke implikacije , a uti- calo bi i na sastav stanovnistva na jednom delu slovenacke drzavne teritorije, kaze se u saopstenju MIP Slovenije.

Sa slicnim saopstenjima i izjavama javljaju se i pretstavnici svih slo- venackih politickih stranaka.Tako se moze na jesen ocekivati prilicno "vruca" rasprava o tim pitanjima.

JANJA KLASINC,AIM