TRAGANJE ZA NOVIM POVERENJEM

,AIM, Beograd, 23.07.94.

Racunajuci da ce posle novog zapleta oko plana "Kontakt grupe" u Zenevi stvari u Bosni ipak krenuti ka mirnom raspletu i da ce proces ukidanja svetskih sankcija prema Srbiji i Crnoj Gori uskoro poceti, politicki vrh Jugoslavije gotovo ocajnicki pokusava da spase stabilnost dinara, koji je u ilegalnim krupnim transakcijama sa devizama izgubio izmedju 15 i 30 odsto oficijelne vrednosti (zvanican kurs je jedan dinar, jedna nemacka marka). Opsesija vlasti je da prvi korak ka ukidanju svetske blokade doceka sa stabilnim novcem, da se politicki ustupci ne bi povezali sa novim talasom inflacije. Sve teskoce i promene koje bi potom sledile bile bi "pokrivene" logicnom potrebom da se ekonomska politika prilagodi novim okolnostima, a eventualna devalvacija dinara lako bi se objasnila povratkom na svetsko trziste. U taj niz poteza za ocuvanje stabilnog dinara slazu se po logicnom sledu najave rekonstrukcije Savezne vlade SRJ, panicno smenjivanje ekonomskih i administrativnih mera u monetarnoj sferi, kako bi se olaksao pritisak na nacionalnu valutu na bankarskim salterima, novi paketi poreza koji treba da povecaju realne drzavne prihode, pretnje neuspesnim firmama da ce se dozvoliti serija stecaja, pa i smene sefova u paradrzavnim bankama i kompanijama. Zbog zaokreta, koji bi posle moguceg konzerviranja krize u Bosni, trebalo da se izvede u organizaciji federalne drzave, pa i u njenoj ekonomskoj politici, premijer Savezne vlade dr Radoje Kontic i njegov potpredsednik mr Nikola Sainovic su najavili radikalnu rekonstrukciju jugoslovenskog kabineta.Ona bi trebalo da se izvede oko 24.jula, datuma za koji je istaknuto da ce oznaciti napustanje deficitarnog finansiranja vojske i saveznog drzavnog aparata. Sudeci po sve redjem pojavljivanju u javnosti, rekonstrukcija ce, moguce, sa polozaja skinuti i samog premijera Kontica, a sigurno i jos nekoliko kljucnih ministara. Pad premijera, uz cije ime se vezuje hiperinflacija i oklevanje da se primeni antiinflacioni program dr Dragoslava Avramovica, mada se ocekivao i ranije, sada zgodno moze da posluzi u ofanzivi traganja za poverenjem u dinar i politiku zdravih finansija. Kad je rec direktno o monetarnoj politici, Narodna banka Jugoslavije je 22. jula ukinula vaznost "starih" proslogodisnjih dinara, koji su i posle januarske antiinflacione operacije ostali u platnom prometu, mada odvojeni od novog konvertibilnog dinara. To ukidanje starih dinara treba da zaustavi glasine da se prljavi poslovi finansiranja rata odvijaju preko ove kompromitovane ziralne valute, a moze i da znaci pritisak na Srbe u Bosni i u Krajini (gde su banke ostale bez para). Drugi u nizu protivrecnih monetarnih poteza usmerenih na odbranu stabilnosti dinara, karakteristican je za politicko nasledje i tradicionalne metode u ekonomskoj politici Socijalisticke partije Srbije. Rec je o iznenadnom uvodjenju evidencije svakog gradjanina koji se pojavi na bankarskom salteru sa zahtevom za zamenu dinara za devize. Ova naizgled sitna odluka u sustini znaci najavu potpunog ukidanja interne konvertibilnosti dinara, jer se u vec odstampanom formularu od svakog ko zatrazi kupovinu 100 nemackih maraka (to je limit pojedinacne konverzije) zahteva da navede "izvor dinara" koje donosi i "svrhu kupovine", a centralna banka ce te podatke "obradjivati i analizirati". Mada se ovaj potez obrazlaze borbom protiv "dilera deviza"(preprodavaca na crnom trzistu), ocigledno je rec o naglom topljenju poslednjih rezervi devizne efektive. Guverner dr Avramovic je bucno, pre