BOSANKA SIMULTANKA

,AIM, Beograd, 19. 07. 1994.

Kovertirano "da, ali"

U simultanki sa medjunarodnom petorkom, Muslimanima i Hrvatima, u chasu kad im pada zastavica, rukovodstvo bosanskih Srba odluchilo se da kovertira svoj potez. Zakljuchci dvodnevnog zatvorenog zasedanja Skupsstine na Palama, srocheni u deklaraciju i zapechacceni u kovertu nisu prezentirani javnosti. Iz najvisseg vrha rukovodstva, kako je javnost sa desne strane Drine obavestio izvesstach beogradske nezavisne televizije Studio B, saznalo se da su prve nocci poslanici Skupsstine Republike Srpske, pojedinachno prozivani, svi glasali protiv prihvatanja predloga mirovnog plana, da bi sutradan samo njih 5 bilo protiv predloga odgovora koji cce njihova delegacija odneti u Zenevu. Cela nocc i chitavo prepodne sluzzili su da se tekst odgovora "ulicka", zakljuchio je ovaj izvesstach, kako se odgovor ne bi shvatio kao arogantan i negativan. Trebalo ga je shatiti kao pruzzenu ruku za saradnju. Nikola Koljevicc, na koga se pred skupsstinsko zasedanje u srpkoj sstampi tipovalo kao kandidata za Karadzzicca, zakljuchak je prokomentarisao rechima: "Srbi su osetljivi na jezik. Hteli bi da prihvatimo, ali da ne upotrebimo rech 'prihvatiti'." "Misteriju" oko sadrzzine odgovora pojachale su pojedinachne reakcije poslanika; kako navode agencije, Pantelija Milanovic je izjavio "Zapad cce biti zadovoljan". Istovremeno je i Biljana Plavssicc, poznata kao zagovornik najtvrdje linije u srpskom rukovodstvu, direktno u TV kameru izjavila : "I am satisfied" (ja sam zadovoljna... odlukom).

Bosanski Srbi su, ochigledno, ovom odlukom morali da odgovore na vrlo jake pritiske na njih sa visse strana. Iako detalji te odluke nisu javno saopssteni, mnogi su bili spremni da ih protumache kao generalno "da", uz postavljanje zahteva za dopunu mirovnog predloga. Razni izvesstachi, analitichari i politichari, pozivajucci se na razlichite izvore, kvalifikovali su odluku bosanskih Srba kao prihvatanje mirovnog plana, pominjucci razlichite probleme na koje Srbi ukazuju kao neressene: principi ustavnog uredjenja BiH, autonomija, tj. suverenost RS, podela Sarajeva, izlazak RS na more, status Brchkog i koridora, buduccnost sankcija prema SRJ, mehanizmi prestanka rata i dr.

Uslovno pozitivni odgovor na mirovni predlog kontakt grupe u prvim zvanichnim - uglavnom stranachkim reakcijama - ocenjen je pozitivno. Nacionalne stranke pohvaljuju spremnost bosanskih Srba na mir i istovremeno podrzzavaju njihovo insistiranje na preciziranju tj. dopunjavanju mirovnog paketa. Kao najvazznije izdvaja se kompleks pitanja vezanih za polozzaj Republike Srpske u odnosu na BiH, tj. na Srbiju i medjunarodnu zajednicu. Zoran Djindjicc, lider Demokratske stranke, ocenio je da je u ovom pogledu medjunarodna zajednica ponudila manjkav i neprofesionalan predlog, koji u sledeccih 10 dana treba dopuniti i Srbima dati bar toliko prava koliko i Muslimanima i Hrvatima da odluche sa kim cce icci u federaciju tj. konfederaciju. Komentarissucci srpski odgovor, Vojislav Kosstunica, lider Demokratske stranke Srbije, koja se u poslednje vreme jako radiklaizovala upravo po pitanju Bosne, istakao je da rechi "da" i "ne" nisu bitne za pravi sadrzzaj odgovora bosanskih Srba. One su izraz ultimatuma i ucene. U koverti se, kazze Kosstunica, nalaze druge dve rechi: teritorije i ustavno ure|enje, pitanja koja se ne mogu ressiti jednostavnim da ili ne, vecc samo daljim mirovnim pregovorima.

