POSLE OTVARANJA KOVERTA

Kovertirana zrtva

Dok se ceka na izjavu tzv. ministarskog samita o sudbini pregovora u Bosni, ispada da je predlog koji je trebalo da pomiri zaracene bosanske strane, mozda proizveo tenzije u redovima tzv. kontakt grupe i sukobe na relaciji Beograd-Pale.

,AIM, Beograd, 22.07.94.

Mape po "formuli" 51:49 koja je napravila tzv. Kontakt grupa za Bosnu, ratujucim stranama prikazane su, ipak, kao pretezno americki predlog, posto je o njemu najvise govorio Carls Redman, americki opunomocenik za Bosnu. Zaracenim stranama u Bosni plan je saopsten u obliku tzv. "mirotvornog ultimatuma" - ratujuce strane su prilicno tvrdo opomenute na potencijalne politicke i vojne konsekvence u slucaju odbijanja. Posle Kozirjevljevog dugog razgovora s srpskim predsednikom Slobodanom Milosevicem, ovaj je, medjutim, nasao za shodno da pohvali sto predlog "nema formu ultimatuma". Igrajuci, dakle, na verbalne razlike izmedju Rusa i Amerikanca, predsednik Srbije Slobodan Milosevic je posle susreta sa Kozirjevom u Beogradu ostavljao utisak kako je spreman da se o svemu nagodi. Moguce je da je Milosevic uvazavao rusko obecanje da ce nakon potpisivanja zenevskog papira Rusi zastupati srpske interese u daljim pregovorima. Spor izmedju Karadzica i Milosevica se mogao svoditi pre svega oko toga koliko Karadzic sme dopustiti da ga vodi kockarski impuls. Nedeljnik "Vreme" je u vreme pocetka poslednje runde, medjutim, ukazivao da bi srpska strana opet mogla da se preigra trazeci skriveno znacenje u jasnim zahtevima, sto se u pregovorima desavalo nebrojeno puta, od Haga do danas.

Statistika dosadasnjih primirja pokazuje beskonacnost neiskrenog pregovaranja: od pocetka rata u Hrvatskoj do njegovog stabilizovanja na nivou sukoba niskog inteziteta pocetkom 1992. potpisano je 14 primirja. Od pocetka rata u Bosni marta i aprila 1992. do maja 1994. potpisano je 77 primirja, a delimicno su postovana samo dva. Diplomate sa nesto duzom posrednickom praksom na Balkanu u Zenevi su odmah po objavljivanju najnovijeg predloga u pola glasa govorili da do isteka postavljenog roka sukobljene strane nece reci ni "da" ni "ne"mirovnom planu. Neki hronicari su pre objavljivanja pogadjali srpski odgovor proglasavajuci ga unapred "nemastovitim". Pritiska iz Beograda je na Karadzica zasigurno bilo, mada je pitanje na sta je on bio fokusiran. Izgleda da je Milosevic bolje od Karadzica shvatio da je ipak doslo vreme da se u pregovorima pokaze vise konstruktivnosti nego do sada. Na pitanje da li ocekuje pritisak Beograda da prihvati ponudjeni plan, lider bosanskih Srba je odgovorio kako se podrazumeva da "zajedno sa Beogradom i sa svim Srbima moramo ozbiljno da razmotrimo plan". Sto se zvanicnog Beograda tice, on je odbio da se o planu Kontakt grupe izjasni sasvim otvoreno, stavljajuci akcenat na potrebu da se o svemu mora dobro razmisliti. U skladu sa ovakvom orijentacijom, vesti o reagovanjima na novi plan o Bosni ubrzo su na drzavnim medijima dospele u drugi plan, negde oko 15-og minuta u informativnim programima drzavnog radija i TV, iza izvestaja o zetvi i stabilnom dinaru.

