HOCE LI NUKLEARKU U KRSKOM ZAUSTAVITI VLASTITI OTPACI?

Rezime:

Nuklearka u Krskom je jedno od spornih pitanja izmedju Slovenije i Hrvatske. Dogovor o izgradnji nuklearke potpisale su 1970 socialisticke republike Slo- venija i Hrvatska i tom prilikom dogovorili su se o zajednickom vlastnistvu. Ali sva gradnja protekla je potpuno neregularno.Sa nastankom dve nove drzave ugovor iz 1970 nije se pretvorio u medjudrzavni sporazum,zbog toda i dolazi do raznih spornih pitanja.Hrvatski premier Valentic je nedavno izjavio da bi moz- da bilo bolje da nuklearku uopste nisu ni gradili.Sa njim bi se slozili i mno- gi ekolozi,jer se smatra da je ta nuklearna elektrana i opasna.

Medju spornim pitanjima ,koja opterecuju sadasnje odnose Slovenije sa su- sednjom Hrvatskom - pored granice u Piranskom zaljevu i dugovanja Ljubljanske banke hrvatskim stedisima- sigurno je jedan glavnih problem nuklearne elekra- ne Krsko.Ali po misljenju hrvatskog pretsednika vlade Nikice Valentica, to pitanje bi trebalo biti najlakse reseno.

Izvrsna veca obe socialisticke republike u bivsoj SFRJ su krajem novembra

1. godine potpisali ugovor o izgradnji nuklerne elektrane Krsko.Time su se i dogovorili o suvlastnistvu i ucescu u raspodeli proizvedene elektricke ener- gije u odnosu 50:50. Tadasnja socialisticka vlast je izgradnju nuklearke u Krskom temeljila sa nedostatkom elektricke energije, kako i na proceni da ima Slovenija potrebnu sirovinu (uran) kod kuce odnosno u rudniku urana u Zirov- skom vrhu u Gorenjskoj.Ali se kasnije ispostavilo da je proizvodnja u tom rudniku nerentabilna ,tako da su delegati tadasnje republicke skupstine 1992. godine usvojili zakon o zatvaranju tog rudnika.

Izgradnja nuklearke u Krskom pocela je u potpuno neregularnim i neistraze- nim okolnostima, tako u privrednom kako i u gradjevinsko-tehnickom i upravno- pravnom pogledu.I kod odabira lokacije stvari nisu bile bas najcistije.Iz da- nasnjeg ugla vide se mnoge greske,jer su savezni upravni organi u Beogradu potpuno prenebregnuli geotektonske specifike podrucja, gde stoji nuklearka.

Kasnije, 1974.godine slovenacki i hrvatski investitori potpisali su ugo- vor o udruzivanju sretstava za zajednickuizgradnju i zajednicko koristenje nuklearne elektrane u Krskom.Osam godina kasnije, 1982.godine bio je usvojen i aneks na taj ugovor, pa i samoupravni sporazum o uredjivanju medjusobnih prava i obaveza osnivaca nuklearke. Ali nijedan od tih dokumenata ne sadarzi odredbe koje bi uredjivale i finansiranje zatvaranja nuklearne elektrane.

Komplikacije sa nastankom novih drzava

Pre dobre tri godine Slovenija i Hrvatska postale su samostalne drzave i u tom slucaju odnosi se menjaju.Zanimljivo je da se nastankom nove situacije dogovor,potpisan 1970.godine, nije pretvorio u medjunarodni ugovor.Funkcioni- sanje i rukovodjenje nuklearkom jos uvek se vodi na osnovi tripartitnog spora- zuma iz 1982.godine,koji je nastankom dve drzave, sigurno vec preziveo.Slove- nija je samostalna drzava koja preuzima sva prava i obaveze do medjunarodne zajednice u vezi nuklearke, jer je ona na njenoj teritoriji, dok Hrvatska tih obaveza nema.

Delegacije obe vlade vec nekoliko puta nacinjale su temu o nacinu pla- canja hrvatskih dugova prema nuklearci (februara na Otoccu) i o pitanju vlas- nickih delova obe drzave (juna u Opatiji). Stavovi Slovenije i Hrvatske pri- licno se razlikuju. Hrvati naime tvrde da je polovina nuklearke njihova.Slove- nacka strana trazi da se ustanovi cinjenicno stanje bilansa, a pogotovo delovi potrazivanja obe drzave do nuklearke. Posto je Slovenija platila i deo hrvat- skih obaveza, slovenacka strana trazi da treba Slovenija postati vlasnik oko 70 posto ove nuklearke.

Zbog svih spomenutih zapleta hrvatski premier Nikica Valentic je u ne- davnom intervjuju ljubljanskom Delu izjavio kako bi mozda bilo i najbolje da elektrane, iz koje obe drzave dobijaju tek oko 20 odsto potrebne energije, ne bi ni postavili i da senuklearka u Krskom sada upotrebljava kao instrument u borbi za postavljanje medjunarodnih odnosa.

Teret ekoloske sanacije treba raspodeliti ravnomerno

Posto u Sloveniji nije ni sa jednim propisom sredjeno finansiranje tro- skova dekomisije i spremanja radioaktivnih otpadaka iz nuklearke, jedna grupa poslanika je u parlamentu predlozila zakon o Fondu za dekomisiju nuklearke. Prema misljenju onih,koji to predlazu, radi se o nuznom zakonu,koji kasni vec deset godina.Toliko naime nuklearka u Krskom radi, a Slovenija nije vodila ra- cuna o tome.Cak je i dozvolila Hrvatskoj, tvrde poslanici, da sa neplacanjem obaveza za dobijenu energiju ugrozava sigurnost rada tog objekta. Iniciatori tog zakona njime pokusavaju spreciti Hrvatsku da bi kao vlasnik 50% nuklearke, izbegla da podmiri obaveze kod dekomisije i spremanja radioaktivnih otpadaka. Predlazu da bi u prodajnoj ceni struje njeni korisnici placali jos 4 hiljadita dela ECU-ja na potroseni kilovat. U parlamentarnoj raspravi cule su se i neke druge brojke, aprava cena ce se saznati tek na jesen,kada bi trebali taj zakon i usvojiti.Njime ce biti obezbedjen stalni izvor finansiranja ekoloske sanacije nuklearke.

Obe zemlje predvidjaju moguce lokacije za odlagalista nuklearnih otpa- daka i prema obecanjima nadleznih organa one bi trebale dabudupoznate do kraja sledece godine.To je tek pocetak.Naime, posle odabira najbolje lokacije potre- no je citavih 8 godina da se to odlagaliste i opremi.Posto je tri cetvrtine sadasnjeg odlagalista u Krskom vec punog, strucnjaci ocenjuju,ce ce biti u njemu mesta za samo jos dve ili tri godine rada nuklearke.Zanci, postoji opas- nost da ce morati nuklearku zatvoriti i ranije.Tome bi se najvise obradovali Zeleni-ekolosko socialna stranka,koji vec dugo brane stav o neminovnosti pre- vremenog zatvaranja nuklearke i predlazu da Slovenci o tome odluce na refe- rendumu.

TANJA HROVATIN,AIM