TRANSFORMACIJA - LICNI INTERES

size:Pod transformacijom kosovskih privrednih objekata, podrazumeva se integracija sa privrednim kapacitetima u Srbiji, sto za posledicu ima prenosenje kompletne opreme sa ovih podrucja u "bratske firme". Za to vreme radnici sede kod svojih kuca, sa obrazlozenjem da su "masine otisle tamo gde su potrebnije". S druge strane, srpska vlada kao da nije zadovoljna ovakvim rezultatima, vec zahteva da se ovaj proces sprovede i u ostalim preduzecima "koja se jos uvek nalaze u rukama separatista". Ministar bez portfelja u Vladi Srbije, kojeg najcesce nazivaju "ministar za Kosmet" Vekoslav Sosevic, nedavno je boraveci u Djakovici obecao i "kadrovsku pomoc iz Srbije" , kako bi se ovaj zadatak priveo kraju. Za to vreme kosovska privreda miruje i malo je onih privrednih objekata koji rade sa upola manjim kapacitetom. Iako se stalno obecava sanacija, od toga nema nista. Da ipak ovdasnja lokalna administracija ne ostaje bez praznih dzepova, brine se finansijska policija, koja ima pune ruke posla. To iz razloga sto mali broj Albanaca postuje Zakone Srbije, a pogotovo Zakon o sluzbenoj upotrebi jezika, po kojoj su duzni da natpise svojih privatnih radnji ispisuju cirilicom.

Transformacija kosovskih privrednih organizacija podrazumeva integraciju sa preuzecima iz Srbije. Zapostavljena proizvodnja i ozivljavanje privrede. Vekoslav Sosevic najavljuje radikalnije mere u daljem procesu integracije

Prisilna integracija ili integracija na osnovu politickih interesa, pogotova kada je u pitanju kosovska privreda, nije pojam prevazidjenog sistema. Formula takvih procesa ili interesa, sada je jasno i laicima, "smisljena je u Beogradu, iz cijeg su centra data striktna upustva - da se svaki privredni subjekat Kosova, mora povezati sa slicnim u Srbiji, bez obzira na privredni interes. Da podsetimo, ti zadaci su izvrsavani u periodu imenovanja prinudnih uprava u svim privrednim i vanprivredim organizacijama, sto znaci da se nije postovao ni interes samih radnika. To se pogotovo odnosi na Albance, jer 120 hiljada njih, po podacima Unije nezavisnih sindikata Kosova, su zbog nelojalnosti prema srpskim vlastima udaljeni sa radnih mesta.

I kada se pomislilo da su i ti procesi vec zavrseni, zaboravljen ali i "uhodan" u pomenutom procesu, ministar bez portfelja i srpskoj vladi, ili kako ga najcesce nazivaju "ministar za Kosmet", gospodin Vekoslav Sosevic najavljuje jos ostriji kurs u procesu transformacije, kako bi celokupna kosovska privreda bila pod kontrolom srpskih vlasti. Ili, kako je nedavno u Djakovici rekao, "ima jos preduzeca koja se nalaze u rukama separatista". Za jednu takvu tvrdnju, njemu je kao oslonac posluzila cinjenica da je od 78 privrednih subjekata u ovoj opstini samo njih 15 izvrsilo proces transformacije - po srpskoj formuli, dok su ostali taj proces zavrsili ranije, jos za vreme Ante Markovica, kao i cinjenica da su skoro sve (2.740 privatnih firmi) u vlasnistvu Albanaca.

NAJAVLJENA REVIZIJA

Iako je na Kosovu do sada transformisano 330 drustvenih organizacija u akcionarska drustva, ili javne institucije, nova struktura se ne oseca i u procesu prizvodnje i u drugim tokovima privrede. Analiticari kazu da je danasnji nivo proizvodnje ravan onoj od pocetka 80 -tih godina, dok je likvidnost alarmantna. Skoro svakoj firmi nedostaju obrtna sredstva, banke su u stalnom minusu, i cesto koriste obaveznu rezervu, a sve je veci broj radnika koji su na prinudnom odmoru. Kao ilustracija sluzi podatak da, bez obzira sto je, do sada, svaka srpska vlada obecala da ce ukljuciti u proces proizvodnje kosovskomitrovicku "Trepcu" i da ce sanirati stanje, do danas nista konkretno uije uradjeno, osim sto se stalno ponavlja da je "proces sanacije u toku". U stvari ta sanacija traje skoro pet godina, a za to je, ne treba zaboraviti potrebna velika suma deviznih sredstava. U glogovickom "Feronikalu" je, na primer, pre tri meseca otpocela proizvodnja, ali sa manjim brojem radnika. Radi se na samo jednoju liniji, jer je jedna visoka pec unistena i upropascena zbog pokusaja, odnosno nestrucnosti, da po svaku cenu i ona bude ukljucena u poces proizvodnje nikla. Inace, sadasnji nivo mesecne proizvodnje je ravan desetodnevnoj proizvodnji u normalnim okolnostima, ili tokom dva meseca je proizvedeno 150 tona metala, sto je daleko od mogucnosti samo jedne proizvodne linije. Svojim rezultatima se ne moze bas pohvaliti ni ovdasnje elektrane. Iako se na Kosovu proizvodi znacajna kolicina elektricne energije, da su privredni kapaciteti funkcionisali bolje, svakako bi doslo u pitanje doslo i nedostatk energije, obzirom da sadasnji nivo proizvodnje struje jedva pokriva troskove domacinstava.

