TRECE ROCISTE BRAKORAZVODNE PARNICE

Seseljevi radikali napustili skupstinu Srbije sto Milosevicu moze biti od pomoci, ali on tu pomoc nije dobio po dogovoru

,AIM, Beograd, 27.07.94.

Srpska radikalna stranka napustila je Skupstinu Srbije posle niza incidenata koji su se krajem prosle i pocetkom ove nedelje odigravali u Skupstini Srbije. Raznorodna srpska opozicija, koju cine Srpska radikalna stranka, Srpski pokret obnove, Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije, Demokratska zajednica vojvodjanskih Madjara, uspele su nekako da se sloze o sadrzaju paketa politickih zakona za cije se usvajanje srpska opozicija bori vec cetiri godine. Rec je o zakonima o televiziji, raspodeli frekvencija i o politickim strankama.

Vanredna sednica Skupstine Srbije, sazvana na inicijativu opozicije, pocela je, medjutim, u prosli cetvrtak opstrukcionim govoroma srpskih radikala, koji su insistirali da svi opozicioni poslanici koji su se potpisali ispod predloga zakona, dobiju pravo da obrazlazu zakon. To znaci da govor ni jednog od poslanika ne bi mogao biti ogranicen i opozicija bi priredila maratonsku raspravu. Socijalisti, ciji clan Dragan Tomic predsedava skupstinom, nisu dozvolili tu mogucnost i izglasali su takvo tumacenje poslovnika koje opozicionim poslancima uskracuje mogucnost da primene opstrukciju parlamenta. Radikali su onda zpoceli sa personizovanom raspravom, ciljajuci najpre na direktora Radio-televizije Srbije, Milorada Vucevica o kome su iznosili dosta prljavog vesa iz privatnog zivota. Posto je u toku vikenda, dok je trajala skupstinska pauza, formirana koalicija YUL, sastavljena od 24 malih partija komunisticke orijentacije na cijem celu se nalazi supruga Predsednika Slobodana Milosevica univerzitetski profesor dr Mirjana Markovic, i posto je formirana nova radiostanica "Kosava" ciji je urednik Mirjana Milosevic, cerka predsednika Milosevica, nastavak skupstinske rasprave srpski radikali su usmerili u pravcu porodice srpskog predsednika. Predsednik Skupstine Dragan Tomic je, prilikom jednog pominjanja dr Mirjane Markovic, oduzeo rec Tomislavu Nikolicu, sefu poslanicke grupe Srpske radikalne stranke, kome je pre toga izrekao nekoliko opomena. Nikolic je odbio da napusti govornicu, za koju se vratio i posle pauze. Tomic je odlucio da Nikolica udalji iz sale. U toku naredne pauze u skupstinsku salu je uslo vise desetina policajaca u civilu (obuceni u farmerke, s patikama na nogama) i posto su iz sale i iz hodnika isterali poslanike ostalih stranaka, pokusali su da dodju do Nikolica, kako bi ga udaljili iz sale. Radikali su postupili na identican nacin kako su postupali i pre dva meseca kada su sprecili obezbedjenje Skupstine Jugoslavije da izbaci njihovog poslanika koji je pljusnuo casu vode na predsedavajuceg Radovana Bozovica. Opkolili su predsednika svoje poslanicke grupe, kako bi onemogucili da policija do njega dodje. TV monitori u novinarskim sobama su ubrzo potom iskljuceni, u sali, kako izgleda, nije bilo nepristrasnih svedoka, a srpski radikali su tvrdili da ih je policija vukla i tukla. Nikolic se navodno onesvestio, posto mu je neki policajac "stegao kragnu" i ukazana mu je lekarska pomoc. Opozicioni poslanici tvrde da Televizija Beograd poseduje snimak onoga sto se desavalo, ali da kasete drzi pod kljucem. Radikali su tvrdili da je njihovoj clanici Dusici Nikolic iscaseno rame, da svi imaju modrice, a socijalisticki poslanici ironicno su dobacivali da ona treba da se skine i da te modrice pokaze. Nikolic je tvrdio da je, medju onima koji su protiv radikala intervenisali, prepoznao i neke Arkanove ljude koje je sreo ratujuci u Kninu. Vise opozicionih poslanika, a medju njima i nedavno smenjeni predsednik skupstinskog Odbora za bezbednost Bogoljub Pejcic (inace poslanik SPO), tvrdili su, uz navodjenje imena aktera, da su protiv radikala intervenisali pripadnici Ministarstva unutrasnjih poslava. Zvanicna verzija je glasila - intervenisalo je skupstinsko obezbedjenje.

U nastavku skupstinske sednice sve opozicione stranke su trazile da se formira Anketni odbor koji bi ispitao ko je izdao naredjenje da policija udje u Skupstinu, smatrajuci da je tim postupkom ozbiljno ugrozen integritet narodnih poslanika. Socijalisti su sa jednim glasom prednosti odbacili ovaj predlog, posto su poslanici Nove demokratije izbegli da se izjasne. Srpski radikali su posle toga napustili skupstinu, a opozicija je nastavila unapred izgubljenu bitku za nove politicke zakone.

