OSTANAK U SRBIJI - ZAVISI OD SRBIJE

size: Tek sto je zavrsena Skupstina Demokratskog saveza Kosova, na kojoj je usvojena Politicka deklaracija ove najmasovnije partije kosovskih Albanca, svoju Skupstinu je odrzala i Partija za demokratsko delovanje, koja okuplja vecinsko albansko stanovnistvo iz tri opstine Preseva, Bujanovca i Medvedje. Iako ove tri opstine ne ulaze u administrativne granice Kosova, tamosnji Albanci su imali i svoj referendum 1992. godine, na kojem su se izjasnili, izmedju ostalog i za pripajanje ovog regiona Kosovu. U svojoj najnovijoj usvojenoj Politickoj deklaraciji u poslednjoj tacki je zacrtano da ove tri opstine, zbog svoje specificnosti treba da imaju autonomiju, u okviru Srbije. U razgovoru sa prvim covekom ove partije Rizom Haljimijem saznaje se da u ovom trenutku Albanci u ovom regionu ipak ne ocekuju da je moguce u skorije vreme ostvarivanje njihovih zalaganja, sa obrazlozenjem da je tako nesto nemoguce u "nedemokratskoj drzavi". Da li ce se nesto promeniti u zahtevima Albanaca sa ovog podrucja umnogome ce zavisiti da li ce Srbija i Crna Gora odustati od velikosrpskih ciljeva ,odnosno da li ce sadasnja Jugoslavija biti izgradjena na gradjanskim osnovama, izjavljuje Haljimi.

Riza Haljimi, predsednik Partije za demokratsko delovanje, sa sedistem u Presevu (Juzna Srbija) fizicar po profesiji dugo je radio kao nastavnik , odnosno profesor u Osnovnoj skoli "Skenderbeu" u Presevu i Gimnaziji "Dzevdet Doda" u Pristini. Od osnivanja PDD (19. avgust 1990 god.), obavlja funkciju predsednika, i clan je Koordinacionog odbora politickih partija Albanaca, sa sedistem u Pristini. Haljimi za AIM objasnjava motive donosenja Politicke deklaracije, na Skupstini ove partije, u kojoj je zacrtano da Albanci iz Bujanovca, Medvedje i Preseva , zbog specificnosti regiona treba da imaju politicku i teritorijalnu autonomiju.

AIM - Gospodine Haljimi, kako ocenjujete aktuelnu politicku situaciju u Presevu, Bujanovcu i Medvedji?

HALIMI - Politicka situacija u Presevu, Bujanovcu i Medvedji je svakako teska zbog duboke drustvene, ekonomske i politicke krize na teritoriji bivse Jogoslavije, zbog krvavog rata u Bosni i Hercegovini, a pre svega, zbog teske situacije koja preovladjuje na Kosovu, gde se nad Albancima vrsi represija i aparthejd. Dva su karakteristicna momenta kojima se mogu opisati politicka kretanja u ovoj regiji, a koja se odvijaju u neobicajno otezanim uslovima. S jedne strane imamo politicko oslobadjanje Albanaca, koji po prvi put u njihovoj istoriji, svojim nezavisnim politickim organizovanjem ispoljavaju svoju politicku volju, dok se s druge strane namece politika partije na vlasti, koja nastoji da minimizira tu politicku volju, ignorisuci probleme ove regije i blokirajuci institucije i organizcije, koje su osnovali Albanci iz Preseva, Bajunovca i Medvedje.

AIM - U kakvoj se poziciji, po vama nalaze Albanci u ovoj regiji?

HALIMI - Albanci u ovoj regiji su u poziciji gradjana drugoga reda, jer je Skupstina Srbije usvojila jedan veliki broj restriktivnih i diskriminatornih Zakona za nesrpske nacionalnosti, ali i zbog aktuelne situacije u kojoj se Albancima tesno negiraju i prava predvidjena ovim restriktivnim zakonima. Tako se u najflagrantnijim oblicima krse ne samo nacionalna, vec i ljudska i gradjanska prava u oblastima prosvete, kulture, informisanja, zaposljavanja, ali i kada je u pitanju ucesce u organima lokalne somouprave i drzavnim organima.

