CIREVI NA LICU EVROPE

AIM, Beograd, 28. 07. 1994.

Intervju: Milan Mladenovic, Ekaterina Velika

Nakon poslednje velike svirke u beogradskom Sava centru novembra '93, usledilo je zatisje u radu jugoslovenskog mega rock benda Ekaterina Velika (EKV), a njegov sef, Milan Mladenovic, covek velikog pozitivnog naboja i sa izrazitom harizmom, po pricama "upucenih" - povukao se u ilegalu!

• Naravno da to nije tacno, kaze Mladenovic. - EKV je napravila samo malu pauzu u svom radu, koju sam ja opet iskoristio da skoknem do Brazila kod prijatelja Mitra Subotica (poznatijeg kao REX ILUSIVII). Tamo smo dovrsili jedan projekat, davno zapocet, pod naslovom "Dah andjela" (Angel's breath) - radi se o ploci koju smo snimili uz pomoc dva Brazilca, Fabia Golfetti-a i Joaoa Parahyba. U izdanju kuce IMAGO ocekujem da se ona uskoro pojavi i u Beogradu. U pitanju je neka vrsta psihodelicnog samba rocka, sa balkanskim uticajem, sto bi se reklo! Medjutim, ploca zbilja zahteva pazljivije preslusavanje.

* U medjuvremenu...?

    - U medjuvremenu smo ostali bez basiste, ali smo uspeli

da nadjemo novog coveka, Boska. u septembru cemo se okupiti i napravicemo definitivno novu plocu, uz neke pridruzene clanove.

Takodje, u medjuvremenu smo Magi i ja odrzali nekoliko koncerata uz klavir i akusticnu gitaru po gradovima ove samnjene Jugoslavije.

* Kakvim ti se ucinio Beograd po povratku iz Brazila? Jesu li se neke stvari izmenile?

• Jesu, ali nagore! Sve je veci opsti pad ljudskih vrednosti... Nivo kulture, kvalitet rada, sve je to unazadjeno. Decenijama smo nesto gradili i stigli do nekog stepena, a sada se polako ali sigurno vracamo u, recimo, sezdeset i petu.

Mada, s jedne strane, to je i normalno. Iz ovoga grada otislo je, koliko ja cujem, preko trista hiljada mladih i pametnih ljudi, koji su se raselili svuda po svetu - ima ih u Londonu, Parizu, Njujorku, u L. A.... Oni su bili ono najkvalitetnije sto je Beograd imao, i prirodno je sto je njihovim odlaskom sve jako palo.

S druge strane, opet, ipak postoje neki krugovi ljudi koji se drze, koji su napravili grad unutar grada, tako da jos uvek nismo definitivno propali. Uostalom, i cela ploca EKV "Neko nas posmatra" govori o tome kako preziveti ova krizna vremena i kako se boriti protiv onih koji nas vuku u blato.

* Ko nas sve vuce u blato?

    - Oni koji nas neprestano medijski bombarduju i

zaglupljuju, ljudi koji po Beogradu zatvaraju klubove gde normalan covek jos jedino moze izaci, i teraju klince da odlaze u razne folkoteke, da slusaju idiotsku muziku koju su pokusali na silu da izmisle kao domacu, autohtonu.

I, da se razumemo, deca nisu za to kriva, sto su takva i sto to slusaju. Njima je ponudjeno samo ta vrsta zabave, oni moraju da gutaju ono sto jedino moze da se nadje na trpezi!

Najgore od svega za mene je to sto je taj odvratni turbo-folk, kako li se vec zove, unistio onu nasu divnu narodnu muziku, koja je svima nama u genima, ali koja je sada dovedena do rugla, nacinom na koji je koriscena, zloupotrebljavana. A o tekstovima da i ne govorimo.

* Cenis li da se slicne stvari (ne)desavaju drugde, po gradovima bivse Jugoslavije?

• Koliko ja znam, rock je tamo jos uvek opstao, ali mi se cini da se kvalitativno nista novo ne dogadja. Za Zagreb, istina, ne znam kako stvari stoje, ali recimo, u Ljubljani - sve se svodi na kopiranje postojecega u svetu. Postoji scena, ali se tamo ne svira muzika, vec se vise fura stil, fazon, ljudi su vise ideolozi, nego muzicari! U Skoplju su jos uvek glavni Leb i Sol, a Sarajevo... Sarajevo je ubijeno!

* Koliko znam, po svim tim gradovima trebao si da sviras proslog decembra u organizaciji UNICEF-a. Od toga nije bilo nista?

• Nije, jer je u poslednjem casu sve uspela da pokvari Vanesa Redgrejv, koja je celu stvar trebalo da organizuje i vodi. Zbog njenih megalomanskih ego-tripova propala je ta turneja kojoj je cilj bio da pomogne deci - zrtvama ovoga suludog rata. Strasno je to kad glumac zeli da bude politicar, umesto humanitarni radnik... Trebalo je da sviramo u Beogradu, u Zagrebu, Ljubljani, Skoplju, sve je to bilo najavljeno na velika zvona. Na kraju smo se samo bez potrebe izblamirali.

* Mozda su ti u izgledu ideje za neke nove nastupe tamo?

    - Spreman sam, zaista rado, samo neka me pozovu! Pa mi

bar imamo u Ljubljani i Zagrebu fantasticnu publiku, koja nam je uvek punila dvorane. Ocekujem stalno da prorade neke veze, a morace. Jer, mi imamo toliko toga zajednickog, isti jezik, istu kulturu. Uostalom, ja sam rodjen u Zagrebu, mnogo toga me veze za taj grad.

Uzasno je to sto nam se dogodilo, moja je bar generacija bila kosmopolitska. A rok kultura koju smo propagirali, ona je svuda u svetu spajala ljude, izdizala se iznad strasti! Ne mogu da podnesem cinjenicu da ovo stanje jos dugo moze da potraje, da ostanemo zauvek cirevi na licu Evrope. Problem je samo u tome sto mnoge stvari ipak ne zavise od nas, vec od ljudi koji su nas rasturili , koji su nam sve ovo napravili. Od njihove volje.

Miroslav Galonja