SRPSKO-HRVATSKI MACKA I MIS NA GRBACI BOSNE

AIM London, 26 Juli - Mada je bosanski rat, nazalost, odavno sisao sa udarnih strana britanskih novina, tu i tamo se 'krvavoj jugoslovenskoj drami' jos posveti odredjena paznja. Sasvim nedavno, u drugoj polovini jula, u Londonu je odrzan skup pod nazivom "Uskovitlana Evropa". Dobar deo rasprava vodio se na temu slike o ratu koju mediji "odasilju" i mogucnosti da se tom slikom utice na drzavne politike. Najcesce pominjani primer bila je - Bosna i slucaj bivse Jugoslavije. Jedan od prisutnih na ovom medjunarodnim skupu bio je i Johnatan Eyal, direktor studija u britanskom Kraljevskom institutu vojnih snaga. Gospodin Eyal je priznati poznavalac prilika na Balkanu i medijski jedna od "najeksploatisanijih" licnosti kad su na redu teme vezane za bivse jugoslovenske prostore. U intervjuu za AIM govori o buducnosti Bosne, ali i drugih drzava nekad u sastavu Jugoslavije.

AIM: Nebrojeni potpisani a nesprovedeni sporazumi o prekidu rata u Bosni navode neke zemlje, u poslednje vreme sve cesce i cesce, da zaprete povlacenjem svojih trupa iz ove bivse jugoslovenske republike. Kao da je strancima vise stalo do mirovnog resenja konflikta nego zaracenim stranama. Istovremeno, ni medjunarodna zajednica ne moze da nadje jedinstveno zajednicko resenje. O cemu se, po Vasem misljenju, radi?

Eyal: Nemoguce je drzati mirovne trupe zapadnih saveznika u Bosni dok u isto vreme Amerikanci salju Izetbegovicevoj vladi nagovestaje da se moze osloniti na njih, odnosno odbijati ona resenja koja im ne odgovaraju. Ono sto je najvaznije, drzave koje imaju svoje trupe na terenu su vec prilicno frustrirane cinjenicom da SAD samo nude savete koji nisu praceni i trudom da se postigne delotvorno resenje, a i izgleda im kao da se mandat njihovim trupama nikad nece zavrsiti.

AIM: Nedavno ste izjavili da Bosni predstoji dug period ni rata ni mira. Da li vam i sad tako izgleda?

Eyal: Ovo nije konflikt koji ce se uskoro okoncati. Sto se tice Bosne, treba se setiti jedne stvari: za bosansku vladu bi bila veoma cudna stvar samo pre cetiri godine da kaze da postoji bosanska nacija. Mislim da mnogo ljudi jos u to ne veruje, ni mnogi Bosanci takodje. Ali, bosansko-muslimanska nacija danas postoji. Ona je stvorena, sto je paradoksalno, na isti nacin na koji su stvorene i druge nacije. Bili su spremni da se bore i da poloze zivot za svoj ideal. tako da su oni sad nacija u potpuno istom smislu u kom su to bili Srbi, ili Hrvati, ili bilo ko drugi kad su postajali nacija. Oni imaju drzavu. to nece biti sasvim definisana drzava. Njihova igra prezivljavanja ce sada biti da cine sve sto mogu da odrzavaju tenziju izmedju Srbije i Hrvatskee, tako da cemo ih videti u jednom periodu kako se priblizavaju Hrvatima, kao sto cine sada, kako bi prtisli Srbe, a u drugom kako se priblizavaju Srbima, kako bi pritisak premestili na Hrvate. Nista drugo im i nije preostalo. To je upravo i tragedija tog podrucja, sto je osudjeno na jednu stalnu dozu nestabilnosti u dugom vremenskom periodu.

AIM: Vi, dakle, i dalje ocekujete sukobe...

Eyal: Verujem da ce u Bosni jos dugo trajati to stanje ni rata ni mira. Nekoliko razloga je za to. Prvo, niko, ali apsolutno niko u Bosni nema interesa da popusti. Srbi veruju da im je najbolje ono sto sad imaju, Muslimani nisu sigurni da li bi moglo da im bude bolje ako nastave borbe, Hrvatima se cini da je bolje nastaviti borbe dok god se ne resi pitanje krajina. Ali, mislim da je najvaznije da u Srbiji svako sad zna da je Velika Srbija napravljena, to doduse nije Srbija o kojoj su sanjali, ali to je ono sto imamo. Ali, svako, takodje, zna iz istorije da je sad najvece pitanje ko ce tu Veliku Srbiju voditi i kakav ce karakter ta drzave biti. Zbog toga kod Srba u Bosni trenutno i ne postoji interes za resavanje pitanja Bosne.