AIM - Koliko ste uspeli da kao partija artikulisete volju i interese albanske populacije u ovom regionu, i za sta se konkretno angazuje vasa partija?

HALIMI - Partija za Demokratsko delovanje, kao prva i najmasovnija partija, koja je uspela da organizuje Albance iz svih delova Preseva, Bujanovca i Medvedje, najvecu tezinu ima u cinjenici da su Albanci ove regije postigli da se nezavisno organizuju na planu politickog delovanja. Zato, politicka volja i interesi albanske populacije se atrikulisu integralno i u celosti, u skladu sa strateskom orijentacijom i demokratskim pokretom Albanaca. PDD se konkretno angazuje na zastiti interesa Albanaca ove regije, svim demokratskim oblicima, koristeci i lokalnu vlast u Presevu i sudelovanje u Parlamentu Srbije.

AIM - U poslednjoj Politickoj deklaraciji Vase partije se kaze da se PDD angazuje za "institucionalno ostvarivanje politicke i teritorijalne Autonomije za region Preseva, Bujanovca i Medvedje. Sta podrazumevate pod takvom autonomijom?

HALIMI - Politicka i teritirijalna autonomija, koja se potencira u Politickoj deklaraciji nase partije, zasniva se na volji naroda, izrazenoj na Referendumu,koji je odrzan 1. i 2. marta 1992. godine, kao i na prvoj opciji Politicke deklaracije jedanaest (11) albanskih politickih partija u bivsoj Jugoslaviji. Preko te autonomije se nastoji da se ostvare sva gradjanska i nacionalna prava Albanaca u regijonu, cime bi se ostvarila osnovna programska orijentacija za potpunu ravnopravnost gradjana, bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost. Naravno, ova bi autonomija omogucila samostalnost udlucivanja u oblasti prosvete, kulture, informisanja, prvosudja, unutrasnjih poslova i u svim drugim oblastima, po kojima se ovaj region odlikuje specificnim karakteristikama.

AIM - Imajuci u obzir okolnosti i takva odvijanja dogadjaja, odnosno politickih procesa, sta mislite, koliko je ostvarljiv jedan takav projekat?

HALIMI - Zasigurno, u uslovima koje pruza nedemokratska vlast, koja krsi i najosnovnija ljudska prava, nemoguce je ostvarivanje jednog takavog projekta, sto podrazumeva svakako i prisutnost tolerancije i maksimalnog medjunacionalnog razumevanja. Naravno, nasa angazovanost za politicku i teritorijalnu autonomiju izrazena i u Politickoj deklaraciji, kao i zahtev obe politicke partije Albanaca koje deluju u ovom regionu, a koji ce se uskoro priloziti i Skupstini Srbije, u prvom redu ima politicki znacaj. Na taj nacin, u najjasnijem obliku, se konfirmira spremnost Albanaca ove regije, koji se, imajuci u obzir postojecu realnost, angazuju na realizaciji svih nacionalnih prava, preko autonomije, u okviru jedne demokratske drzave, koja ima za gradjansku osnovu.

AIM - Vasim ucescem na izbore imali ste i imate predstavnike u Parlamentu Srbije. Koliko su bili uspesni vasi projekti da bi ste nesto konkretno realizovali parlamentarnim putem?

HALIMI - Orijentacijom da se i institucionalnim putem zastite interesi Albanaca, PDD je ucestvovala na svim dosadasnjim izborima za Skupstinu Srbije. Preko naseg poslanika postiglo se dosta na aktualizovanju i internacionalizovanju albanskog pitanja u Presevu, Bujanovcu i Medvedju, o cemu svedoci i nase ucesce u radu Konferencije kao i kontakti sa diplomatskim predstavnicima Evropske dvanaestorice, SAD-a, Kanade, i predstavnicima KEBS-a. Istovremeno, najasnije se vidi da je dosadasnjom praksom i sadasnjim zakonskim i ustavnim resenjima nemoguce zastititi interese nesrpskih nacionalnosti.

