MILOSEVIC"TOPI LED"

odnosi Knina i Zagreba

,AIM, Beograd,12.07.94.

Lord Dejvid Oven u ponedeljak je u Zagrebu bio nedvosmislen: "Srpski predsednik Milosevic zeli da se sto pre obnove pregovori izmedju Knina i Zagreba", rekao je nakon sto je stigao iz Beograda u glavni grad Hrvatske. U ponedeljak (dakle istog dana) pre podne lider krajiskih Srba Milan Martic obavesto je javnost da je pisao specijalnom izaslaniku generalnog sekretara UN Jasusiju Akasiju i obavestio da ga zeli nastavak pregovora o ekonomskim odnosima.

Martic je, takodje, rekao da smatra da bi u pregovorima trebalo da posreduju Akasi i Ujedinjene nacije, ali taj predlog nije obrazlozio. U ovom trenutku tesko je odgonetnuti zasto se Knin odlucio da zatrazi promenu posrednika, pogotovo ako se ima u vidu da su taj posao do sada obavljali Vasington i Moskva, a Srbi su uvek imali vise poverenja u Ruse nego u UN. Jedno od mogucih objasnjenja je zelja Knina da dobije u vremenu.

Miloseviceva poruka koju je preneo lord Oven nije dosla iznenada. U proteklih mesec dana bilo je nekoliko, vise nego ociglednih, znakova da Beograd zeli sto skoriju normalizaciju odnosa sa Zagrebom, a objektivna prepreka na tom putu su odnosi Knina i Zagreba. Nakon sto su sredinom proslog meseca krahirali pregovori na Plitvicama, iz Zagreba su upuceni veoma ostri prigovori na racun Srba, pa i same Srbije. Ocekivala se ostra reakcije Beograda, ali je, umesto nje, usledila "ruka pomirenja". Potpredsednik jugoslovenske vlade, i blizak saradnik Slobodana Milosevica Zeljko Simic je izjavio da odnosi izmedju Srbije i Hrvatske nisu na silaznoj liniji, nego da su cak prijateljski. On je pomenuo i preku potrebu skorog otvaranja saobracajnica.

Nekoliko dana nakon Simicevog istupa, u Beogradu se obreo lider Srpskog demokratskog foruma iz Zagreba Milorad Pupovac, koji se sastao sa Simicem, a prema glasinama koje kruze beogradskom politickom carsijom, i sa samim Milosevicem. Ovaj susret je u najmanju ruku indikativan, buduci da su vlasti u Beogradu do sada ignorisale Pupovca, a mediji ga optuzivali za izdaju i saradnju sa rezimom u Zagrebu.

Dan kasnije, Milosevicev gost u Beogradu bio je hrvatski predstavnik u Srbiji Zvonimir Markovic. Nakon tog susreta pocelo se ozbiljno govoriti o mogucnosti srpsko-hrvatskog "samita na vrhu", odnosno o sastanku Milosevic - Tudjman. Zvanicni Beograd nije ni pokusao da demantuje te "glasine". Susret Milosevica sa Markovicem hrvatska stampa je veoma pozitivno ocenila. Reagovanje zagrebackih medija, mediji u Beogradu pomno su registrovali, a zvanicne reakcije ljudi iz Milosevicevog okruzenja opet su izostale.

Ocigledno otopljavanje odnosa izmedju Srbije i Hrvatske, do koga dolazi na inicijativu, ili cak uporno insistiranje Beograda, desava se upravo u vreme kada su odnosi izmedju Knina i Zagreba poceli da idu silaznom linijom. U Zagrebu se pocelo sve otvorenije govoriti o mogucnosti resavanja pitanja Krajine vojnim sredstvima, na sta bi Beograd, pre samo nekoliko meseci, reagovao zestoko.