AIM: Da li vi verujete da je moguce prenosenje konflikta sa bosanskog terena na Kosovo?

Eyal: Ne mislim da ce Kosovsko pitanje ikad biti reseno do kraja, niti da ce etnicko pitanje na Kosovu ikad biti reseno. Ne verujem takodje da bi se problem resio davanjem autonomije kosovskim Albancima. Autonomija nema narocito smisleno znacenje u tom delu Balkana. Svako zna da Albanci zele autonomiju da bi u sustini poglasili nezavisnu drzavu Kosovo. Glavno pitanje je da li ce tamo u skoroj buducnosti doci do veceg nasilja ili ne. Bilo kako bilo, meni se cini da je za Srbiju dobro sto na kraju svega najveci deo Kosova nece biti deo srpske drzave.

AIM: Da li je, dakle po Vasoj proceni, 'selidba' koflikta moguca?

Eyal: To je sasvim moguce zbog stravicne unutrasnje logike rata po sebi. Beogradske vlasti nemaju nikakvog interesa da otvore bilo kakav konflikt na Kosovu. Njima to i ne treba, jer je Kosovo deo Srbije i priznato je kao deo Srbije od citave medjunarodne zajednice. Problem je, medjutim, sto se ne moze izbrisati ono sto je uradjeno za poslednjih 15 godina na Kosovu, a i logika dezintegracije ce se nastaviti i ici ka jugu. Vi sad imate celu jednu generaciju mladih Albanacaa koji zive paralelne zivote: oni nisu bili obrazovani u jugoslovenskim skolama, vec u privatnim institucijama - ako su se uopste obrazovali, oni ne rade. Oni imaju potpunu "andergraund" paralelnu strkturu na Kosovu.

Dakle, u jednom trenutku mozete imati zamah opsteg nasilja koje niko nije u stanju da zaustavi, ne zato sto bi Tirana odlucila da povede rat, iako tamo ima mnogo onih koji bi to zeleli, niti zato sto bi to neko u Beogradu odlucio, nego zato sto je to logika dogadjaja. Mislim da je najvaznije da Srbi razumeju, neki mudriji ljudi u Beogradu su poceli da razumevaju, da je nemoguce imati stabilnu Jugoslaviju u buducnost sa sutacijom na Kosovu kakva je sad. Ja savrseno razumem istorijske argumente i osecanja Srba prema toj oblasti, ali stvarnost je ipak drugacija. Ja je shvatam kao stvarnost Izraela i Palestinaca. Izrael, koji ima isto tako istorijske korene na tim okupiranim teritorijama morao je konacno da ih se odrekne jer su one postale rak u samom tkivu Izraela, ne zato sto su se druge zemlje umesale u sve to nego zato sto se nije mogla odrzati kontrola nad tim teritorijama. To isto bi se moglo desiti i sa Kosovom, ono bi, dakle, moglo da se pretvori u rak na telu Srbije. Svidjalo se to nekomo ili ne - naravno na intelektualnom planu to je veoma neprihvatljivo, ali stvarnost je ipak nesto drugo - naravoucenije koje se moze izvuci iz propasti Jugoslavije jeste to da je nacionalna drzava, u kojoj je veoma malo pripadnika manjina, jos uvek najjaci subjekt medjunarodnih odnosa. I najstabilniji. Za intelektualce je takva stvarnost neprihvatljiva na kraju dvadesetog veka, ali to je stvarnost. Je ne verujem da ljudi ratuju samo zbog teritorija kao takvih - taj motiv je naravno prisutan, ali je tu i jedna jaca potreba, potreba da se oslone na svoju sopstvenu naciju da bi preziveli. Ako je ta potreba i to osecanje prisutno kod velikog broja Srba, kod velikog broja Hrvata i Slovenaca, mora biti jasno da oni postoje i u dobrom delu kosovskih Albanaca.

AIM: Sve su brojniji incidenti na granici izmedju Makedonije i onoga sto se ovde zove skracena Jugoslavija. Verujete li u mogucnost da to preraste u krupniji konflikt izmedju ove dve drzave?