Sosevic je verovatno svestan nedostatka sredstava za aktiviranje privrednih pogona, posebno na Kosovu, jer, prenosi djakovickim privrednicima da "je vlada zaokupljena i pitanjem transformacije, za sta ce biti doneti novi zakoni i propisi, ali da se taj posao mora raditi oprezno". Tako, on upozorava da su npr. u Djakovici "Siptari lako dosli do preduzeca, ali ce to podleci reviziji i nadam se da ce se imovina vratiti onima kojima pripada", obecava Sosevic. Medjutim, njegovi sagovornici su mu naveli i konkretne primere, da je "nakon vlasnicke transformacije, bez saglasnosti nadleznih organa, odneta oprema i masine, te se moze izvesti zaklucak da je u slucaju Djakovicke privrede - zatajila Vlada.

Iako ovom susretu nije pomenut jedan od drasticnijih primera, da je nakon transformacije, ili integracije bivseg poljoprivrednog i industrijskog giganta "Ereniku" sa "Bambijem" iz Pozarevca, jedan deo opreme, navodno zbog popravke, odnesen u Pozarevac i nikada nije vracen. Slicno se dogodilo i u urosevackoj fabrike za preradu egzoticnih plodova "Mineks", koja je, integriasana sa "Bambijem", da bi, preko noci neraspakovana linija za proizvodnju macmeloua, odneta i jos uvek se ne zna gde je montirana. Iz iz glogovickog pogona "Kluz", odneta je kompletna oprema, a istu sudbinu doziveo je i kacanicki "Sankos". U bivsem pogonu "Saniteks" iz Velike Kladuse, takodje nema vise nijedne masine, a opstinske vlasti su radnicima naredili da ostanu kuci, "jer oprema ide tamo gde je potrebnija". Zbog ovakvih "transformacija", vode se i sudski sporovi. Tako, u centru paznje je bio nedavni sudski spor izmedju "Ereniku" i pozarevackog "Bambija", kada je Sud utvrdio da je stosta uradjeno mimo propisa, i da Ugovor o transformaciji treba da miruje, dok se ne rasciste svi sporni trenuci.

NA PRIVATNIKE - ZESTOKO

Kakvi ce se medjutim dalji "koraci" srpske politike na Kosovu , obeladanjuje upravo Sosevic, koji je svojim kolegama porucio da ce, ako djakovicki opstinari, na svom podrucju ne mogu da zavrse posao, zbog nedostatka kadra, kako bi se firme koje su u rukama Albanaca "vratile u ruke onih kojima pripadaju", "Srbija pomoci i poslati kadar". No, to je "vec vidjeno". Albanci su primorani da na svojim firmama, krupnim cirilicnim slovima, istaknu natpise iako, neretkoa, zbog specificnosti pravopisa, natpisi ispisani cirilicnim pismom, nemaju nikakvo logocno znacenje. S druge strane i pre Sosevicevog obecanja, konkretizovana je kadrovska pomoc iz Srbije. Bas u Djakovici su, pre nekog vremena pripadnici finansijske policije dosli autobusima i, obican narod bi rekao, "harali" po privatnim preduzecima. Samo tokom jula meseca izvrseno je 190 kontrola, podneto je 47 prekrsajnih i sest krivicnih prijava, dok financijski efekti dostizu sumu od oko 720 hiljada dinara.

Imajuci u obzir da je na Kosovu registrovano 14 hiljada privatnih firmi, ciji su vlasnici u vise od 80 odsto slucajeva Albanci, koji nerado prihvataju zakone Srbije, onda je jasno koliko ima posla i za financijsku policiju. Skoro u svim kontrolama utvrdjuju se nepravilnosti, ali su zato retki slucajevi da se firme zatvore. Jedan poznatiji kosovski biznismen - Albanac, kojeg pre svega, kao i svakog pravog biznismena zanima dobit, kaze da su "sto se tice postovanja Zakona, u poslovanju, Albanci prisilno disciplinovaniji, u odnosu na ono kako se radi u Srbiji". Medjutim, ustaljeno je misljenje da ipak najveci "danak" placaju ovdasnji poslodavci.

Ibrahim REDZEPI AIM Pristina