HUMANITARNA POMOC ILI DUHOVNI GENOCID

Pravoslavlje protiv satanizma

Episkop zahumskohercegovacki g. Atanasije Jevtic uputio je javno pismo predsedniku trebinjske opstine Bozidaru Vucurevicu, protestujuci sto Adventisticka crkva u Trebinju deli humanitarnu pomoc unesrecenom stanovnistvu. Zamerajuci Trebinjcima sto to dozvoljavaju, episkop Atanasije "razoblicava" adventiste koji dolaze iz Amerike, "odakle nam, vidite i sami, svako zlo dolazi...", kao sektu koja je tokom vladavine komunizma "nagrizala dusu srpskog naroda"; adventisti su agresivna, zapadna, krajnje protestantska i fanatizovana, antipravoslavna i antihristova sekta. "Srpska crkva", pise episkop, "je u svoje vreme ustala sa narodom protiv zloglasnog konkordata, a ovde nije po sredi konkordat, nego prodaja dusa, pustosenje savesti, razaranje svetinje srca srpskog... Ovo je zapadno zlo, gore od unijacenja, u ovom nasem svenarodnom raspecu ravno je dezerterstvu i Brankovicevoj izdaji..."

Episkopovo pismo objavio je list "Pravoslavlje", a prenele su ga neke beogradske novine. To je bio povod za javne polemike o delovanju raznih verskih zajednica. Odjednom su se pojavile brojne price o delovanju sataninih sledbenika na srpskim prostorima; zlocini ili nesrecni slucajevi tumaceni su delovanjem ove ili one sekte.

Nakon sto se u Kragujevcu spalila sedamnaestogodisnja gimnazijalka, lansirane su glasine da je to ucinjeno po kanonima Budisticke verske sekte, kojoj je, navodno, devojka pripadala. Kasnije je utvrdjeno da takve sekte u Kragujevcu nema, a da se devojka ubila zbog nesrecne ljubavi. Kao centar "necistih sila" u pomoravskom kraju oznacen je Trstenik, mala varos kraj Zapadne Morave, posle dve saobracajne nesrece i jednog utapanja koji su odneli pet zivota. Novinari su cak "pronasli" jednog satanistu - nesrecnog mladica koga je ostavila devojka, koji nije uspevao da zavrsi nijedan od nekoliko upisanih fakulteta, kome nije poslo za rukom ni da se zamonasi i koji je, na kraju, zavrsio na psihijatrijskoj klinici. Lokalni galerista se pozalio da su i njega uvrstili u satanine sluge, kako rece, "valjda zato sto imam dugu kosu i bradu".

U vezi sa trstenickim slucajem, pojavila se i tvrdnja da "mnoge ustaske formacije, poput zloglasnih Vatrenih konja koji dejstvuju u bivsoj BIH, ne predstavljaju nista drugo do uniformisane sledbenike Luciferovog kulta...Pouzdano se zna da Katolicka crkva raspolaze tim podacima, ali da pospesuje njihovo delovanje u cilju ostvarenja sopstvenog interesa."

U Kraljevu jedno vreme deca nisu smela sama da se krecu gradom, jer se uveliko pricalo kako "sektasi", ljudi u crnom, najpre hipnotisu decu, a onda im usisavaju krv, vade bubrege... U Krusevcu, na lokalnoj radio stanici, sprovedena je anketa sa pitanjem: da li znate da adventisti kolju malu decu i pricescuju se njihovom krvlju? U Nisu se pojavila prica o postojanju pet kampova satanista. Na adresama nije niko pronadjen, ali, svejedno, vladika niski Irinej izjavljuje da su se satanisti jedno vreme okupljali u crkvi Sveti Nikola i da deluju kao podzemni pokret.

Sekte za duhovno razbijanje

• Medjunarodne sankcije spolja i razne verske zajednice iznutra imaju isti cilj - tvrdi g. Irinej. - Njihov cilj je da razore srpski narod, da ga duhovno razbiju i bioloski uniste... Adventisti, baptisti, Jehovini svedoci, satanisti, razna indijska ucenja... ne biraju sredstva da se nametnu nasem narodu. Sprovode se humanitarne akcije deljenja pomoci, ali se ubrzo otkrije njihova prava namera: ako ponovo dodjes po pomoc, odrekni se pravoslavlja i pridji njihovom ucenju.

