ZA INDIVIDUALNU A NE KOLEKTIVNU KRIVICU

Razgovor sa Marijanom Kacarovom, cln Advokatskog komiteta za

ljudska prava iz Njujorka

size: Kakvi su utisci M. Kacarove koja je sa delagcijom obisla Zagreb, Beograd, Podgoricu, Sarajevo, Knin i Pale, s ciljem da posreduju izmedju medjunarodnog tribunala u Hagu i republika bivse Jugoslavije koje su uljucene u ratna stradanja. Najbolje organizovani u Sarajevu, solidno i u Zagrebu, dok Beograd i Podgorica pricaju jedno arade drugo. Zanimljivo je da su u Kninu pokazali iznenadjujucu odlucnost da posteno urade posao - sudjenja vec treba da otpocnu a u kninskim zatvorima ima 80 osumnjicenih za zloci, i gotvo svi su Srbi. U Hrvatksoj istrazuju slucajeve, ali se za bojati da ce vecina biti vezana za zlocine pocinjene nad Hrvatima. U beogradu ne zele da prihvate ocjenu Basjunove komisije da je 80 odsto zlocina vezano za Srbe. Sve vlade na shvataju da je cilj akcije da se krivica indidualizira i sa naroda prenese na pojedinca.

tekst:

Advokatski komitet za ljudska prava u NJujorku i Centar za antiratnu akciju u Beogradu pre godinu dana nasli su se na zajednickom poslu sa zeljom i namjerom da se ekspertima medjunarodne zajednice pomogne da dodje do podataka o ratnim zlocinima na prostoru bivse Jugoslavije i da se ti zlocinci izvedu na Medjunarodni haski sud.Tri velike rasprave o ovoj temi odrzane su u San Remu, Friburu i Briselu uz ucesce eksperata iz bivse Jugoslavije i svijeta, a sada su Komitet i Centar formirali grupu koja je obisla vladine i nevladine institucije u Zagrebu, Beogradu, Podgorici i Sarajevu.Takoze, grupa u koju su bili advokat Srdja Popovic, clan Centra za antiratnu akciju Sonja Biserko i clan Advokatske komore iz Njujorka Marijana Kacarova susrela se i sa clanovima vlada i raznih komisija sa Pala i Knina.To je bio povod da zamolimo Marjanu Kacarovu da nam prenese svoje utiske sa ovog visednevnog putovanja po bivsoj Jugoslaviji.

AIM: Koliko su zvanicne vlasti na podrucju bivse Jugoslavije spremne da o ovoj temi razgovaraju?

M.Kacarova: Mi bismo htjeli da pripremimo jos jednu raspravu o ovoj temi i to, sada, negdje na prosttorima bivse Jugoslavije.Mozda u Zagrebu.Takodje, nasa namjera je da pomognemo advokatima koji ce zastupati zrtve i zlocince pred nacionalnim sudovima tako sto cemo poslati medjunarodne sudionike kao posmatrace sudjenja.Naravno, mi bismo voljeli da citav ovaj projekat podupre tu ideju tribunala do objektivnosti, do postovanja zakona i na taj nacin da se postigne neka pravda.Stoga smo i posjetili bivse jugoslovenske republike, razgovarali sa resornim ministrima i clanovima komisije za ratne zlocine.Takodje, i sa nevladinim organizacijama.Moje vidjenje je da su vlade na ovim prostorima malo konfuzne, mozda cak i zbunjene, pa bi jedne strane zelljele da se pozitivno odnose prema nasoj ideji i ideji Tribunala a istovremeno da ne prikazuju svoja vlastita krivicna djela ili djela iz svoje sredine vec malo sumnjicavo i nekako nervozno prihvataju razgovor i po pravilu govore o zlocinima drugih.Naravno, vecina njih je rekla da nece izbjegavati odgovornost za zlocine, ipak niko ne govori o sopstvenim zlocinima.No, situacije su naravno razlicite.U Sarajevu, recimo, kada smo diskutovali sa bosanskom vladom gdje se jos vodi rat, u gradu koji je jos zatvor koji zivi sa strahotama koje su mu napravljene i koje su najteze u ovom ratu, imali smo tezak, vrlo tezak ali konstruktivan razgovor.Ministar pravde i vlada su organizovali za nas razgovore u svim institucijama sa svim ljudima koji su ukljuceni u mezunarodni tribunal.Ovo je bio vrlo dpbro organizovan i vrlo otvoren sastanak i ja mislim da je bosanska vlada vrlo otvorena prema ideji Tribunala.U Sarajevu imaju jednu od najbolje organizovanih komisija, vladina komisija za skupljanje evidencije oko ratnih zlocina sa veoma dobrim strucnjacima koji rade na tome i oni su veoma otvoreni za saradnju.

AIM: Znaci li to da su oni koji su najvise stradali i najspremniji da se suoce i sa zlocincima sa svoje strane?