AIM - Cinjenicom da ste imate nekoliko kljucnih mesta u opstinskim organima, da li ipak moze da se odvija neka lokalna vlast?

HALIMI - Nakon poslednjih lokalnih izbora, PDD ima apsolutnu vecinu savetnika u Skupstini opstine Presevo, 12 savetnika u Bujanovcu, i sest u Medvedji. Posto je u Presevu osigurana lokalna vlast, PDD je preuzela odgovornost i pravo za upravljanje opstinskim organima, urbanizmom i infrastrukturom, brine se za razvijanje kulturnih aktivnosti kao i za obezbedjivanje adekvatnih uslova za odvijanje obrazovanja u osnovnim i srednjim skolama. Jasno je da su, u uporedjenju sa ranijim ustavnim resenjima, kompetencije reducirane. Ali, i ove koje su nam ostale, ne mogu, a da ne zasluzuju paznju, kada se zna da se ova lokalna vlast ostvaruje u uslovima samostalnosti politickog albanskog subjekta. Svakako, ne samo u Presevu, nego i u Bujanovacu i Medvedji, gde aktuelno ne moze da se obezbedi lokalna vlast, znacaj savetnika je velika, jer su obezbedjeni legitimni predstavnici Albanaca, koji, zajedno sa dva poslanika, predstavljaju znacajnu politicku moc, koja ce u buducim procesima imati veoma znacajnu ulogu.

AIM - Presevo, Bujanovac i Medvedje, kao opstine, iako vecinu stanovnistva cine Albanci, ne nalaze se u administrativnim granicama Kosova. Srbija na Kosovu sprovodi svoju poznatu politiku Ima li slicnosti u realizaciji takve politike, u ovom podneblju sa onom koju vrsi na Kosovu?

HALIMI - Zbog nasilnog nametanja, Presevo, Bujanovac i Medvedje, iako imaju istu nacionalnu strukturu, 1945. godine su ostale van administrativnih granica Kosova. Aktuelno, zbog politickih i strateskih ciljeva, u Presevu, Bujanovacu i Medvedji, nije prisutna represija i apartheid, koji se danas sprovode na Kosovu. Ali, uzimajuci u obzir etnicke i porodicne veze, teska situacija koja preovladjuje na Kosovu, oseca se i dozivljava i u ovom regijonu. S druge strane, ovde se uzastopno, najflagrantnije krse ljudska i nacionalna prava. Tako, nakon dobijene lokalne vlasti u Presevu, drzavni organi, po svaku cenu, nastoje da blokiraju lokalnu samoupravu koju imaju albanske partije. Na taj nacin se nastoji da se i na lokalnom nivou ponovo vrati totalna dominacija SPS. S toga se moze zakljuciti da su diskriminatorske namere srpske politike, na kraju krajeva, identicne kao na Kosovu, gde se Albanci bore za potpunu nezavisnost, a u Presevu, Bujanovacu i Medvedji, gde se aktuelno Albanci angazuju za autonomiju u okviru Srbije.

AIM - Ako se ne ostvare namere vase partije, za koje ste se opredelili u poslednjoj Politickoj Deklaraciji, kako vidite buducnost Albanaca?

HALIMI - U Politickoj deklaraciji PDD-a je navedeno pravo za samoopredeljenje Albanaca ove regije, koja za svoju izvornu osnovu ima , da ponovim Referendum od 1. i 2. marta 1992. godine, gde se trazila politicka i teritorijalna autonomija s pravom ujedinjenja sa Kosovom. Ako se u Srbiji i Crnoj Gori ne ostvari koncept gradjanske i demokratske drzave i preovladjuju zahtevi za formiranje etnicke srpske drzave, bice potpuno prirodno da se i Albanci angazuju za svoju etnicku drzavu. Ali, ponovo bih naglasio stratesku orijentaciju albanskih politickih partija, prema kojima bi resavanje svih kljucnih pitanja na teritorijama bivse Jugoslavije moguce resiti mirnim putem, u okviru demokratskih integracionih evropskih procesa, postavljajuci na prvo mesto ravnopravnost gradjana i naroda. Astrit SALIHU

AIM Pristina