DRZAVNI SILOSI GOTOVO PRAZNI

size: Zetva na Kosovu je u punom jeku. Poljoprivrednici kazu da su prinosi rekordni. Medjutim, i na ovom polju deluju dve paralene institucije koje prate zetvene radove. I jedni i drugi, mada priznaju da podaci nisu najprecizniji, kazu da se zetva odvija na 100 hiljada hetara, ali je cinjenica da ce svako napuniti svoje ambare. Za srpske seljake nije privlacna cena koju je propisala savezna vlada, dok je cena zetve, odnosno kombajniranja, koju su ponudili Albanci veca za 30 do 40 nemackih maraka, po hektaru i u kesu. Ovdasnjoj javnosti je poznato da ovakva cena odgovara i seljacima srpske nacionalnosti, mada se o tome javno ne govori. Mozda je nabolja procena ta sto su silosi, gde je planirano da se uskladisti zito poznjeveno sa poseda, koji su u rukama srpskih seljaka poluprazni.

Iako zetvene radove na Kosovu prate dve paralelne institucije, ipak je tesko doci do preciznih podataka o zasejanim povrsinama zitom, koliki je prinos i gde se ono skladisti - u privatne ambare ili drzavne silose?! Srpska vlast ima svoj stab, ali i Albanci imaju svoj, te se svako na svoj nacin brine o svom ataru i svako ima svoje kriterijume oko kvaliteta zita i otkupa. Stice se utisak da to, barem trenutno, nikome ne smeta. U Privrednoj komori Kosova, kojom poslednjih godina upravljaju srpski kadrovi, kazu da bez obzira sto su kombajneri ljuti na otkupnu cenu psenice, po hektaru, koju je odredila jugoslovenska vlada, a pariteti zamene zita za semensku psenicu, gorivo i djubrivo jako losi , ipak rade svoj posao i najkasnije do kraja avgusta ocekuje se da se poznjeju sve povrsine zasejane ovom kulturom. Po nekoj najpribliznijoj racunici, smatra se je zito posejano na 100 hiljada hektara, ali je isto tako cinjenica da aktuelne srpske vlasti imaju "nadleznost" nad samo na 10 do 15 odsto povrsina, dakle na onu koja se jos evidentira kao drustvena imovina, ili na posede ciji su vlasnici srpske nacionalnosti. Iako je prinos zita bolji u odnosu na ranije godine, malo je onih koji viskove predaju u drzavne silose. To se pre svega odnosi Albance, jer kod njih vlada logika -"sto vise hleba u rezervi, jer ovoj vlasti ne treba verovati". Oni se nisu dvoumili ni kada je u pitanju "Avramovicev zlatnik".

Stice se utisak da su Albanci, u odnosu na ranije godine mnogo bolje organizovali zetvene radove i otkup. Formiran je Centralni stab, koji cine predstavnici profesionalnih asocijacija, sindikata i politickih partija Albanaca, funkcionisu opstinski stabovi, ali i lokalni - seoski stabovi, koji su duzni da svakoga dana budu na terenu, evidentiraju svako zrno zita, prave spiskove za otkup, a u svakodnevnoj komunikaciji se razmenjuju informacije.

Koordinator u stabu za zetvu,koji su organizovali Albanci, Hadzi Arifi priznaje da ni oni nemaju najpedantniju evidenciju na kojoj povrsini se izvode zetveni radovi, kakva je vlasnicka struktura tih poseda, odnosno koliko je albanskih, koliko srpskih vlasnika i koja je povrsina ciji je vlasnik srpska drzava, odnosno zadruge ili kombinati. I ova albanska asocijacija smatra da se radi na blizu 1oo hiljada hektara, ali u prvi plan istice da su ustanovili kriterijume oko otkupa i zetve i sigurnost da " njih primenjuju svi seljaci na Kosovu, bez obzira na nacionalnost". Obrazlazuci ovu konstataciju Arifi kaze da se ne radi se ni o kakvom strahopostovanju, vec da su uslovi su su stimulativni za seljake, ali i za kombajnere. "Za jedan hektar poznjevene povrsine cena kombajniranja je 110 do 130 nemackih maraka ili u naturi 350 do 400 kilograma zita. Ako se ima u vidu garantovana cena koju je odredila jugoslovenska vlada, onda je uocljivo da smo stimulisali novcano placanje, jer uzeli smo u obzir cinjenicu da je bolje imati celi ovogodisnji rod u privatnim ambarima nego da se jedna kolicina zita pojavi kao visak na trzistu i time se stvori realna opasnost da ona ide van Kosova", kaze Arifi i dodaje da se albanski seljaci nisu bunili, niti reagovali na ove cene, koja je veca za 20 - 30 nemackih maraka po hektaru u odnosu na onu koju je odredila srpsko-jugoslovenska vlast. "Interesantno je to prihvataju i jedan broj srpskih seljaka i kombajnera, iako oni mogu da se izjasne pod kojim uslovima prihvataju kombajniranje", podvlaci Arifi, tvrdeci da gotovo nema primera da je neko od seljaka odbio ove uslove.

Medjutim, Albanci imaju jos jedan obavezu, koja se ne primenjuje i kod seljaka drugih nacionalnosti. Za svaki poznjeven hektar seljak je duzan da za Fond solidarnosti odvoji 50 kilograma zita, a kombajneri po 10 kilograma. Znaci, Fond moze da racuna na 60 kilograma zita po svakom hektaru, ili, izvedena je i racunica, sa 100 hiljada hektara, za snabdevanje socijalno ugrozene porodice, obezbedice se 6 miliona kilograma zita. Prema podacima Unije nezavisnih sindikata Kosova i Komisije za solidarnost,koja deluje pri Demokratskom savezu Kosova, 120 porodica, uglavnom albanskih, ne mogu da obezbede svoju egzistencuju, dok su, polovina njih stalni abonenti raznih komisija i asocijacija koje prikupljaju i distribuiraju solidarnu pomoc. Uzimajuci u obzir da su ovogodisnji prinosi rekordni, odnosno poznje blizu cetiri hiljade kilograma psenice po hektaru, medju albanskim stanovnistvom ne postoji bojaznost da ce neko ostati gladan. Jer, prema nekim analizama ranijih godina, kada je prinos bio 3.500 kilograma zita po hektaru, Kosovo je pokrivalo 80 odsto potreba svojih sugradjana, dok bi ovogodisnji prinos garantovao stoprocentnu pokrivenost potreba. Medjutim, svakako treba imati u vidu i nedavne elementarne nepogode, koje su pogodile kosovske njive i u nekim opstinama prepolovile prinose. Tako, na primer, Centralna komisija Supstine opstine Pec, procenjuje da je ovih dana grad unistio 80 odsto ovogodisnjeg roda kukuruza i cak 70 odsto ovogodisnjeg roda psenice. Iz ostalih opstina na Kosovu, nadlezne Komisije jos uvek nisu saopstile svoju procenu nanetih steta.

Ibrahim REDZEPI AIM Pristina