Ove reci vladike Irineja, kao i prethodne episkopa Atanasija, otkrivaju otkud iznenadno uznemirenje Pravoslavne crkve zbog raznih verskih zajednica, ciji je uticaj, kako to potvrdjuje u izjavi BORBI dr Dragoljub Djordjevic, predsednik Jugoslovenskog uruzenja za naucno istrazivanje religije, objektivno veoma mali.

Od pocetka rata, naime, u okviru Adventisticke crkve, deluje humanitarno drustvo ADRA koje vazi kao najefikasnije u dostavljanju pomoci stanovnistvu na ratnim podrucjima. Beogradjani koji su hteli da posalju paket u Sarajevo i da budu sigurni da ce on stici u prave ruke, najmasovnije su odlazili u red ispred ADRE. Ova humanitarna organizacije dugo je bila jedina koja je uspevala da prodje do okupiranog Sarajeva i unese vise od 300 hiljada paketa. U ime glavnog odbora Adventisticke crkve Ratko Kuburic je saopstio javnosti da je u toku rata u Jugoslaviji ova crkva preko ADRE podelila dve hiljade tona hrane, 55 tona sredstava za higijenu i preko 60 tona lekova i sanitetskog materijala na teritoriji RSK, RS i delimicno Jugoslavije. Koliko je javno poznato, nikakvih uslovljavanja ni za davaoce ni za primaoce pomoci pri tome nije bilo.

Srpskoj pravoslavnoj crkvi, koja se i sama bavi humanitarnim aktivnostima, ista takve delatnost druge crkve nije se dopala. Cini se da se, u stvari, njoj ne dopada bilo kakavo prisustvo bilo koje druge crkve u srpskom narodu. Na zasedanju pocetkom proslog meseca Sveti Arhijerejski sabor SPC doneo je odluku o formiranju humanitarne organizacije "Covekoljublje" i izdao saostenje u kome se pominju razne verske sekte i upozorava na opasnost od duhovnog genocida: "...Spolja, iz istog sveta iz kojeg su nam dosle sankcije i bombe, dosla je i nezvana vojska propovednika raznih sekti, parareligijskih i pseudoreligijskih pokreta, okultnih ucenja, magijskih obreda, sujeverja, vradzbina, sve do uzasne teorije i prakse satanista. Posredi je pravi duhovni - i ne samo duhovni - teror nad nama, a nalazimo se, bez preterivanja, pred opasnoscu duhovnog genocida, ako se ne suprotstavimo kao slobodan krsteni narod", kaze se u saopstenju SPC.

Sindrom ostavljenog saveznika

Ovo saopstenje, kao i pomenuta reagovanja vladike Irineja i episkopa Atanasija, izazvale su burne reakcije, pre svega u strucnoj javnosti, koja se upitala da li to SPC hoce da izjednaci veru i naciju, proglasava jedino pravoslavce pravim Srbima, pokusava da postane drzavna religija.

Ratko Kuburic iz Adventisticke crkve javno je upitao: "Koji su to uopste dokazi da smo antipravoslavni? Srbin sam i taj moj osecaj i pripadnost ne mogu mi oduzeti nikakve tudje izjave. Teoloski je neodrzivo povezivanje nacionalne i verske pripadnosti." Sociolog religije Vladimir Ilic kaze da neke izjave i saopstenja iz SPC navode na zakljucak da je to "pokusaj da se u ovoj opstoj histeriji nametne monopol nad narodom. Ovo je jedan od nacina, ali loseg nacina, da jedna crkva postane drzavna reliigija. Sekta i otpadnistva postoje otkad postoji crkva, one imaju svoj legitimitet, priznate su sa stanovista pravnog sistema." Ilic smatra da nisu dovedene u pitanje zakonske i ustavne norme koje garantuju slobodu veroispovesti, da je cela prica u domenu ideoloskog.

