"DA", ALI NE SMEM DA KAZEM GLASNO

Zasedanje parlamenta bosanskih Srba

,AIM, Beograd, 19.07.94.

U trenutku kada je lider bosanskih Srba Radovan Karadzic u ponedeljak popodne zavrsio svoj govor na sednici parlamenta na Palama, izgledalo je da je najnoviji mirovni plan za Bosnu i Hercegovinu, oznacavan kao poslednja sansa za mir, definitivno pokopan. Svetske agencije vec su bile pocele da daju procene i nagadjaju da li ce medjunarodna zajednica postici saglasnost o vojnoj intervenciji i gde ce naci trupe za to, a Beogradjani da razmisljaju gde ce nabaviti peci, ugalj i grejalice kako bi pregurali jos jednu zimu pod zestokim sankcijama UN.

U utorak ujutro je, medjutim, doslo do naglog obrta, a Karadzic je najavio da ce parlament mozda ipak prihvatiti plan. Svi su napeto cekali rezultat, ali je predstavnik za stampu Miroslav Toholj umesto jasnog odgovora "da" ili "ne" novinarima pokazao koverat u kome je, kako je rekao, zapecacena rezolucija parlamenta bosanskih Srba. On je najavio da ce koverat biti otvoren u Zenevi, pred clanovima Kontakt-grupe.

Ovakav razvoj dogadjaja pokazuje da se iza scene, prevashodno na relaciji Beograd - Pale, odvijala groznicava aktivnost u kojoj je srpski predsednik Slobodan Milosevic nastojao svim silama da svog dojucerasnjeg pulena ubedi da prihvati plan. O telefonskim kontaktima Karadzica i Milosevica moze se samo nagadjati, ali je izvesno da su se oni prosle nedelje sastali i razgovarali u Beogradu. Karadzic je, po svemu sudeci, kod srpskog predsednika bio i u nedelju uvece, dakle uoci same sednice parlamenta na Palama.

Prvi susret nije, izgleda, doneo nikakve rezultate jer su dan nakon njega svetske agencije, pozivajuci se na diplometaske izvore, javile kako je Milosevic rekao da njegov uticaj na Karadzica nije takav da bi mogao da prinudi bosanske Srbe da prihvate predlozeni plan. Rezultati susreta u nedelju uvece, sudeci po ostrom govoru koji je Karadzic odrzao na pocetku zasedanja parlamenta, takodje nisu bili narocito znacajni. Ostaje tajna sta se desilo u noci izmedju ponedeljka i utorka. Sudeci po izjavama koje su poslanici parlamenta bosanskih Srba davali pre pocetka sednice, a koje su listom podrazumevale odbijanja plana, malo je verovatno da je obrt posledica njihove zelje.

Ostaje da se nagadja da li su u "sitne sate" usledili novi telefonski kontakti sa Beogradom. Posto je gotovo celokupno rukovodstvo bosanskih Srba do ponedeljka uvece uglavnom nagovestavalo odbijanje plana, realno je pretpostaviti da su u kontaktima sa Beogradom, odrzanim u poslednji cas, ponudjeni neki novi argumenti i da je Milosevic odlucio da zauzme cvrsci i energicniji stav i da ide dalje od pretnji da ce informativno izolovati bosanske Srbe i uskratiti im politicku podrsku. Karadzic mora da je blagovremeno obavesten kako centralni dnevnik srpske drzavne televizije nije preneo njegov govor u kome je upozorio bracu na desnoj obali Drine da ce, ukoliko plan bude prihvacen, na svojim granicama dobiti neprijateljski raspolozene NATO trupe koje ce Srbiju brzo baciti na kolena.