Vecina posmatraca je uocavala da bi na najnoviji mirovni predlog mogao narocito da bude osetljiv general Mladic, s obzirom da se ozbiljno "tanji" i podvrgava medjunarodnoj kontroli tzv. koridor kojim su Knin i Banjaluka povezani s Beogradom. Na toj osnovi u Beogradu su sirene spekulacije da je general Mladic u Beogradu za takav stav dobio podrsku nacelnika Generalstaba Vojske Jugoslavije generala Perisica. General Mladic, inace, nije prisustvovao skupstini na Palama, sto je ucvrstilo takve spekulacije. Potom je usledila i pretpostavka zasnovana na izvesnim vestima iz krugova bliskim vojsci da je generalu Perisicu predsednik Milosevic ostro zamerio zbog ohrabrivanja "jastrebova" iz Republike Srpske, sto bi moglo dovesti do njegove smene. Nagadjanja o pritiscima iz Beograda pobudila je i cinjenica da je bilo beskrajnog odugovlacenja i pocetka i kraja sednice na Palama. Pocetak sednice kasnio je sest casova, sto se u pocetku tumacilo manevrisanjem kako bi se sacekala odluka muslimansko-hrvatskog parlamenta iz Sarajeva. Kasnije su se pojavile i vesti o usijanim telefonima izmedju Pala, Beograda i Zeneve, zbog kojih sednica kasni ili se cesto prekida. Neki "dobro obavestini krugovi" su cak tvrdili da je Karadzic licno nekoliko puta u toku sednice helikopterom trknuo do Beograda na konsultacije. Sudeci po toku sednice na Palama, "srpska drama" ipak nije bila jednostavna. Za razliku od onog "sudbinskog momenta" pre godinu dana kada je sahranjen Vens Ovenov plan, s Micotakisom, Cosicem i Milosevicem, ova poslednja sednica Skupstine Republike Srpske na Palama, na kojoj se raspravljalo o predlogu medjunarodne Kontakt grupe za Bosnu, odrzana je dobrim delom iza zatvorenih vrata, posto je Karadzic dramaticno uz reci "moramo se suociti s vazdusnim napadima, moramo oboriti sto veci broj aviona" u govoru koji je zvucao zestoko, zapravo svojim poslanicima plasticno slikao jedan bezizgledan rat. Ovoga puta, po svedocanstvu mnogobrojnih izvestaca (prisutne su, na primer, bile mnoge velike i male televizije izuzev Vuceliceve RTS), ta vrata su bila neuporedivo "zatvorenija" nego inace i niko od poslanika nije bio spreman da bilo sta kaze.

Nesto kasnije, novinarima je pokazan famozni "roze koverat" sa zapecacenom odlukom Parlamenta sa Pala, ali i nista vise od toga. U nedostatku pravih informacija mnogi izvestaci su se kasnije okrenuli taktici "citanja" s lica i usana. Tako je opisivano da je po zavrsetku sednice u utorak popodne specijalni Karadzicev savetnik Jovan Dzon Zametica "salu napustio zurnim korakom, bez reci", da je Nikola Koljevic "cutao i gledao ispred sebe", da generala Mladica nije bilo na skupstini, da je Biljana Plavsic prolazeci kroz isti spalir skrto procedila kako je "zadovoljna odlukom", a Aleksa Buha porucio da ce se "sve znati za dva dana u Zenevi", da je Brana Crncevic, gost na skupstini bio smrtno ozbiljan.

Onim najupornijim koji su pokusali da o sadrzini "roze koverta" cuju nesto vise od samog Radovana Karadzica, takodje je uskracena prilika. Karadzic i svi clanovi srpske delegacije cutali su i u svim prilikama posle toga u Zenevi i u Beogradu.

Neki "dobro obavesteni krugovi" su tvrdili da je na skupstinskom zasedanju predsednik RS Radovan Karadzic odrzao zapravo dva govora. Prvi u delu sednice otvorenom za javnost jasno je sugerisao srpsko "ne" planu Kontakt grupe i najavljivao uvodjenje ratnog stanja, opstu mobilizaciju, prelazak na ratnu privredu. U tom govoru (kasnije protumacenom od nekih izvestaca kao "manevarskim" , vise "za domacu upotrebu"), Karadzic je prizivao Cercila, pozivao narod na "krv, znoj i suze", izmedju redova najavljivao i referendum o novom mirovnom planu, i gotovo rezignirano tvrdio da je srpski narod u RS u ovom trenutku potpuno usamljen, bez pravog prijatelja i pomoci, izuzme li se ona bozija s neba.