U takvim okolnostima u Zagrebu je lansiran predlog da se problem odnosa sa Kninom resi stvaranjem konfederacije Krajine i Hrvatske. Predlog je dosao iz Djukiceve Srpska narodne stranke. U Beogradu ova ideja, koja je ocigledno pustena kao neka vrsta probnog balona, nije ni na koji nacin komentarisana. Agencije su prenele izjavu predsednika vlade u Kninu Borislava Mikelica da nikakva konfederacija ne dolazii u obzir i da nema zajednockog zivota sa Hrvatima, ali su listovi, radio i televizija tu izjavu precutali. U tome treba videti zelju srpskih vlasti, koje svakako imaju veliki uticaj na medije, da ova ideja ostane u opticaju.

Pri pomenu konfederacije u Kninu se svima dize kosa na glavi, ali se vec posle nekoliko sati boravka u ovom gradu moze jasno videti kako vecina oseca da se "nesto sprema". Osim pomenute Mikeliceve izjave, vlasti u Kninu nisu ni na koji drugi nacin reagovale na predlog o konfederaciji sa Zagrebom. Mikelic je nije ponovio, a Milan Martic i Milan Babic nisu ni pokusali da slede primer predsednika vlade.

Bez obzira na to da li ideja o konfederaciji moze ili ne moze biti prihvatljiva za Zagreb, neuobicajeno suzdrzana reakcija Knina upucuje na ocigledno "preispitivanje stavova" i nagovestava moguce ublazavanje dosadasnjeg ostrog kursa. Ne bi, zato, trebalo da bude iznenadjenje ukoliko pregovori uskoro budu nastavljeni, bez prethodnog uslovljavanja "prebrojavanjem" novinara koji im mogu prisustvovati (formalan razlog za prekid pregovora na Plitvicama bio je odbijanja srpske strane da dozvoli prisustvo petorici novinara i snimatelja iz Zagreba).

Radikalan zaokret u politici, koji bi podrazumevao kakvo-takvo priznavanje nadleznosti hrvatskih vlasti u Krajini nije, medjutim, moguce izvesti preko noci, jer ljudi "na terenu" koji jos drze oruzje u rukama ne zele da popuste. U tome, eventualno, treba traziti i jedno od mogucih objasnjenja za Marticev predlog da posredovanje preuzmu Akasi i UN, sto, svakako, iziskuje izvesno vreme.

Razvoj dogadjaja ce, takodje, bitno zavisiti od situacije u Bosni i Hercegovini. Zaracene strane u toj bivsoj jugoslovenskoj republici treba da do 19. jula daju definitivan odgovor na predlozeni mirovni plan i mape teritorijalnog razgranicenja. Ukoliko Milosevicev ocigledni (i veoma zestok) pritisak na rukovodstvo bosanskih Srba urodi plodom i ono prihvati mape Kontakt-grupe, Knin nece imati izbora - morace da pristane na vise kopooperativnosti i tolerantniji odnos prema hrvatskim vlastima. "Mir je nas najveci interes", stalno ponavlja srpski predsednik Milosevic.

Sigurno je, medjutim, da Zagreb ne moze racunati sa brzim resenjem problema koje prizeljkuje. Rukovodstvo u Kninu, ukoliko zaista ozbiljno kalkulise sa mogucnoscu stvaranja konfederacije ili nekim drugim oblikom ukljucivanja u Hrvatsku, nece moci da dozvoli radikalniji upliv uticaja hrvatskih vlasti. S obzirom na stvarno stanje na teritoriji koju kontrolisu Srbi, takav obrt bi, realno, mogao izazvati metez i novi ratni haos sa nesagledivim posledicama. Cak i ako se, nakon desetina, a verovatno i stotina hiljada izgubljenih ljudskih zivota u ratu na podrucju bivse Jugoslavije, Tudjman i Milosevic, lideri dva najveca naroda, uz smesak rukuju, proci ce jos dosta vremena dok se zivot i odnosi ne pocnu koliko-toliko normalizovati.

Dragan Janjic