M.Kacarova: Da, upravo tako.U Sarajevu su bili veoma otvoreni, a na drugim stranama vlade su rekle da je ideja dobra da je treba podrzati da ce prihvatiti posmatrace na sudjenjima.Ali se nista konkretno nije moglo dogovoriti u Podgorici i Beogradu, pa se ja nadam da je to istina i da njihove podrske nisu samo prazne fraze i diplomatske izjave vec da ce to tako i biti.Medjutim, vlada u Beogradu sluzbeno izjavljuje da ona ne priznaje tribunal u Hagu kao objektivan te da oni vjeruju da je on politicki orjentisan protiv Srba i ne vjeruju u objektivnost Basjunijeve komisije.Ne zele da prihvate cinjenicu da je 80 % zlocina pocinjeno od strane Srba.

AIM: Da li na takv nacin stvari prihvata i hrvatska vlada?

M.Kacarova: Vlada u Zagrebu ima dobru komisiju.Oni obradjuju slucajeve uglavnom gdje su zrtve ne Hrvati vec drugi, dakle pretezno Srbi.Ali politika se ne moze odvojiti od rada ove vlade, to je veoma politizirana atmosfera i svi su nekako sumnjicavi da ce tribunal biti koristen u politicke svrhe.Medjutim, najteze je objasniti Srbima da je tribunal formiran upravo zato da se individualizira krivnja i da se pokaze da nema nacionalnih zlocina vec da ima pojedinacnih zlocina.

AIM: A stav Podgorice, da li je prilagodjen stavu Beograda?

M:Kacarova: Ministar pravde u Podgorici je rekao da su oni veoma otvoreni i da narvno zele da saradjuju sa nama i tribunalom, ali oni sve prebacuju na saveznu vladu tako da je utisak da u Podgorici nisu nezavisni u svom radu.Ali ja mislim da se u Podgorici nisu pripremili za sudjenje ratnim zlocincima na medjunarodnom nivou iako su imali jedno lokalno sudjenje kada je jedna osoba optuzena za ubistvo nekoliko muslimana.Ali oni nemaju ni jednog zatvorenika ili optuzenog niti bilo koji slucaj koji je spreman za sudjenje u Crnoj Gori.

AIM: Najzanimljivije bi, ipak, bilo cuti kakve ste kontakte imali sa onima koje je Basjunijeva komisija optuzila za 80% zlocina koji su pocinjeni na prostoru bivse Jugoslavije, a to su vlade sa Pala i Knina.

M.Kacarova: Rekla bih da je prilicno interesantno to da je Srpska Krajina ulozila snagu da pocne sa sudjenjima.Oni su mi rekli da imaju 80 ljudi u zatvoru i za mnene je iznenedjujuce da je vecina slucajeva uglavnom vezana za Srbe koji su pocinili ratne zlocine prema drugima.U Kninu su rekli da ce oni uskoro i zapoceti sudjenja osumnjicenima.

AIM: A kako je protekao susret sa predstavnicima vlade sa Pala?

M.Kacarova: Sa njima smo se sreli u Beogradu.Tu smo razgovarali sa gospodjom Biljanom Plavsic, ministrom pravde Republike Srpske i predsjednikom komisije za ratne zlocine.Oni su dosli iz Banjaluke da se sa nama sastanu i ulozili su prilicno truda da dodju i sa nama diskutuju.Oni su u fazi sakupljanja informacija ali tamo rat jos traje pa je to prilicno otezano.Obavjestili su nas da ima nekoliko lokacija za koje se sumnja da su masovne grobnice i da ce to biti istrazeno.Ali, vlada sa Pala je veoma mnogo vezana za vladu Srbije i Jugoslavije u Beogradu iako su oni odvojena zemlja ali uvjeravali su da su oni otvoreni za izrucenje zlocinaca.No, ja mislim da se tu radi o zlocinima koji su ucinjeni protiv Srba a nikako onima koje su oni pocinili.

AIM: Sta ocekujete nakon ovih razgovora.Koliko ce vase posredovanje pomoci medjunarodnom tribunalu u Hagu?

M.Kacarova: Prije svega to da ovaj tribunal individualizira krivicu, da kazni zlocince u ovom ratu jer tek kada kroz zlocine budu prozvani pojedinci narod ce moci da sa sebe skine pecat genocidnosti.Ja mislim da vlade u bivsoj Jugoslaviji jos to ne razumiju dobro da ce one same zavisiti od rada ovog tribunala.Takodje one bi mogle imati korist od svega, pokazujuci svijetu da nisu narodi samo ukljuceni u krvavi rat vec da su i sami zrtve ali da postuju slovo zakona.Tu posebno mislim na sudjenja u nacionalnim sudovima koja bi morala biti postena i pravedna.Ovo bi mogao biti nacin za republike bivse Jugoslavije da ponovo zadobiju izgubljeno postovanje medjunarodne zajednice.Tu posebno mislim na srpski narod. Takvu situaciju bi trebali izbjeci Srbi jer u Srbiji i Jugoslaviji ima ljudi koji su protiv ovog rata iako je opozicija u Srbiji jednako slaba i ne manje nacionalisticka od vlasti.Ali nevladine organizacije u Beogradu kao Centar za antiratnu akciju i Fond za humanitarno pravo od pocetka su ukljuceni u antiratnu kampanju i oni nastoje uciniti sve da Srbi pred svijetom nemaju kolektivnu odgovornost.

Dara Pejovic AIM Podgorica