PROMOTORI CIVILNOG DRUSTVA

,AIM, Beograd, 21. 07. 1994.

Nevladine organizacije u SR Jugoslaviji

Neki ugursuzi, namcori i baksuzi zakljucili su da treba da se udruze, pa su osnovali Humano drustvo ugursuza, namcora i baksuza pod nazivom "Dobra narav". Drustvo je osnovano jos

1. godine u Krusevcu. Doduse, prestalo je da deluje 1941, ali je obnovljeno 1989. godine. Izdaje novine "Sipak" i dodeljuje nagradu humoristima za stimulisanje smeha i dobrocinstva na domacim prostorima. Na slicnim principima u anarhisticku grupu "Crni gavran" u Smedervskoj Palanci udruzili su se individualci koji zastupaju ideju slobodnog drustva u kome ce covek pojedinac imati svu moc odlucivanja. Grupa koja je za povratak prirodi i prirodnom u coveku, da bi sopstvenim primerom pokazala kako se bori za ciste vode, vazduh i sume, osnovala je komunu "Porodica bistrih potoka", u selu Brezovica, podno planine Rudnik. Usled nezadovoljstva radom podrzavljenog Saveza sindikata u zastupanju interese radnika, na ovom polju deluju jos dve sindiklane organizacije - ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost" i Nezavisni sindikat Srbije. Sirom Vojvodine i Srbije protivnici ratne politike rezima udruzeni su u mirovne organizacije. Za sve ove organizacije, i jos mnoge druge - u teorijskom i politickom diskursu postoji jedinstven naziv - nevladine organizacije.

Sustinu delovanja nevladinih organizacija cini povezivanje pojedinaca bez posredovanja ili kontrole drzave. One nastaju kao svojevrsna alternativa resavanju mnogobrojnih problema na raznim poljima ljudske delatnosti, koje postojece drzavne institucije ne uspevaju da rese na zadovoljavajuci nacin. Deluju prvenstveno na osnovu privatne inicijative i entuzijazma i pojavljuju se spontano i doborovoljno, bez uticaja drzave i njenih tela. Njihova bitna karakteristika je da su neprofitne - finansiraju se samostalno od clanarine, poklona, sponzorstva, itd. Iako su rukovodjene privatnim interesima, akcije koje pokrecu ticu se opstih i globalnih drustvenih problema kao sto su mir, zastita covekove okoline, ljudska prava, razoruzanje, siromastvo i slicno.

Ekoloske, sindikalne, mirovne...

Broj nevladinih organizacija u SR Jugoslaviji iznenadio je i bolje poznavaoce ovdasnje drustvene scene. Prema podacima koje su prikupili politikolozi Branka Petrovic i Zarko Paunovic iz Beograda (i koji ce uskoro biti stampani u knjizi "Nevladine organizacije u SR Jugoslaviji") u SR Jugoslaviji je trenutno registrovano 198 nevladinih organizacija. U Srbiji ih je 174, od cega 44 u Vojvodini i lO na Kosovu, a u Crnoj Gori 24.

Medju nevladinim organizacijama najbrojnije su ekoloske

• ima ih cak 72, od toga 56 u Srbiji, a 18 u "ekoloskoj drzavi" Crnoj Gori. Odmah iza njih po brojnosti su sindikalne organizacije. Autori istrazivanja o nevaldinim organizacijama registruju ih 4O, dok se pretpostavlja se da ih ima jos toliko (granski i pojedinacni sindikati koji se nisu prikljucili ni jednoj centrali, niti formirali sopstvenu). Od znacajnijih dalje se izdavajaju mirovne organizacije - ima ih ukupno 17 (u Vojvodini 11, u Crnoj Gori jedna, na Kosovu nijedna), humanitarne
• 16, autonomne zenske organizacije - 15 (nijedna u Crnoj Gori, sve su u Srbiji, od toga jedna na Kosovu a dve u VOjvodini, obe u Pancevu), i organizacije za zastitu ljudskih prava i sloboda - 6.

Kao sto su najbrojnije, ekoloske i sindikalne organizacije su i najmasovnije. U proseku imaju preko 1000 retistrovanih clanova. Ostale su uglavnom malobrojne - oko 60 organizacija ima do 50 clanova, a 50 organizacija preko 100 (do 500).

Najveci broj nevladinih organizacija osnovan je u poslednje tri godine - l3l. U periodu izmedju l970 -l98O. godine na ovoj teritoriji delovalo je svega 6 nevladinih organizacija.

Od drustvenih do nevladinih organizacija

• Iako smo svedoci nastanka mnogobrojnih nevladinih organizacija, grupa i udruzenja, pojam nevladinih organizacija jos se nije odomacio u politickom i teorijskom diskursu. Kao takav, on se ne pominje ni u domacim enciklopedijama, ali ni u zakonodavstvu, kaze Zarko Paunovic. - Na prvi pogled jasan i razumljiv, ovaj pojam je ipak izbegavan u svakodnevnoj upotrebi zvog sirine i neodredjenosti, ali jos vise zbog znacenja koji ima u kapitalistickom drustvu, zbog cega je ovde imao negativnu konotaciju - pridavano mu je antisocijalisticko znacenje.

