NA BALKANU SE PONOVO KUVA

AIM London

Jedan od Britanaca kojima se ovdasnji mediji cesto obracaju za misljenje kad se nesto dogadja ili treba da se dogodi u bivsoj Jugoslaviji jeste James Gow (Dzejms Gau). Gospodin Gow je predavac na prestiznom King's Collegue u Londonu i istrazivac u ovdasnjem Centru za vojne studije. Slovi za jednog od najboljih britanskih poznavalaca prilika na prostorima bivse Jugoslavije. Jugoslaviji je posvetio i svoju doktorsku tezu. Za AIM govori o buducnost Bosne, Hrvatske, Kosova, 'italijanskom pitanju'.

• Rat u Bosni je u zavrsnoj fazi, mada bi bilo veoma tesko reci koliko ce dugo ta zavrsna faza trajati. Mislim da bi realna ocekivanja bila da - ukoliko se sporazum ne postigne sada, ukoliko se ne prihvati predlog 5C9
• negde u drugoj polovini avgusta mogao bi da bukne novi rat, intenzivniji od onog pre i to ne samo u Bosni, nego mozda i u delu Hrvatske. Sve naravno zavisi od ponasanja medjunarodne zajednice od sada pa do te faze. Vrlo je tesko bilo sta smisleno reci.

MP: Sta mislite o odnosu Milosevic-Karadzic?

JG: Ima vrlo malo razloga za sumnju da Milosevic zaista zeli sporazum u Bosni. On vec dugo manevrise na sve nacine ne bi li promenio misljenje ljudi na Palama, ali i tamosnje kadrove. Meni se cini da bi on, ako bi mogao, Karadzica zamenio nekim ko je promisljeniji. Istovremeno, Karadzic nije nikad bio najvaznija figura u srpskoj zajednici u Bosni. Kljucne figure su general Mladic, odsutan sa nedavne skupstinske rasprave koja je rezultirala slanjem ruzicastog pisma kontakt grupi i takozvani predsednik takozvane Republike Srpske, Krajisnik, koji je politicki kljucna figura. Pitanje je da li je on jos Milosevicev instrument, odnosno da li ce on aranzirati sporazum, i da li je, dakle, on taj kojeg Milosevic treba da se oslobodi. Karadzic nije glavni covek.

MP: Mozete li da kazete nesto o Hrvatskoj. Da li ocekujete neke nove konflikte u Hrvatskoj. Svakako znate da na nedavne pregovore sa hrvatskim vlastima Srbi nisu dosli. Sta mislite o tome?

JG: Situacija u Hrvatskoj je kao i u ostatku bivse Jugoslavije izuzetno kompleksna. Tihi pregovori izmedju Zagreba i Beograda i Zagreba i Knina napreduju i mogu da predju u sledecu faza, sto predstavlja pozitivan razvoj. Istovremeno unutrasnji pritisci u Hrvatskoj i ono sto bih ja nazvao neodgovarajuce ponasanje hrvatske administracije nagovestavaju mogucnost da sa istekom mandata Unprofora u septembru i sa novim izborima s jeseni, postoji dobra prilika - necu reci nista vise - da ljudima u hrvatskoj poli tickoj i vojnoj eliti privlacnije izgledaju konflikti manjih razmera nego nastavak pregovora, bez obzira sta Srbi rade. Zato je sud o takvoj situaciji izuzetno delikatan, postoji pozitivan pomak trenutno, ali ja vidim znake koji nagovestavaju da krajem avgusta, mozda pocetkom septembra, Hrvatska krene sa malim provokativnim operacijam kakve smo vec imali u slucaju Maslenice, Divosela....

MP: Vi svakako znate da ima ljidi, medju njima i strucnjaka koji ocekuju da se rat, odnosno konflikt iz Bosne prenese na Kosovo. Delite li njihovo misljenje?

JG: Ne mislim da rat moze tek tako da se prenese u drugi deo bivse Jugoslavije. Mislim da je tesko iskljuciti kao mogucinost izbijanje konflikta bilo na Kosovu, bilo u Makedoniji. Ja ne predvidjam da ce Srbi zapoceti konflikt na Kosovu, Srbi ocajnicki zele bilo kakav sporazum i nece zeleti da dalje reskiraju suprotstavljajuci se medjunarodnoj zajednici, mislim naravno na srpsku vladu u Beogradu.

Istovremeno, situacija u Makedoniji se pogorsava. Postoje problemi izmedju albanskog i makedonskog stanovnistva. Cak i ako tokom narednih godinu, dve ne iskrsne nijedan problem na Kosovu, izgleda verovatno da ce proces dezintegracije u Makedonije voditi u neku vrstu nasilja, mozda ne kao u slucaju Bosne, ali nesto nalik na Severnu Irsku, u svakom slucaju to znaci da Makedonija postaje problem.