Vec u utorak uvece sa dobrog dela zapecacene rezolucije koju je parlament na Palama poslao u Zenevu je, istina nezvanicno, skinut veo tajne. U Vasingtonu je, naime, objavljeno kako je Amerikancima vec poznato da Srbi imaju ozbiljne primedbe na granice na podrucju Brckog, odnosno na sirinu koridora koji povezuje istocni i zapadni deo srpskih teritorija, da traze jasne definicije ustavnog ustrojstva i garancije za samostalnost svoje administrativne jedinice i da insistiraju na garancijama za ukidanje sankcija protiv Jugoslavije. Jos je nejasno da li se u rezoluciji koju su ponudili izricito trazi da prethodno budu usvojene njihove primedbe, pa da nakon toga prihvate mirovni plan, ili je rec o nesto labavijoj formi koja podrazumeva mogucnost da se plan najpre prihvati, a onda razgovara o detaljima iz njihovih zahteva, uz obecanje da ce deo biti ispunjen.

Nije potpuno jasno zasto su se bosanski Srbi odlucili da "kovertiraju" svoj naredni potez. Predsednik parlamenta Momcilo Krajisnik je u utorak rekao kako je to ucinjeno da se "izbegnu manipulacije", ali to objasnjenje zvuci prilicno neuverljivo. Drugo moguce objasnjenje je da rukovodstvo bosanskih Srba, s obzirom na raspolozenje "na terenu", odnosno medju vojnicima koji drze puske i pune topove, nije ni smelo da izadje sa jasnim pozitivnim odgovorom koji od njega traze svi, ukljucujuci i Beograd. U toj varijanti "kovertiranje" je pokusaj da se kupi vreme, ali ne za pregovarackim stolom i pred medjunarodnom zajednicom, nego pred sopstvenom vojskom i narodom.

Novinari koji su pratili zasedanje srpskog parlamenta na Palama zapazili su da na njemu nije bilo generala Ratka Mladica, vojnog komandanta srpske armije. Nije poznato gde je Mladic bio i zasto nije zeleo da podeli odgovornost sa poslanicima, ali se kao potpuno izvesno drzi da je on najtvrdokorniji protivnik mirovnog plana. Smatra se da je Vens-Ovenov plan pre nesto vise od godinu dana isti taj parlament na sednici u Bijeljini, uprkos Milosevicevom insistiranju, odbio upravo zahvaljujuci generalu koji je sa govornice pozvao poslanike da kazu "ne". U ovom slucaju realnije je pretpostaviti da je Mladic procenio kako sada nije u poziciji da izvrsi uticaj kakav je izvrsio u Bijeljini, nego pomisliti da je otisao da priprema vojsku za odlucujuci sukob.

Medjunarodna zajednica, koja je od zaracenih strana ultimativno trazila jasan odgovor na ponudjeni plan, bez ikakvih "ako" i "ali" sada dobija u ruke novi vruc krompir. Ukoliko se kruto bude drzala prvobitnog zahteva i insistirala da se srpska strana izjasni odmah i definitivno, bez ikakvih dodatnih pregovaranja, rizikuje novo razbuktavanje rata. Ukoliko prihvati razgovor, bice optuzena da ponovo popusta Srbima i "podrzava agresiju", a postoji opasnost i da vlasti u Sarajevu, oslanjajuci se na podrsku koju imaju u Vasingtonu i islamskim zemljama, povuku svoju saglasnost.

Posto ni sama nije nacisto sta zaista treba da uradi u slucaju da se sukobi prosire i posto i sama ocigledno zazire od srpskog negativnog odgovora, realno je ocekivati da ipak prihvati neku vrstu odlaganja konacne odluke i ponovo zapodene razgovor sa Karadzicem i njegovim saradnicima. Zeneva ce, verovatno do kraja ovog meseca, biti centar zbivanja vezanih za Bosnu i Hercegovinu.

Cak i ako bude postignuta neka nagodba, opet ce proci dosta vremena dok se cela stvar ne realizuje. U tom slucaju Karadzica po povratku iz Zeneve ceka veoma tezak zadatak - da ubedi svoje vojnike da se povuku sa teritorija koje prema planu pripadaju protivnickoj strani. Nije iskljucena ni mogucnost neke vrste pobune lokalnih vojnih komandanata i njihovih trupa, koja bi na teritoriji pod kontrolom Srba mogla da izazove haos sa nesagledivim posledicama.

Dragan Janjic