MAKEDONIJA JOS UVEK NA ISPITU

AIM, Skopje, 27.07.1994

*SIZE*DA SE PREVDE NA ENGLESKI* *Ako se odbijanjem mirovne ponude za resavanje bosanskog cvora sledi prepustanje bosanskim narodima da na svoj nacin rese nesporazume, to bi rezultiralo eskalacijom rata i u drugim delovima Balkana - dakle i u Makedoniji. * Dok se nakon raspada Jugoslavije definitivno ne sloze kocke novog odnosa snaga medju drzavama na Balkanu, Makedonija ce se peci na tihoj vatri pri cemu njeni susedi ciljaju na njenu unutrasnju rovitost. * Dali prvi broj srpskog biltena "Dijaspora" (izdaje ga Centar za proucavanje srpske dijaspore Instituta za politicke studije u Beogradu) najavljuje novu avanturu koju priprema Beograd gde kako pise u ovom biltenu, zive 300.000 hiljada Srba i koja "je za nas ono sto je kosa za Samsona;odseci je i snaga je propala" , kako navodi jedan od autora (Popovic), naglasavajuci "da je Srbija bila samo onda jaka kad je imala Makedoniju, a cim je izgubila ovu, odmah je nastalo raspadanje snaznog organizma starog srpskog carstva." *Mekedonci su u neugodnom polozaju i zbog toga sto ni u medjunarodnoj zajednici jos nisu jedinstveni pogledi kada je rec o buducnosti te nove balkanske drzave pri cemu nije bez uticaja razmislanje u stilu francuza Ziliena Berten koji, kako navodi nedeljnik "Puls", u svom izvestaju za ekonomski projekt "Vardarska dolina" pise da "ne vredi ulagati u zemlju, koja nema potencijal da opstane kao samostalna drzava" sugerirajuci da Makedonija prikljuci nekom od suseda pri tome zaboravljajuci da takva sugestija, barem prema dominantnim procenama, sigurno vodi u novi balkanski rat. *

Nasuprot cutanju i njegovih diplomatskih pretstavnika u Makedoniji pre mesec dana, u vreme kada su srspski granicari zaposeli spornih nekoliko stotine metara makedonske teritorije, sada se iz istoga tog sveta cuju katastroficni scenariji, koji ne isklucuju ni mracnu, drugim recima, ratnu blisku buducnost toj bivsoj jugoslavenskoj republici. Pre mesec dana svi inozemni promatraci prilika u Skoplu procenjivali su da nema opasnosti od rata. Paradoks je u tome sto sada, kada su se srpski vojnici povukli sa sporne tacke u blizini srpsko - makedonske granice, britanski Forin Ofis, prema onome sto su objavili makedonski mediji, strahuju da bi se rat s bivseg jugoslovenskog prostora mogao prosiriti i na Makedoniju.

Razlozi su ponovo u Bosni, preciznije , u odgovoru bosanskih Srba na poslednji predlog mirovnog resenja Medjunarodne kontakt grupe. Procenjujuci odgovor lidera bosanskih Srba Karadzica i njegovog parlamenta s Pala kao odbijanje poslednje mirovne ponude za resavanje bosanskog cvora, London ne isklucuje mogucnost da povuce svoje vojnike iz sastava Unprofora u Bosni iz cega sledi prepustanje bosanskim narodima da na svoj nacin rese nesporazum. A to bi rezultiralo eskalacijom rata u Bosni i realnom opasnoscu od njegova sirenja na Makedoniju. Time bi svakako porasle i sanse da se rat s bivseg jugoslavenskog prostora pretvori u siri, regionalni balkanski sukob.

Ovaj pogled na razvoj situacije utemeljen je na matematici, cija se formula svodi na sledece: sto je mir u Bosni dalje, to su opasnosti po Makedoniju vece. Ne treba, medjutim, zaboraviti ni na procene, koje tvrde nesto sasvim suprotno. Kada se stavi tacka na Bosnu, na red dolazi Makedonija. Prema ovoj varijanti, Beograd, koji drzi kljuceve rata i mira na prostoru bivse Jugoslavije, tek ce se tada upustiti u resavanje "srpskog pitanja" u Makedoniji i njenog prikljucivanja novoj jugoslavenskoj federaciji. Bude li potrebe, i silom.

U svakom slucaju, dok se nakon raspada Jugoslavije definitivno ne sloze kocke novog odnosa snaga medju drzavama na Balkanu, Makedonija ce se peci na tihoj vatri. Tu je brojna albanska nacionalnost. Tu je cinjenica da makedonska drzava predstvalja trn u oku americkom prijatelju Grckoj, ciji je ministar obrane Gerasimos Arsenis u Moskvi sa svojim ruskim kolegom Pavelom Gracevim potpisao sporazum o vojnoj suradnji. Tu je i Bugarska, koja se jos uvek koleba uz makedonsku drzavu priznati i makedonski jezik i naciju ostavljujuci, kako se to neretko cuje u Sofiji, "buducim pokolenjima i istoriji" da rese nesporazume. A sustina tih nesporazuma je u velikobugarskoj ambiciji da dokaze "bugarski karakter Makedonije" - da je makedonski dijalekt bugarskog jezika, a da su Makedonci u etnickom smislu Bugari.