MP: Sta sa Srbijom. Mislite li da je Kosovo izgubljeno za Milosevica?

JG: Problem sa Kosovom i Srbiijom je kao sto svi znaju - vecina stanovnistva tamo je albanska, ali Kosovo ostaje deo republike Srbije. U onom smislu u kojem je vecinsko stanovnistvo albansko - Kosovo je izgubljeno, ali u smislu da je to deo Srbije, onda nije izgubljeno. Izgleda neverovatno da bi moglo da dodje do bilo kakvih medjunarodnih mera po pitanju promena statusa Kosova, dok se ne promeni misljenje Beograda. Ako Beograd kaze 'Kosovo moze da ide svojim putem', jasno da se niko ne bi tome usprotivi o, ali to je nerealna pretpostavka. Cini mi se - najbolje za svakoga ko se bavi ovim problemom jeste da odrzi balans koji postoji poslednjih godina, balans izmedju srpske represije i miroljubivog albanskog otpora. Pravo pitanje je hoce li ili ne biti promena u tom balansu, da li ce Albancima biti dosta svega, odnosno da li ce srpske paramilitarne snage u toj zoni pre svega slucajno kresnuti varnicu konflikta.

MP: Vi znate da je posle Drugog svetskog rata mnogo Italijana napustilo Jugoslaviju gotovo bez icega. Sasvim nedavno neke politicke partije u Italiji, ne jos zvanicnici, poceli su da pokrecu to pitanje. Sta Vi mislite o tome?

JG: Italijansko pitanje u Sloveniji i Hrvatskoj pobudjuje ozbiljnu zabrinutost za razvoj odnosa u tom delu sveta. U jednom delu Hrvatske postoji strogo zaseban identitet Istarske regije iz kojeg nijedan clan Tudjmanove partije nije izabran na poslednjim opstim izborima u Hrvatskoj. To je oblast iz koje su Italijani otisli, mada ih je nesto i ostalo. Nikome u Evropi ne moze pomoci ako se pokrecu pitanja ove vrste. To stvara odredjenu zabrtinutost i u Hrvatskoj i u Sloveniji. U Hrvatskoj to potencira vlada da bi obezbedila nove neprijatelje i ispitala svoje pozicije. U Sloveniji to stvara izuzetan psiholoski strah od moguce italijanske invazije, sto, moram reci, ja ne mogu da vidim, cak ni u najudaljenijoj perspektivi.

Istovremeno, mada su ova pitanja pokrenuli ekstremisti, ne vlada, mora se primetiti da je u slucaju Slovenije koja upravo pregovara o svome ulasku u Evropsku zajednicu, Italija postavila uslove po kojim svojinska prava treba da se usaglase sa onim u Evropskoj zajednici. To bi zapravo znacilo da Italijani koji su otisli posle drugog svetskog rata treba ili da dobiju nadoknadu za napustena dobra, ili da mogu da se vrate nazad. To je veoma tesko pitanje, to trazi presipitivanje Osimskog sporazuma izmedju biv se Jugoslavije i Italije. To bi bio jedan izuzetno stetan presedan ako Italijani na tome insistiraju. Setimo se samo poveceg broja Nemaca koji su bili primorani da posle drugog svetskog rata na isti nacin odu iz centrane i istocne Evrope, recimo iz Minhena. To moze da izazove mnoge probleme sirom Evrope. U jugoslovenskom slucaju to ne bi bilo od narocite pomoci.

MP: Na konferenciji ovde u Londonu, kojoj ste i sami prisustvovali, govorilo se o zapadnim medijima. Da li verujete da mediji mogu da doprinesu resavanju bosanskog problema?

JG: Ne mislim da mediji mogu da direktno uticu na resavanje problema u bivsoj Jugoslaviji, u Bosni. Ja mislim da mediji mogu da pomognu onima koji tragaju za mirnim resenjem i pacifikacijom regiona. Jedan od najzanimiljivijih misljenja koje se culo na konferenciji jeste da ste bez medija nedovoljno naoruzani. Ako se pogledaju srpska i hrvatska televizija koje su proizvele rat, ili Slovenija koja je upotrebila mas-medije za svoju propagandu, ili svetski mediji koji su inspirisali promene pozicija nekih zem alja, sve to dokazuje da mediji nemaju direktnu ulogu, ali igraju vaznu ulogu pruzanja podrske u smislu da navode medjunarodnu zajednicu na zakljucak da nesto mora da se uradi. Istovremeno, uticu na one u bivsoj Jugoslavije koji zele da se bore za kvalitetnije medije.

Milica Pesic AIM London