Dok je Vuk Drasskovicc jedini od opozicionih lidera izrazio bojazan da je kovertirana odluka negativna, nazivajucci srpsko rukovodstvo neodgovornim ("ovaj predlog nije nissta gori od Kutiljerovog koji je Karadzzicc potpisao pre dve godien, pre rata") i potez kovertiranja neukusnim ("kao da se igra svetsko prvenstvo u sashu"), polu-valadjucci lider Nove demokratije je izrzio zadovoljstvo pozitivnim odgovorom bosanskih Srba istichucci da je mir najvazzniji nacionalni interes srpskog naroda u celini.

Istorichar Milan Protic je, pak, odluku Srba okarakterisao kao potpunu promenu politike bosanskih Srba , ukazujucci da je ona rezultat strahovitog pritiska iz Beograda, koji se odvijao tajno, van ochiju javnosti. Bosna ostaje jedinstvena drzzava, smatra Proticc - to je osnovna karakteristika i cilj mirovnog plana Kontakt-grupe, a u njoj Republika Srpska gubi smisao, kao i rat koji se vodio radi njenog stvaranja.

Nedan Kecmanovic, bivssi chlna Predsednisstva BIH, Paljansku deklaraciju tumachi kao pokussaj da se pronadje prostor i vreme da se i u inostranim i u domacim krugovima izvrse neka prestorjavanja i pomeranja u pravcu kompromisa. Po mnogima, naime, delegacija bosanskih Srba dobila je ovlassccenje da u Zenevi, na licu mesta, oko konkretnih pitanja, napravi kompromise. Iako su donje granice srpskih interesa utvrdjene, za kompromis je ostavljen neki manevarski prostor. Mozzda je upravo velichina ovog manevarskog prostora ona tajna koja se krije u kovertiranju (zatvaranju) srpskog odgovora, koji se mora pravdati pred svojom javnosscu, narochito pred vojskom. Buducci da Srbi nisu zadovoljni kvalitetom predvidjenih teoritorija, analitichari predvidjaju da cce ih medjunarodna zajednica, sa razumevanjem, uputiti na direktne pregovore sa muslimanskom stranom o zameni teritorija, ssto mozze da potraje dovoljno dugo, a mozze i da se koliko-toliko povoljno zavrssi.

Velichina ovlassccenja srpske delegacije , nasluccuje se, mogla bi da bude ressenje koje je Karaddzzicceva ekipa nassla u situaciji koja je podseccala ne bezizlaznu. Momenat koji ukazuje da rezultati mirovne akcije kontakt grupe joss nisu predvidivi je i chinjenica da joss nije javno saopssten sastav delegacije koja putuje u Zenevu - tj. da je Karadzzic najavio moguccnost svog neuchestvovanje u njoj.

S druge strane retki su oni koji se usudjuju da prognoziraju medjunarodne reakcije na Karadzziccevo pismo. Prema izvesstajima dopisnika iz svetskih metropola mogao se stecci utisak da ponassanje Srba u Bosni ide na razbijanje konsensusa medju velikim silama u pogledu kaznenih mera prema srpskoj strani. Dok je zvanichna Moskva, kako je ovde javljeno, nagovestila da bi se imalo razumevanja i za srpsko uslovno "da", americhka strana je ponovila da nikakvo "ali" necce prihvatiti za pozitivan odgovor. Beogradski dopisnici su juche javili da nagovesstaji blizzi stavu Moskve postoje u Londonu i Parizu. Koliko je kontakt grupa kompaktna, pokazacce se vrlo uskoro.

Jovanka Maticc

manevarski prostor postoji. Srpska strana cce traziti kompletiranje mirovnog paketa ustavnim aranzzmanom, skidanjem sankcija, izlaz na more, garancije i mehanizmi za prekid rata.

strahovanja da cce srtpksi odgovor izazvati zrazmimiolaenaj Rusija cce verovatno zastupati stav da je uslovni strpski odgovor zadovoljavajucci sad da je odbogof nezadovoljavajucci i tra``ice primenu kaznenih mera da , ali - rusak vlada jespreman da blokira zapadne kaznene mere protiv Srba procurilo tajne diploamtije beogradeneva