Eyal: Ne mislim da je to tako opasno kao sto se cini da jeste. Makedonija jeste u velikoj opasnosti, ali ne od Srbije. Najveci makedonski problem jeste albanska manjina u toj republici. Ali, kad se dodje do toga, Srbi zapravo postaju ne pretnja, vec saveznici Makedoncima. U tom smislu problem izmedju Makedonije i Srbije ne postoji. Realan problem je odnos Makedonije i Albanije i Makedonije i Bugarske. To je istorijski problem Makedonije, problem njenog identiteta. Prakticno, kad se govorimo o incidentima na granici sa Srbijom, mora se reci da su oni deo sireg problema, a on se pre svega tice odbijanja Srbije da kao danas medjunarodno valjane prihvati one granice republika u Jugoslaviji kakve je Tito 'skuvao'. Pri tom je ovo povezano sa osecanjem da ce se na kraju uspostaviti, makar neformalno, grcko-srpsko saveznistvo.

AIM: Sta sa odnosom Makedonije i Grcke?

Eyal: Mislim da je to pitanje prenaduvano. Jasno, Grcka nije narocito srecna zbog makedonske vlade. Najzad, zvuci paradoksalno, ali Grcka je mozda jedna od retkih zemalja koja ima interesa da Makedonija bude nezavisna drzava. Ne mozemo govoriti o grckoj zelji da okupira neke makedonske teritorije, jer poslednja stvar za koju su Grci zainteresovani je slovenska manjina unutar Grcke. Realan problem je sa Makedonijom postojanje komunisticke klike u Skoplju koje vec 40 godina igra istu igru, nalazeci interes u insistiranju na problemu sa Grckom, kako bi zapravo izbegla zapravo odgovore na mnogo ozbiljnija pitanja kao sto su sta je Makedonija, sta je ta zemlja i kako treba da tretira svoje manjine.

AIM: u toku su nazovimo ih tihi pregovori na liniji Zagreb-Beograd, Zagreb-Knin. Pojedini poznavaoci tamosnjih dogadjaja vide u tome pozitivan pomak, pa, dakle, i optimizam. Da li delite njihovo misljenje?

Eyal: Hrvatska vlada cesto preti upotrebom sile radi vracanja svojih teritorija u krajinama. Meni se cini da te pretnje predsednik Tuudjman zapravo koristi protiv svoje opozicije kako bi je ubedio da je on jedini branitelj hrvatskih interesa. Mislim da u Zagrebu ne postoji ozbiljna odluka o vojnom napadu. Hrvati znaju vrlo dobro da bi tako vise izgubili na planu medjunarodnog kredibiliteta nego sto bi dobili sadasnjim pokretanjem vojne ofanzive. Istovremeno, meni se cini da je igra izmedju Hrvatske i Srbije zapravo igra macke i misa i malo se stvarno tice samih krajina - uprkos tome sto je Hrvatska zainteresovana da povrati krajine. Vise je ovde u pitanju razvoj dogadjaja u Bosni i koje ce velicine muslimanska republika Bosna na kraju biti. Sasvim je jasno da ce dogovor oko krajina postignut izmedju Srbije i Hrvatske biti takodje model za postizanje sporazuma oko Bosne. I sve dok postoji saveznistvo izmedju Hrvata i Muslimana u Bosni, Milosevic ne moze da ocekuje postizanje nikakvog dogovora oko krajina. On ce pristati na sporazum oko krajina samo ako je siguran da tim sporazumom prekida i saveza Muslimana i Hrvata.

AIM: Vi svakako znate da su neke politicke snage u Italije, doduse ne i zvanicnici, pokrenule pitanje nadoknade onim Italijanima koji su posle Drugog svetskog rata napustili Jugoslaviju i prakticno se bez icega uputili u maticu zemlju. Kako to komentarisete?

Eyal: Mislim da je to jedan od najvecih skandala danas u Evropi. Na papiru, legalno, svako pitanje je reseno i to sporazumom oko Trst, krajem cetrdesetih. To pitanje je nesto kasnije i zakljuceno Osimskim sporazumom. Niko, ali niko, u Evropi ne predlaze preispitivanje Osimskog sporazuma po pitanju spoljnih medjunarodnih granica bivse Jugoslavije. I poslednja stvar koju mozemo ocekivati od jedne clanice Evropske zajednice jeste da pokrene ta pitanja. Prakticnim terminima govoreci - jedini efekat ovoga jeste usporavanje sporazumevanja oko ulaska Slovenije u Evropsku zajednicu, ali i stvaranje neke vrste stalne tenzije izmedju Hrvatske, Slovenije i Italije u severnom delu bivse Jugoslavije. Mislim da je to skoro poslednja stvar koja nam je sad potrebna. To je verovatno i najbolja naznaka da se - uprkos svim namerama Evropske zajednice - jos nije resilo pitanje podele odgovornosti i nacina ponasanja ni u Evropskoj zajednici, a kamoli na Balkanu.

Milica Pesic AIM London