nekoliko sedmica, objavio da bankama stavlja na raspolaganje 60 miliona maraka da ih rasprodaju gradjanima, sto je trebalo da umiri nervozu gradjanstva i zaustavi begstvo od dinara. Potez nije doneo ocekivano smirivanje, jer je sigurno u igru ubaceno daleko manje devizne efektive, a verovatno da ni sama centralna banka nije u stanju da kontrolise upotrebu viskova dinara koji , niti se isplacuju seljacima za preuzeto zito, niti se plasiraju u proizvodnju. Zbog toga se odjednom pribeglo "evidenciji" onih koji imaju nesto dinara, pa se kupujuci devize ili spremaju za uvoz posle ukidanja sankcija, ili jednostavno nemaju poverenja u drzavno vodjstvo i njihov novac. Ekonomski problem broj jedan, ako izuzmemo blokadu jugoslovenskih granica za sve poslove, upravo je to sto u drzavi nema nikakve stednje u domicilnoj valuti, dakle nema nikakve akumulacije (pa su i amortizacioni fondovi prazni), te drzava ne moze nikako da pokrene investicije.
Koliko je kod stanovnistva i poslovnih ljudi poverenje u kurs vlasti u ekonomiji jos uvek malo, uprkos sestomesecnog mirovanja cena, pokazuje i proracun Centra za ekonomske studije u Beogradu (CES MECON) da je ucesce novcane mase u drustvenom proizvodu nakon hiperinflacije veoma nisko, 9 odsto, a uprkos tome nacionalna valuta se ljulja. Cak i objava stampanja novcanice od 20 dinara, izaziva uzbudjenje na pijacama i diskusije medju ekonomistima zbog straha od povratka inflacije, iako je rec o logicnoj meri, ako je dinar u paritetu sa nemackom markom (koja se stampa i u hiljadarkama). Zbog nemoci privrede da vraca pozajmice i zbog apsolutnog nepoverenja u mere monetarnih vlasti, vlada se ne usudjuje da bankarskom sistemu dozvoli multiplikovanje kredita, a ekonomija od koje se ocekuje godisnji drustveni proizvod izmedju 9 i 10 milijardi dolara, ne moze da se pokrene sa dinarima kojih nema vise od milijardu dolara. Prema podacima koje iznosi dr Djordje Djukic u publikaciji Instituta ekonomskih nauka u Beogradu, poslovne banke su potpuno ispraznjene.Na primer, 22.juna ove godine kada je novcana masa u Jugoslaviji iznosila 1.333 miliona dinara, na racunima banaka bilo je svega 38 miliona dinara. One od kredita koje su dale privrednim firmama, o roku uspevaju da naplate manje od 30 odsto dospelih potrazivanja,mada je kamata relativno niska, 9 odsto na godinu. Bez obzira sto banke ovu kamatu utrostrucuju raznim dodacima, dr Djordje Djukic predlaze da se odobri povecanje kamata, posebno onih pasivnih, kako bi imaoci novca bili motivisani da stede u nacionalnom novcu , a ne da svaki dinar pretvaraju u devize. U trenutku kada strucnjaci predlazu da se nastavi sa smanjivanjem budzetskog deficita na 3 odsto drustvenog proizvoda(po Avramovicevom programa prvo je odobren deficit od 8 odsto, pa je to brzo smanjeno na 5 odsto), Narodna banka ipak je i u julu morala da odobri drzavi pozajmicu od 55 miliona dinara, s naznakom da je to poslednji(sesti) put ove godine. Za razliku od drzave seljaci ce morati da cekaju na isplatu psenice koju su drzavnim rezervama prodali na veresiju(l,2 miliona tona od ukupnog roda od 3,5 miliona tona). Kriza stabilnog dinara kulminira sa ovogodisnjim vrhuncem napetosti oko razvoja situacije u Bosni. Ako plan za mirno resenje opet propadne, dinar nece izdrzati, sto ce ponovo ojacati ratni lobi u Jugoslaviji. Ako proces smirivanja rata i ukidanja sankcija ipak krene, dinaru opet nece biti lako, ali ce se bar poverenje u drzavno vodjstvo povecati, pa ce ono moci da i nepopularnim potezima u ekonomiji nastavi da cuva stabilnost novca.

Dimitrije Boarov(AIM)