JEDNODNEVNA I "JEDNOGLASNA" SKUPSTINA DSK

size: Demokratski savez Kosova je nakon vise najava odrzao svoju drugu redovnu izbornu Skupstinu. Na njoj je sa mandatom, ovoga puta, od cetiri godine za predsednika stranke, ponovo izabran lider kosovskih Albanaca Ibrahim Rugova. Medjutim, na ovom skupu, koji je trajao jedan dan, clanovi se nisu kriticki osvrnuli na dosadasnji rad ove najuticajnije partije na Kosovu. Tako, dobri poznavaoci ovdasnjih prilika smatraju da su aktivisti DSK ostali duzni svom gradjanstvu, kada je u pitanju dalja konkretizacija ostvarivanja politickih ciljeva, za koje su se oni opredelili na svom referendumu i izborima, i to ne samo ove stranke, vec i albanskog pokreta uopste.

Druga izborna Skupstina Demokratskog saveza Kosova bila je najavljena kao skup konsolidacije dosadasnje politike i reafirmacije proklamovanih politickih ciljeva. To je potvrdjeno i u dokumentima, ali i u kracem uvodnom izlaganju predsednika ove dominantne politicke stranke kosovskih Albanaca, Ibrahima Rugove. On je ponovio neke od poznatih uporisnih tacaka dosadasnjih uspeha i buduceg angazovanja svoje stranke na ostvarivanju politickih ciljeva, izrazenih na referendumu, koji je da podsetimo odrzan 1992. godine, kada su se kosovski Albanci opredelili za nezavisno i samostalno Kosovo.

Medjutim, u diskusijama je uglavnom postovan, izgleda ranije postignuti dogovor da se na samoj Skupstini ne otvaraju u pred albanskom javnoscu, vec duze prisutne dileme i problemi koji sve teze pritiskaju Koosvo i Albance, za cije resavanje, zbog dominantnog politickog polozaja i uticaja najvecu odgovornost ima DSK.

Ova, uslovno receno, redukcija predmeta rasprave, ukoliko se da shvatiti, malo je cudna, jer se o tim problemima, koji se mogu nazvati i sustinski i goruci, vec uveliko raspravlja u kosovskoj, albanskoj javnosti. Upadljivo je da su u ovakvim raspravama, DSK i njeni celnici, kao i do sada ostajali po strani. A rec je o nepovoljnim ocenama stanja, pa i perspektivi albanskog pokreta, koji pokusava da obezbedi prostor za svoj opstanak i delovanje u uslovima neprekidne i gotovo svakodnevne srpske represije.

Neke ovdasnje partije i ugledni pojedinci u kosovskom javnom zivotu procenjuju da se albanski pokret, najmanje godinu ipo dana unazad nalazi, blago receno u stanju politicke stagnacije. U razmisljanjima o uzrocima takvog stanja ima pokusaja da se to definise i kao jedna opsta kriza invencije i kao nepostojanje ili nemogucnost pojavljivanja novih dinamicnih snaga na politickoj sceni.

Na Skupstini DSK s druge strane, nije ucinjen ozbiljniji pokusaj da se bar naznace sustinska pitanja institucionalizacije albanskog pokreta u uslovima kada je delovanje izabranih organa na izborima 1992. godine, veoma ograniceno. To su, reklo bi se pitanja biti ili ne biti albanskog pokreta u sadasnjem obliku. Oko toga se vec duze lome koplja unutar njega, ne toliko u pogledu ocene stanja i neophodne potrebe za institucionalizacijom, koliko u pogledu puteva za postizanje optimalnih oblika institucionalizacije.