Sukob socijalista i srpskih radikala traje godinu dana, uz dosta medjusobnih optuzbi i skandala. Prosle godine, Seselj je napustio koaliciju sa socijalistima i uz podrsku ostalih opozicionih poslanika pokusao da smeni tadasnjeg predsednika srpske vlade Nikolu Sainovica. U toku maratonske rasprave o poverenju vladi, predsednik Milosevic je raspustio Skupstinu i raspisao nove izbore. Socijalisti su Srpsku radikalnu stranku poceli optuzivati za fasizam i vodili su protiv nje ostru kampanju, koja je vremenom utihla. Seseljeva stranka je na izborima ipak zadrzala nezanemarljiv broj poslanickih mesta. Seselj je potom ostro pritiskao Radomana Bozovica, predsednika Skupstine Jugoslavije, optuzujuci ga za kriminal. Zbog incidenta koji je izbio tokom jednog sukoba s Bozovicem, protiv Seselja je podignuta optuznica za ometanje sluzbenog lica, a potom i krivicni postupak za vredjanje Predsednika Milosevica.

Iza tih bizarnosti bilo je stalno prisutno i to da Seselj ustvari pritiska Milosevica, trazeci da ovaj ne navodi predsednika Republike Srpske, Karadzica na popustanje. Demokratska stranka Srbije, DJindjiceva Demokratska stranka, kao i neki delovi Srpske pravoslavne crkve davali su, potom, Karadzicu podrsku u onim trenucima kada se predpostavljalo da se Milosevic na njega ljuti. Na toj osnovi pojavile su se cak i spekulacije kako Karadzic, prognan iz drzavnog medijskog prostora u Srbiji, postaje stozer okupljanja nacionalnih delova opozicije protiv Milosevica. Vuk Draskovic nije pratio taj manevar svojih politickih partnera Kostunice i DJindjica i Karadzicu je slao otvorene poruke da prekine rat, objektivno ohrabrujuci Slobodana Milosevica da pritisne Karadzica. (Karadzic, kao i Martic iz Knina, inace, pruzali su Milosevicu otvorenu i grubi podrsku, koja je mozda ukljucivala i slanje uniformisanih lica, tako bar ponavlja opozicija, u po njega, nepovoljnim trenucima, kakvi su bili 9. mart 1991. (velike demonstracije u Beogradu) ili leto 1992. (dok su u Beogradu trajali studentski protesti i tzv Vidovdanski sabor). Na celu tih dogadjaja, kao sto se zna, stajao je Draskovic, koga Karadzicevi saradnici uporno satanizuju, ali Draskovicev stav protiv Karadziceve politike nije motivisan osvetoljubljem, vec iznenadjujucom moralnom konstantom koju je ovaj, inace kolebljivi politicar, pokazao u krupnim pitanjima. Draskovic je u poslednjem skandalu branio integritet radikala osudjujuci politicko nasilje protiv njih, ali nije dao ni jedan znak da bi se sada mogao prikljuciti Seselju. Draskovic je pre pocetka zasedanja, doduse, predlagao ostalim opozicionim partijama da izadju iz Skustine, procenjujuci da ce socijalisti, koji sada daju znake da im je stalo do popravljanja medjunarodnog rejtinga, morati da daju ustupke na domacoj sceni. Ishod je takav, da se sukob srpskih radikala i socijalista razgoreo i da bi cak mogao i eskalirati, ukoliko Karadzic u Bosni povuce neki potez koji bi mnogo ponizio Milosevica.

Tokom poslednjeg incidenta, Seselj nije bio u Beogradu vec, zvanicno, na odmoru na Crnogorskom primorju. To je blizu Hercegovine i bice veoma zanimljivi izvestaji o toma da li se Seselj samo odmarao ili je nesto i radio po Hercegovini. Bez podrske drzavne televizije, koja je jako pomogla njihovom usponu, Seseljevi radikali objektivno nemaju interes da se lise skupstinske govornice kao tribine sa koje napadaju predsednika Milosevica za "nacionalnu izdaju". Praveci ovaj skandal, oni su mu medjutim pomogli da legitimizuje svoj polozaj i da pred svetom prikaze kako se u Srbiji upravo bori s ratnom strankom, ali nema znakova koji bi potvrdili pretpostavku da je to ucinjeno po dogovoru. Naprotiv, ucestalost skandala, recnik i rastuca netrpeljivost govore da je rascep izmedju socijalisti i radikala, kako izgleda, ozbiljan. Radikali su, doduse, i tokom ovog skandala ponavljali kako su spremni da opet podrze socijaliste, ako ovi ponovo pokazu kao "pravi Srbi", u onom znacenju te reci koje koriste srpski radikali dr Vojislava Seselja.

Milan Milosevic