RAT ILI PROTEKTORAT

( Do povoljnijeg odnosa sveta prema srpskoj politici moze doci tek kad se ona sama promeni neopozivim zaokretom ka antiratnoj, demokratskoj opciji)

AIM, Beograd, 28.07.94.

I, posle svega, sta nas ceka:konacno obustavljanje "prljavog rata" ili "vise od istoga"? Hoce li srpske vodje s one strane Drine prihvatiti "mirovni ultimatum" petoclane Kontakt-grupe, ili ce lukavim taktiziranjem koje im ide od ruke, jos jednom docekati da se "svetski mocnici" podele?

Ako se dogodi ovo drugo, sve ce ostati isto, s dobrim izgledima da postane i gore nego sto je dosad bilo. Za mati- cnu Srbiju, svakako. Slom kompromisne, teritorijalno-politicke konstrukcije Kontakt-grupe, terao bi vodu na mlin zagovorni- ka (i zatocenika) vojne opcije i na Palama i ovde:ucvrstio bi ih u uverenju da Srbi ne moraju da prihvate nista sto bi dovelo u pitanje njihovu "nesumnjivu vojnicku pobedu".

Ocekivanja da ce politicki rasplet "opredeljiva- ti cinjenica da su Srbi pobednici u ovom ratu", kako rece general Milovanovic, nacelnik Mladicevog Glavnog staba, nisu, istini za volju, doskora bila sporna ni u zvanicnom Be- ogradu. Naprotiv. Bila su u prvom planu sve dok slogan "slobo- da nema cenu" koji sazima nacionalisticki uzlet utemeljen na kosovskom mitu, nije zamenjen otreznjavajucom porukom koja kaze da "mir nema alternativu". Vaistinu.

Da, ali ta promena, ako je neopoziva, suzava manevar- ski prostor za oportunisticka taktiziranja izmedju Srbije (SR Jugoslavije) i srpskih predvodnika izvan nje. Srbi, moz- da, mogu da stvore vise drzava, ali u tako vaznim stvarima kao sto je izbor izmedju rata i mira ne mogu istovremeno, u ime istog cilja, ici u suprotnim pravcima. Pre ili kasnije, mogli bi i izmedju sebe da se sudare.

Izvesne, mozda ne samo takticke, razlike izmedju dva krila srpske politike, odnosno njene liderske hijerar- hije, poznate su odranije. Sada su samo prepoznatljivije i u sve vecoj meri, ako tako moze da se kaze, trodimenziona- lne. Dakle, ne samo izmedju Beograda i Pala (mozda i Knina) nego i u podeli koju nastavljanje rata u Bosni i ratoborno- sti u Krajini, produbljuje u samoj Srbiji. Neki bivsi "pat- riotski saborci" u siledzijskim hajkama na "anacionalne iz- dajnike" sada se nemilosrdno obracunavaju izmedju sebe.

Ovde, zaista, kao da caruje okrutna ironija "nacional- nog osvescenja" kome je pecat dala populisticka, bolje reci, nacional-sovinisticka demagogija. Veci deo opozici- onih, ne samo stranackih nego i tzv. duhovnih (nazalost, i crkvenih) prvaka uveliko otezava izvlacenje Srbije iz ratnog, nacionalistickog jarma providnom zamenom teza. Poku- kusavajuci da Milosevicevom rezimu potkopa osnovu, takva opozicija gura sve Srbe u jos vecu izolaciju time sto au- toritarnog predsednika "demaskira" kao izdajnika koji se, ok- recuci ledja prekodrinskim Srbima, klanja stranim silama.