Jovan Lorencin, predsednik Glavnog odbora Hriscanske adventisticke crkve misli da to nije stav SPC, vec nekih krugova u njoj koji "smatraju da imaju monopol nad duhovnim zivotom cele nacije. To moze imati pogubne posledice. Vratili bismo se u tamni srednji vek. Ako neko hoce ilustraciju, neka se vrati i vidi sta se dogadja kad crkva ima dominaciju" kaze Lorencin. Profesor Pravnog fakulteta V. Ilic istice da optuzbe za izdaju srpstva pospesuju jos jednu podelu u inace podeljenom srpskom narodu, dok sociolog D. Djordjevic preporucuje da bi trebalo odustati od "nekritickog poistovecivanja nacije i religije, netolerantne identifikacije nacionalne i konfesionalne pripadnosti, ekstremnog favorizovanja konfesionalnog mentaliteta, nehumane podele ljudi na one sa konfesionalnim poreklom i bez njega i nerazloznog suprotstavljanja teista, indiferentnih i ateista."

Spor samo naizgled lici na incidentni, a zapravo otkriva mnogo dublje uzroke netolerantnosti u okviru pravoslavne crkve. Poznato je da je vladajuca elita u Srbiji, u vreme kada je dolazila na vlast, na talasu "nacionalnog srpskog preporoda i osamosvescivanja", imala podrsku crkvenih krugova, da je svoj imidz gradila i na naglom otvaranju prema Srspkoj pravoslavnoj crkvi koja je, kao i druge religije, u vreme komunizma bila sasvim marginalizovana. Crkva je, poput mnogih drugih koji su aktuelnoj vlasti posluzili pa otpali, ostala prakticno bez svog ocekivanog dela kolaca.

Iako prisutna u medijima, SPC nema uticaja u drustvu, njeni stavovi, kad je u pitanju sudbina srpskog naroda, krajnje su irelevantni za aktuelnu vlast. Jedna od najvecih prituzbi iz crkvenih redova na racun drzave, kad su u pitanju "crkvene stvari" jeste odlaganje odluke da veronauka udje u skole.

Stavovi SPC, kada su u koliziji sa stavovima vlasti, dozivljavaju sudbinu opozicije. Jednostavno se precutkuju u najmocnijim medijima.

Klerikalizam u pravoslavnoj crkvi je u medjuvremenu ojacao dotle, da je, povodom mirovnog plana Kontakt grupe, najborbenija izjava stigla bas iz njenih redova. Vec pomenuti episkop Atanasije je na paljanskoj skupstini dobio najveci aplauz. Episkop Amfilohije na Cetinju svojim postupcima dokazuje da su mu svetovne stvari, kad je politika u pitanju, blize od duhovnih. Netolerantnost, kao osnovna socioloska karakteristika drustva koje je u previranju, nije mimoisla ni crkvene krugove.

Crkva se, radi zastite sopstvenih interesa, pridruzila satanizaciji svega sto dolazi iz sveta, makar to bila i humanitarna pomoc. Na spisak sumnjivih, pored fondacije SOROS, protiv koje se vodi nevidjena kampanja, nezavisnih medija, nezavisnih sindikata, profesionalnih udruzenja, stavljene su i verske zajednice. Optuzbe nisu nove, iste su kao i one koje su upucivane svih ranijih ratnih godina, ali sa drugih mesta, nezavisnim inteletualcima, mirovnjacima, novinarima, pripadnicima nesrpskih nacija, deklarisanim Jugoslovenima, raznim fondacijama

• za izdaju srpstva, za petokolonastvo, sluzenje zapadnim mocnicima...

U vreme kada se po bivsoj Jugoslaviji mnogi uveliko bave "djavolskim poslom", satanini sledbenici traze se po nekom Nisu, Knjazevcu, Trsteniku, medju onima koji pisu grafite-rugalice, traze se krivci za neke uobicajene smrti u saobracajkama i sammoubistvima zbog ljubavnih jada. Smrt zaista vlada bivsim jugo-prostorom, ali njene uzroke i sledbenike Crkva trazi na pogresnom mestu. Oni se ne nalaze u psihijatrisjkim ustanovama, u skolskim klupama, u humanitarnim organizacijama. One koje je "satana posetio", svima su znani. Mozda bas zato huskaju da ih trazimo na nekom drugom mestu.

Branka Mihajlovic