DALI JE POPIS BIO REGULARAN?

26.07.1994

Po nome sto javljaju iz republickog Zavoda za statistiku, 22 opstine su predali popisni materijal. On je sistematizovan prema uputstvima i po nome sto su uvrdili opstinske popisne komisije u saradmnji sa republickim instruktorima, sprovodjenje popisa i sistematizacija prikupljenih podataka obavljeno je onako kako je predvidjeno Zakonom za popis. Ovaj Zakon nalaze da se prvi rezultati koji se odnose na broj stanovnistva budu objavljeni trideset dana nakon zavrsetka popisa. Ovi rezultati odnose se na lica koji oficijalno zive na teritoriji Makedonije bez razlike dali su dok je obavljen popis bili na mestu gde su prijavljeni da zive ili ne, kao i lica koja imaju dozvolu za boravak u Makedoniji ili u nju borave najmanje jednu godinu. Clanom 48 Zakona za popis takodje je predvidjeno da se u roku od devedeset dana nakon zavrsetka popisa da se objave prvi rezultati za stanovnistvo Makedonije po opstinama i po nacionalnom sastavu. Dali ce ovi rokovi biti zapazeni zasada se ne zna. Zna se samo toa da svi sa nestrplenjem ocekuju njegove rezultate i cak neki se jos sada pripremaju da te rezultate ne priznaju za tacne.

Dakle, neki politicki subjekti u Makedoniji smatraju da popis nije bio regularan i navode niz "argumenata" kako bi dokazali svoje stavove. Kritike idu od toga da nemakedoncima nisu bili obezbedjene one ugodnosti koji im pruza ustav (srpski celnici kazu da Srbe su popisivali popisivaci koji ne znaju srpski i da nisu obezbedjeni formulari na tom jeziku), da Makedonci su bili beneficirani i njih niko nije mogao kontrolisati dok kod nemakedonaca obavezno je istao jedan popisivac Makedonac (ovaj argument navode neki albanski politicki krugovi) itd. Ima i takvih politickih subjekata (kao Novi komunisti Makedonije) koji navode da ovaj popis nije bio potreban Makedoniji vec Evropi i da ona zeli da sazna pravu demografsku kartu Makedonije kako bi konacno zauzela pravilan stav prema njoj. Dakle oni koji kritikuju idu do krajnosti u svojim kritikama i ne biraju sredstava kako bi bio popis proglasen neregularnim i ulivali sumnju u njegovim rezultatima.

Ovih dana, svom saopstenjem za javnost oglasila se i Madjunarodna posmatracka misija. U njenom saopstenju se izmedju ostalog navodi i sledece:"Popis je organizovan sa strane Vlade Makedonije uz tehnicku i finansijsku pomos Saveta Evrope i Evropske unije a u suradnji sa Medjunarodnom konferencijom za bivsu Jugoslaviju, Ekonomskom komisijom Ujedinjenih nacija za Evropu kao i velikog broja evropskih zavoda za statistiku. Uz pomoc sto je tokom cele godine dala medjunarodna grupa sastavljena od 10 strucnjaka, rad na terenu bio je pracen od 40 posmatraca iz 19 razlicitih zemalja Evrope. Usuprot kratkog roka stuplanja na snazi Zakona u popisu i pocetka popisa, opsti je utisak da je popis tehnicki bio dobro pripremljen i da je prosao regularno u vecini delova zemlje."

Dakle iz saopstenja se vidi da je "opsti utisak" Medjunarodnih posmatraca da je popis regularan. Doduse, oni u svom saopstenju navode da su se "teskoce pojavile u odnosu na pitanje o "drzavljanstvo" zbog cinjenice da ovo izuzetno osetljivo pitanje jos nije u celini administrativno reseno". Tako da "medjunarodni strucnjaci sumnjaju u sigurnost specificnih informacija dobijenih od odgovornih po ovim pitanjima". Zato sa makedonskom vladom je dogovoreno da se uradi zajednicka analiza na rezultate pre njihovog objavljivanja u kakvoj i da je formi, kaze se u saopstenju Medjunarodne posmatracke ekipe. Ova grupa saopstava javnosti da ce uskoro Vladi da prezentira privremeni izvestaj o njenim saznanjima za rad posmatraca i dodaje da "zavrsetak terenskog rada ne znaci i zavrsetak medjunarodne uklucenosti u popis". Iz ovog dela saopstenja moze se zakluciti da i Medjunarodna grupa posmatraca na uvijenih nacin ukazuje da nije bilo sve u redu i pored "opstog utiska da je sve bilo regularno". Kakva ce biti "zajednicka analiza" medjunarodne grupe i Vlade jos se ne zna i zbog cega je ona tako neophodna pre "objavljivanja rezultata u bilo kakvoj formi" ostaje neizvesno ali, s druge strane, pred Ustavnim sudom Makedonije vec odavno nalazi se inicijativa za vodjenje postupka o oceni ustavnosti nekih clanova Zakona po kom je bio sprovedjen popis.

Ova inicijativa pred Ustavni sud je stigla jos u jeku popisa i dok je Republicki zavod za statistiku nesmanjenim intenzitetom radi na obradu podatka Ustavni sud je odrzao jednu raspravu o ustavnosti Zakona za popis. Medjutim nije doneta nikakva odluka sa obrazlozenjem da su potrebni "dopunska analiza nekih aspekata". Troje nezavisnih inicijatora da se ispita ustavnost nekoh clanova zakona za popis su podvukli svoju sumnju na clanove 30 i 35 Zakona kao i na odsluke za izbor lica i popisivaca izabranih kao popisivace i instruktore kao i na predsednik i clanove Opstinske popisne komisije u Debru.

Clan 30 Zakona uredjuje imenovanje popisivaca dok clan 35 upotrebu jezika. Inicijatori ovog spora smatraju da nedonosenje Zakona o lokalnoj samoupravi i clanom 7 Ustava u Makedoniji sluzbeni jezik je samo makedonski i njegovo cirilicno pismo. Tako da je clan 35 Zakona za popis neustavan zato sto je omogucio da na teritorije drzave budu upotrebljeni jaezici i pisma nacionalnosti. Do konacne odluke Ustavnog suda sigurno ce se cekati do jeseni, nakon sto prodju godisnji odmori. Ono sto se moze sada saopstiti jeste pitanje: sta ako Ustavni sud utvrdi neustavnost? Kakav ce tretman imati ovaj popis u kome su rad i finansijska sredstva ulozile i medjunarodne organizacije? Sve u svemu ispada da imaju pravo oni koji tvrde da ce popis u Makedoniji jos dugo vremena ostati politicko pitanje broj jedan. Odnosno da ce i nakon "evropskog patronata" nad njemu, malo ko ce verovati brojkama koja treba da se saopste u kasnu jesen. Basa tada kad pocinju da lisce opadaju i kad se moze jasnije vidjeti sta su one sakrivale. Ibrahim Mehmeti