Brojne ranije "socijalizirajuce", tzv. drustvene organizacije, kojima se, kao posebno demokratskim oblikom zadovoljavanja posebnih interesa, dicio samoupravni sistem, od udruzenja ribolovaca do Socijalistickog saveza, imale su, zapravo, potpuno suprotan cilj od onoga koga slicne organizacije imaju u razvijenim gradjanskim drustvima. Umesto da razvijaju autonomnost pojedinih ljudskih aktivnosti i da budu brana preteranom uticaju drzave i vlasti, ove organizacije su sluzile kao produzena ruka vladajuce elite i obezbedjivale joj potpunu kontrolu nad svim drustvenim procesima. Bio je to period "vladino-nevladinih" organizacija.

Dugo prigusivana, teznja za osvajanjem osnovnih vidova ljudske slobode, gradjanskih i politickih prava, rezultirala je poplavom novih drustvenih aktera na drustvenoj sceni koji se na pocetku procesa politicke pluralizacije javljaju u obliku raznih grupa, udruzenja i inicijativa, pa i onih malo neobicnih, pomenutih na pocetku.

Legalizacijom politickog pluralizma 1990 i 1991. godine, kada se formiraju brojne politicke partije, doslo je do pada interesovanja za ovakve oblike organizovanja i delovanja. Sa pocetkom rata, medjutim, pojavljuju se nova udruzenja i grupe gradjana koje se protive ratu, mrznji i nasilju, a sa njegovim razbuktavanjem raste i broj organizacija koje nastoje da pruze pomoc unesrecenima i da zastite elementarna ljudska prava. Kroz antiratne akcije, posebno one koje je organizovao beogradski Centar za antiratne akcije - koji je sredinom jula proslavio trogodisnjicu postojanja, a ciji predsednik Vesna Pesic istice da je to prva mirovna organizacija koja je ikada postojala u Srbiji - nastajala su nova udruzenja i grupe koje su se angazovale protiv rata. Medju najpoznatijima su Beogradski krug, zenske mirovne organizacije, Fond za humanitarno pravo, Vece za ljudska prava, SOS telefon za zrtve diskriminacije. Ratna katastrofa je, izgleda, uzdrmala uspavano drustvo, probudila svest i savest odgovornih gradjana, motivisuci ih da se pokrenu i angazuju.

U pukotinama civilnog drustva

Broj nevladinih organizacija govori o znacajnom procesu segmentacije i pluralizacije jugoslovenskog drustva, u kojem ulogu promotora demokratije i funkciju drustvenih promena dobijaju, pored vec postojecih institucija (koje promene ne zele) i politickih partija (koje to jos ne uspevaju), novi alternativni pokreti. Cinjenica je, medjutim, da jos nema izgradjenih pravih pokreta koji bi mogli znacajnije da uticu na zbivanja u drustvu.

Zasto su na ovdasnjim prostorima, u odnosu na brojnost, nevladine organizacije nedovoljno uticajne?

• Efikasnost domacih nevladinih organizacija ne mozemo meriti kriterijumima Zapada - kaze Zarko Paunovic. Drustveni pokreti na Zapadu izrastaju iz sfere civilnog drustva i u jednom demokratskom politickom oikruzenju, gde im je uloga znatno jednostavnija. Za razliku od njih, novi drusstveni pokreti u nasoj zemlji izrastaju iz sicusnih pukotina civilnog drustva koje su se oslobodile u toku protekle pluralizacije, praveci tek pretpostavke i temelje za izgradnju civilnog drustva, za razvijanje demokratske javnosti, neautoritativne politicke kulture i slobodne gradjanske svesti.

U drustvu u kojem su autoritarno-populisticki pokreti daleko jaci, ukorenjeniji i sa postojanom tradicijom, nije tesko razumeti zasto su oni postali glavni protagonisti ratne politike koja ih je danas u odredjenoj meri ustolicila u formalne i neformalne centre odlucivanja, a njihovo clanstvo pretvorila u razne dobrovoljacke i paravojne formacije. Te grupe su uspele da stvore antipokret, cije delovanje blokira razvoj civilnog drustva i novih demokratskih pokreta koje, bez obzira na brojnost, uspeva da drzi na marginama drustva.

• Kada me pitaju zasto uopste postojimo kao marginalna organizacija, pri tome jos izlozeni zestokim napadima i od tzv. demokratske opozicije i od ekstremista, odgovaram da je za Srbiju, u ovakvim kriznim vremenima, vazno da ima dosledno antiratnu i demokratsku alternativu - kaze Vesna Pesic.

Vesna Bjekic