NOVI IZBORI-STARI ZAKON

AIM, Skopje, 12.07.1994

Na svojim promotivnim govorima oba dosadasnja premijera Republike Makedonije kao jednu od primarnih zadata u svojim ministarskim kabinetima nabrojili su i donosenje novih izbornih zakona. Jos u septembru 1992 godine aktualni premijer Branko Crvenkovski rekao je "da je nasa obaveza odma da pripremimo izborne zakone i da stvaramo uslove za casne i demokratske izbore".

U Ustavni zakon Republike Makedonije pise da zakon o izborima poslanika u drzavnom Sobranju, zakon za izbor predsednika drzave i zakon o politickim partijama donece se najkasnije tri meseca pre odrzavanja novih izbora. Ovaj rok vec sada je prosao a od paketa izbornih zakona u svom cetvorogodisnejm mandatu, poslanici su uspeli da se sloze samo oko Zakona za izbor predsednika Republike Makedonije. Po Ustavu novi izbori treba da se raspisu najkasnije do 8 novembra. To znaci da se po onome sto nalaze Ustav i Ustavni zakon vec sada se mogu najavljivati novi izbore po starim zakonima.

Zbog "komunisticke" konotacije jos vazecim izbornim zakonima (pripremljeni su od strane Vlade Socijalisticke Republike Makedonije) svaki sledeci sastav Vlade najavljivao je neminovnost donosenja novih izbortnih zakona. Ali, niko da sada nije uspeo u tome. A najmanje posljedni sastav Vlade i pored obezbedjenog parlamentarnog mnozinstva sadasnje vladine koalicije (Socijaldemokratski savez Makedonije, Partija za demokratski prosperitet, Liberalna partija i Socijaloisticka partija) . Posljedni razlog za nemogucnost da se sazove 74-ta sednica Sobranja Republike Makedonije jeste blokada sa strane poslanicke grupe PDP-NDP-a koji su se "privremeno povukli i ne ucestvuju u rad Sobranja Republike Makedonije" u znak "revolta zbog visokih presuda protiv desetorici Albanaca..." Ova je posljedno glavobolje vladine koalicije , nastavak prethodnih problema na relaciji PDP-Vlada jos iz vremena parlamentarnih diskusija o zakonima za izbor poslanika (diskusije po ovom zakonu su okoncane, preostalo je samo glasanje). Zahtev poslanika PDP-a u odnosu na ovaj zakon, i pored toga sto su ministri ove partije potpisali predlog paketa izbornih zakona, glavno svode se na prethodne promene na Zakon za izborne jedinice uz "kompaktnost, geografsku povezanost i celinu pri odredjivanju glasackih rejona". Ovakav zahtev za promenu izbornih jedinica vec je proglaseno kako zahtev za "etnicka kolektivizacija svog birackog tela". S druge strane, stoji podatak sa ispitivanja javnog mislenja sprovedjen sa strane Centra za etnicke odnose u Skopje u vezi sa razlozima koji ugrozavaju prava albanskog stanovnistva u Makedoniji. Vise od 97 otsto ispitanih Albanaca tvrde da teritorijalna deoba drzave uopste ih ne ugrozava.

Za PDP, u sustini, kao i za opozicionu partiju VMRO-DPMNE, predlozena kombinacija izbornih zakona ( 120 poslanici da se biraju po mnozinskom sistemu a 20 po proporcionalnim) takodje je neprihvatljiv. Prvi predlazu da se poveca broj poslanika izabranih po proporcionalnom sistemu, a drugi smatraju da vecinski izborni sistem najvise odgovara Makedoniji.

Razume se, i za jedne i za druge postoje valjana objasnjenja za ovakav njihov stav. Dolazak Thacijeve frakcije u PDP, povecana popularnost NDP-a (takozvane radikalne verzije organizovanja Albanaca u Makedoniji) jednostavno nalaze poslanicima PDP-a "kontru" svog delovanja u odnosu na makedonsku vlast, kao teznja da vrati stare pozicije kod albanske populacije u Makedoniji. Bas zato, nisu slucajni ovakvi "privremeni vikendi" iz Sobranja,
blokada parlamenta u vremenskom cajtnotu za donosenje izbornih zakona. Rukovodstvo VMRO-DPMNE, s druge strane, u situaciji ozbiljne unutraznje rascepkanosti, sigurnija je na pozicijama podrske vecinskog sistema, koji po njihovim procenama znacilo bi zadrzavanje sadasnjih pozicija.

U situaciji kada je vec jasno da se poslanicki mandat ne moze snicim prolongirati (po Ustavu to se moze uciniti samo u vanrednim ili ratnim uslovima), kad se trose posljedni dani od njihovog pretstavljenja naroda, jedinstveno vazeici ostaje "stari" Zakon o izborima i opoziv poslanika. Za njega, generalni sekretar vodece partije u vladinoj koaliciji, SDSM, Blagoja Handziski kaze da "ostavlja veliki prostor izbornim komisijama i odborima za manipulaciju". Po svim dosadasnjim izjavama koje su dali delegacije iz Saveta Evrope, prijem Makedonije u Savet medju drugome uslovljen je i "organizacijom prvih demokratskih visepartiskih izbora u drzavi". Za njih, prvi visepartiski izbori u Makedoniji (1990), su izbori po "komunistickim zakonima".

Nakon svega, predsednik Sobranja Republike Makedonije 8 novembra ove godine, htio to ili ne, mora da raspise nove izbore u drzavi,a kako zasada stvari stoje, novi izbori ce biti sprovedjeni po starim zakonima. ALEKSANDAR DAMOVSKI