Napokon, tu je Srbija, za koju se procenjuje da je najopasnija. Njeni nacionalisti , pozivajuci u pomoc istoriju ne odustaju od, kako je nazivaju, "juzne Srbije". Pri tom neretko operiraju i terminom "Stara Srbija", koji bi trebao asocirati na vladavinu srpskog cara Dusana, koji se proglasio carom Srba i Grka pre nekoliko vekova. Srpska politika prema Makedoniji zasada je suptilnija i opredeljena samo na stvaranje pretpostavki za stavljanje pod protektoprat Beograda.

Ocito je, medjutim da se polako, ali sigurno stvaraju i pretpostavke, bude li potrebe, za radikalna resenja. Pre svega, na celo partije Srba u Makedoniji - Demokratske partije Srba - dosao je radikal Miletic gurajuci u zaborav bivseg umerenog predsednika partije Boru Ristica, koji je s makedonskom vladom potpisao sporazum. S druge strane, licitira se s brojem Srba u Makedoniji, koji se, u ime politickih potreba, penje i do 300.000, a cija su prava, kako tvrdi miletic, "ugrozena".

Da nista ne bi bilo prepusteno slucaju, prvi broj "Dijaspore", biltena Centra za proucavanje srpske dijaspore Instituta za politicke studije u Beogradu u celosti je posvecen Makedoniji. U tom se propagandnom materijalu, koji ima ambicije da predocavajuci, kako se u uvodu kaze, "istinu i istorijske fakte" - "pbjektivno informise" i pokusa "da utice na inostranu javnost da se promeni medijska slika o Srbima u svetu" ponovo polazi od nicim potkrepljene brojke od 300.000 Srba, koji zive u Makedoniji. Tek se uzgred primecuje da je to "znatno vise nego sto je iskazano u popisima iz 1981. godine, kada se, zvanicno, u javnosti, izaslo sa cifrom od 44.468 gradjana srpske nacionalnosti." Ali, niko se nije potrudio da kaze zasto bi nekome u bivsoj Jugoslaviji, koja je u to vreme jos cvrsto stajala na nogama, bilo u interesu da sakriva broj Srba u Makedoniji.

Bilten svojim sadrzajem pokusava naucno utemeljiti, navodno, logicnu naslonjenost Skopja na Beograd. Oslanja se na citate raznih srpskih naucnika iz proslog i pocetka ovog veka, koji su pisali o Makedoniji. Tako taj bilten, koji ce prema najavama izlaziti dva puta godisnje, preko Petra Vlahovica polemizira ne s tezom da je makedonski jezik posebni jezik, nego s tezom da je on dijalekt bugarskog jezika. Tvrdeci usput da su "sva makedonska plemena jos od pocetka bila srpska plemena ili da su ta plemena jos od doselenja bila po stanistu i jeziku najbliza Srbima", Vlahovic nastoji dokazati da je "prirodnije i logicnije i naucnije uzeti da je jezik Makedonaca dijalekt srpskog jezika,..., nego uzimati da je on dijalekt bugarskog jezika".

Medju mnogobrojnim citaocima iz pozutelih knjiga mozda je najilustrativnije razmisljenje Petra Popovica, koji konstatira da srpska drzava, jednostavno, "mora imati Makedoniju", jer "tu lezi njena snaga". Pogledajte istoriju i vi cete videti da je Srbija bila samo onda jaka kad je imala Makedoniju, a cim je izgubila ovu, odmah je nastalo raspadanje snaznog organizma starog srpskog carstva - pise Popovic. I zaklucuje - "Makedonija je za nas ono sto je kosa za Samsona: odsecite je i snaga je propala". Upravo na ovom mestu padaju u vodu svi pokusaji naucnih elaboracija.

Ne upustajuci se u procene treba li i ovaj bilten staviti medju onim koji trebaju svet pripremiti na jos jednu ratnu avanturu, koju priprema Beograd, on govori u prilog procenama, koje smatraju da srpska politika, iako se bivsa vojska povukla bez ispaljenog metka, jos nije digla ruke od Makedonije. Doduse, cini se da se ipak preferira igra na rovitost unutrasnjih prilika u Makedoniji, i na ventualnom pozivu Srbima za "bratsku pomoc" od pravoslavnih Makedonaca protiv najbrojnije nacionalnosti - Albanaca, koji su pretezno muslimani.

Makedonci su u neugodnom polozaju, izmedju ostalog, i zbog toga sto ni u tzv. medjunarodnoj zajednici jos nisu jedinstveni pogledi kada je rec o buducnosti te nove balkankse drzave. Dokaz tome je i deo izvestaja rukovodioca francusko - makedonskog konzorcija, osnovanog da bi se realizirao veliki ekonomski projekt u Makedoniji pod nazivom "Vardarska dolina" - Ziliena Bertena. Kako to otkriva makedonski nedeljnik "Puls" u svom poslednjem broju, taj Francuz je u svom izvestaju, izmedju ostalog, zakljucio da "ne vredi ulagati u zemlju, koja nema potencijal da opstane kao samostalna drzava" sugerirajuci da Makedonija prikljuci nekom od suseda. Nevolja je medjutim u tome, sto ta sugestija, barem prema procenama Skoplju, ali ne samo njega, sigurno vodi u balkanski rat. VERA GEORGIEVSKA