Proteklih godina, uzgred budi receno, bilo je vise inicijativa za okupljanje svih albanskih potencijala u cilju iznalazenja resenja za zajednicko prebrodjivanje problema. Poslednjih dana juna, Parlamentarna partija Kosova pokrenula je inicijativu u tom smislu, predlazuci drugim albanskim partijama na Kosovu odrzavanje jednog svealbanskog Savetovanja "koje bi raspravljalo o svim sustinskim problemima, stanju i perspektivama pokreta". U ovoj inicijativi se izmedju ostalog ocenjuje da bi "neprihvatanje politicke volje Albanaca od strane svetskih centara odlucivanja, prouzrokovalo velike podele i eroziju sa teskim posledicama po same Albance. Albanska divergencije, koje bi podsticali ti svetski centri, mogle bi da sruse politicke pozicije kosovskih Albanaca". Jedno takvo Savetovanje smatraju u Parlamentarnoj partiji Kosova, stvorilo bi pretpostavke za "unifikaciju stavova albanskih politickih snaga u nacionalnim zahtevima i za jacanje zajednicke strategije delovanja".

Poslednjih nedelja,pak, veoma aktuelno je postalo pitanje pregovora sa zvanicnim predstavnicima Srbije. U tom smislu, pokazao se da nema dileme dali se prihvataju takvi pregovori. To je, barem tako izgleda, opstealbansko opredeljenje. Kao minimalni zahtevi postavljaju se ravnopravnost partnera i aktivno posredovanje trece strane. No, ako se, moze govoriti o jasnim, krajnjim politickim ciljevima kosovskih Albanaca i o relativno jasno definisanim minimalnim uslovima za pocetak pregovora, cuju se i misljenja, da ne postoji jedna razradjena strategija vidjenja i pristupa buducih albansko-srpskih pregovora.

Nedavno je, u tom smislu, u jednom napisu objavljenog u jedinom listu na albanskom jeziku BUJKU, Mahmut Bakali, bez uvijanja ocenio da "kosovski Albanci nisu pripremljeni za pregvore sa Srbijom". Koliko je bilo zanimljivo sto se takva ocena prvi put tako jasno iznosi pred albanskom javnoscu, jos vise je iznenadilo sto se jadan tako kriticki stav objavljuje u listu u pomenutom listu. U visokim albanskim politickim krugovima , medjutim, kazu da je sve u vezi eventualnog srpsko- albanskog dijaloga receno, i da on nije sporan, ali da i eventualni medjunarodni posrednici moraju da daju svoju garanciju, da nece doci " do nekih igara", koje bi vodile ka njegovom neuspehu.

Redukcionisticki pristup problemima na jednodnevnoj Skupstini DSK, shvatljiv je sa stanovista racionalnosti rada skupa. Osim toga veliki skupovi, pokazalo se, nisu bas pogodni za otvaranje pitanja, a kamo li za davanje odgovora , pogotovu kada su odlucujuca za sudbinu naroda. No, izvesno je da ta pitanja ostaju a novo rukovodstvo ih nece moci izbeci. Uostalom, tek predstoje analize o novom rukovodstvu, odnosno Glavnom odboru stranke, koje je izabrala Skupstina. Nije bez znacaja ni cinjenica da ce na celu DSK i dalje biti Ibrahim Rugova.

Znacajna novina i reklo bi se, iznenadjenje na Skupstini je pokusaj, doduse tiho najavljivan u pripremama ovog skupa a izricito potvrdjen u Politickoj deklaraciji, da se DSK predstavi i kao organizacija gradjanske orijentacije i predstavnik svih gradjana Kosova. Ako je to ozbiljna namera ,neizbezno ce se nametnuti razresavanje vec duze prisutne dileme o tome da li je DSK pokret ili partija. Jasno je da u kosovskim uslovima DSK sa gradjanskom orijentacijom, moze da postoji samo ako se prestroji u takvu stranku, a kao pokret moze da postoji samo kao - pokret Albanaca. U politickoj deklaraciji, gde se najavljuje gradjanska orijentacija DSK, zanimljivo je da je do sada najjasnije u jednom politickom dokumentu takvog znacaja formulisan i stav da na Kosovu ni jedna nacionalna zajednica nece biti u polozaju nacionalne manjine.

Fehim REXHEPI, AIM Pristina