Studio B je objavio informaciju da je ruski predsednik Jeljcin uputio Karadzicu pismo s ciljem da ga nagovori da prihvati plan uz obecanje ruske podrske u daljim pogadjanjima, ali to nije potvrdjeno ni iz jednog drugog izvora. Beogradski mediji su prilicno uzdrzano manipulisali izjavama koje je tokom nedelje davao ruski ministar inostranih poslova Andrej Kozirjev, navodeci srpsko javno mnjenje na zakljucak da Karadzic ipak nije zalupio vrata. Ako je imao kakvo obecanje u dzepu, zasto je Karadzic pred svojim poslanicima pominjao boga kao jedinog saveznika? Mozda je bio svestan da se kocka, ne sa ultimatumom medjunarodne zajednice, nego sa strpljenjem prijatelja. Prema tvrdjenju nekih izvestaca posle tog vatrenog govora, usledio je jos jedan Karadzicev govor iza zatvorenih vrata, sa prilicno drugacijom intonacijom. U tom drugom istupu moglo je da bude reci i o tome da Srbi i nisu tako sami kao sto je to javno receno i da bi citava stvar mogla biti prilicno razvodnjena fleksibilnijim odgovorom koji bi cak mogao da podeli Kontakt grupu. Taj govor je, navodno, preokrenuo tok sednice i od prkosnog "ne", uz mnogo zucne diskusije, doveo do "da" sa nekim uslovima, ili ni "da" ni "ne", u zavisnosti kako je ko kasnije citao srpski odgovor. Sudeci po reakcijama koje su se posle paljanske skupstine cule u Beogradu, izgleda da Karadzic mozda i nije mnogo presao crtu koju mu je povukao predsednik Milosevic - ostavio je mogucnost da se u nekom citanju nejasnog odgovora taj tekst protumaci i kao "da". Potpredsednik jugoslovenske vlade Zeljko Simic, oslanjajuci se na Kozirjevljevu izjavu, u prvoj reakciji je insistirao na tome da obe ratujuce strane imaju podjednako pravo (na drzavu i na konfederaciju), a to ponavljaju mediji i zvanicnici u Beogradu, prakticno parafrazirajuci sadrzinu vec cuvenog "roze koverta" u kome je bio zapecacen srpski odgovor. Mada ovde niko vise ne haje na pretnje, sadasnja mogucnost komplikovanja stvari bi mogla biti veoma opasna. U cetvrtak (21. jula) izjave americkog drzavnog sekretara za odbranu su postale ostrije i mogle su se raspoznati ranije vec izrecene americke pretnje o dizanju embarga na uvoz oruzja za Muslimane i poostravanju sankcija protiv Srba. "Njujork tajms" i drugi vodeci americki listovi, medjutim, pred izjasnjavanje u Zenevi poceli su da pokazuju razumevanje za mogucnost da se bosanski Srbi na isti nacin povezu sa Srbijom, kao sto su se hercegovacki Hrvati povezali sa Hrvatskom. Londonski konzervativni "Tajms" za to se cak i izricito zalaze. Amerikanci su davali do znanja da pitanjem vlastitog prestiza velike sile smatraju " fundamentalno nacelo ocuvanja bosanske unije". Bilo je dosta nagovestaja da to ne iskljucuje saglasnost bosanskim Srbima da, u okviru Unije, uspostave konfederalnu vezu sa Srbijom. Klijentelisticki odnos Zagreba i Sarajeva prema Vasingtonu i Bonu je toliko napredovao, da bi se posle nesto zavrtanja ruku iznudila i njihova saglasnost. Amerukanci su objavili da su ih Rusi ubedili da ce i oni nastaviti sa zavrtanjem ruku Karadzicu. Konfederalna unija u Bosni bi mogla odgovarati, barem kratkorocno, i predsedniku Srbije protiv koga crkva, Srpska radikalna stranka, Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije sada na zastavi isticu Karadzica. Socijalisticka partija vodi pozicioni rat sa Srpskom radikalnom strankom, zasad kroz burne skupstinske skandale, a nije iskljuceno da se nastavi sukob sa srpskim radikalima. Konfederalna unija Bosne i Hercegovine sa dva konfederalna kraka ka istoku i zapadu, uz veliku meru medjunarodnog protektorata, cini se, prihvatljiva je i za socijalisticku partiju, jer takvo konfuzno zaledjeno stanje prikriva cinjenicu da se na postojecim osnovama jugoslovenski rat ne moze resiti: niti igde postoje takva ustavna resenja, niti igde postoje takve granice (nemacka granica pre prvog svetskog rata s koridorom kod Gdanjska je macji kasalj u odnosu na trenutna jugoslovenska razgranicenja). Neiskreni pregovori u Palestini i u Libanu trajali su i duze, a stanje ni rata ni mira odgovara najvecem broju aktera jugoslovenskog raspada. Za te interese Karadziceva karijera je mala zrtva.

Milan Milosevic