Ostrija medjusrpska suocavanja pred svetom koji, s vise udruzene politicke volje iste bezuslovni prekid bo- sanske ratne agonije, tumace se i kao, zasad najubedljiviji (valjda ne i jedini) dokaz da spoljni pritisak preko Kontakt- grupe nije zanemarljiv. Ali, posto se dubina tih razlika meri i cvrstinom jedinstva medju spoljnim partnerima (poglavito izmedju Bele kuce i Kremlja) neizvesnost ce, sva je prili- ka, trajati i posle spektakularnih diplomatskih poteza, poput Jeljcinove odluke da i vojnog ministra, marsala Gracova, upo- sli kao licnog izaslanika-cak i kod generala Mladica.

Na jednoj strani ceka se odgovor na pitanje da li je Kontakt-grupa dovoljno imuna na znane i neznane razlike u interesima njenih clanica (Amerika, Rusija, Nemacka, Fran- cuska, Britanija)? Na drugoj strani su, dabome, svi domaci akteri bosanske, i jugoslovenske krize, ali su, u ovom casu, u centru paznje zastupnici Srba i Srbije. Posle okolisenja i dobijanja na vremenu sa neiznenadjujucim "da, ali" u Skups- tini na Palama, na redu su "preispitivanja" i nedvosmislena izjasnjavanja. I to ne samo ona pocetna, o ponudi koju je sacinila Kontakt-grupa, nego i o izvodjenju teritorijalnih razgranicenja, uz povlacenja sa okupiranih teritorija i po- liticka i druga usaglasavanja saglasno ugovornim obavezama.

Sve bi to, prema ranije usvojenim odlukama Saveta be- zbednosti Ujedinjenih nacija, trebalo da se odigrava pod nad- zorom Unprofora, uz mogucno sirenje vojnog angazovanja i Sjedinjenih Drzava, odnosno Atlanskog pakta. Recc je, u stvari o ustanovljenju neke vrste neformalnog protektorata, tj. fizicke kontrole celog, ratom zahvacenog, podrucja. Za pesimiste koji su balkansku eksploziju svrstali u najvecu opasnost za bu- ducnost kontinenta, to je jedini nacin da se osujeti sire- nje "jugovirusa" i izvan evropskog jugoistoka.

Neodlozna, temeljna razjasnjenja diktira, najzad, i svojevrsna, za srpski izbor izmedju rata i mira, mozda presu- dna zagonetka. Ona koja, taktickim mimikrijama, ili silom pri- lika, otezava raspoznavanje stvarnog stanja, i namera, u beo- gradskim centrima moci pod kontrolom Miloseviceve vlasti.

Pitalica je jednostavna i nezaobilazna, iako je i do- sad izazivala svakojaka nagadjanja:da li ce srpski predse- dnik, suocen s ratobornim nacionalizmom u matici za ciji nastanak je on najodgovorniji, ali i sa vlastoljubivim rato- vodjama prekodrinskih Srba koji kao da izmicu kontroli, ima- ti volje (i snage) da ide do kraja u podrsci mirovnom impe- rativu spoljnih partnera? Da, recimo, pred mikrofonima i kame- rama RTS-a, onako kako on to zna i ume kad mu dobro ide, odre- sito kaze da Srbija vise ne moze, i nece, da podnosi te- ret rata koji je, i ljudski i civilizacijski, ubogaljuje samo zato sto to nacionalisticki usijane, avanturisticke glave, u Bosni, ili bilo gde, od nje traze. . .

Dok takve jasnoce ne bude, u Srbiji i medju srpskim prvacima izvan nje, tesko da ce iko moci da veruje da "mir nema alternative". Jos manje da je na vidiku izlaz iz proklet- stva zvanog sankcije;iz ponizavajuce, visestruko ubitacne izolacije. Drukciji, povoljniji odnos sveta prema srpskoj po- litici, bice mogucan tek kad se ona sama promeni. I to sus- tinskim zaokretom ka antiratnoj, demokratskoj opciji. Vlast ce, mozda, moci da opstane i ako toga ne bude, ali Srbiji ce ostati vezane ruke, u samoci i beznadju koje raste.

ALEKSANDAR NENADOVIC (AIM)