POPIS JE OKONCAN-OSTALE SU SUMNJE

Skopje Jul 12, 1994

AIM, Skopje,12.07.1994 *SIZE* * Drzavna komisija smatra da je nakon prve faze sprovodjenja popisa u nekim opstinama popis obavljen van zakonskih normi i Metodoligiji pa zato trazi da MUP obezbedi neke podatke koji ce opstinskim komisijama omoguciti da dokazu njegovu (ne)regularnost. * Ova komisija u svojim zakljuccima kaze da su se neki popisivali i po dva puta pa cak da su popisani i umrla lica. * Po nekim spekulacijama ovakvi zakljucci Drzavne komisije samo potvrdjuju da ovim popisom niko nece biti zadovoljan i da, naspram onog iz 1991 kome nisu verovali samo Albanci, ovom sadasnjem nece verovati niko. *Cak i obicna uporedba do sada objavljenih cifri stanovnika Makedonije potice neke sumnje kod onih kojih su skloni sumnje pa tako neki jos sada pitaju kako ce se popuniti broj do dva miljona ljudi (zvanicni broj stanovnika Malkedonije je 2.033.964) kada se zvanicno tvrdi da je mali postotak onih koji do sada nisu obuhvaceni popisom. *Svakako da se spekulacije ne mogu prihvatiti zdravo za gotovo, posebno danas kada se one ne mogu nit potvrditi nit demantovati ali, ostaje cinejnica da se igra brojki u Makedoniji i dalje nastavlja. Ali sada uz ucesce i evropskih institucija sto "igri" daje malo "evropskog smeka". *

Na jucerasnoj sednici, Drzavna popisna komisija je razgledala situacijui vezano sa sprovodjenjem vanrednog popisa stanovnistva. Komisija je na svojoj sednici zaklucila da je popis stanovnistva, domacinstva, stanova i poljoprivrednig gazdinstva okoncan 10 jula i da za vreme njegovog sprovodjenja uocene su niz propusta i nedosljednosti koje su sprotivne zakonom za popis. Tako da Drzavna komisija smatra da u odredjenim popisnim krugovima u opstini Kumanovo, Gostivaru, Kicevu, Struga, u skopsim opstinama Kisela Voda, Karpos, Cair, Centar i Gazi Baba nije u celini postivana metodologija za sprovodjenje popisa i nije primenjen u celini clan 38 Zakona za popis koji je u vezi sa dokumentima za licnu identifikaciju i drzavljanstvo.

Osim ovog, Drzavna komisija u svojim zakluccima smatra da popisivanje u Debru je sprovodjeno u punktovima zbog poziva da gradjani bojkotuju poziv i zbog postavljene blokade izmedju Opstinske popisne komisije i stanovnistva a sto je u suprotnosti sa zakonskim normama i Metodologijom za sprovodjenje popisa ali, jedinstveno zakonski ispravno da bi se obezbedjivalo osnovno pravo gradjana da budu popisani. U nekim popisnim krugovima u Tetovo komisija je konstatovala nepostivanje Metodologije pri cemo smatra da nisu postivani u celini odluke utvrdjene zakonom, posebno one iz clanova 30,35 i 38. U ovoj opstini,kako zaklucuje Drzavne komisije, primecena je i upotreba fotokopiranih dokumenata, dvojno popisivanje, popisivanje umrlih lica i dr.

Drzavna popisna komisija u svojim zakluccima istice da je za vreme popisa uticale su i politicke partije, deo popisivaca kao i suradnja ekspertske grupe i timova posmatraca sa odredjenim politickim partijama van predvidjenih pravila propisanim Memorandumom za popis. Ova komisija smatra da nedostaci i njihov uticaj na obuhvat i kvalitet popisa nije moguce oceniti u celini bez soodvetne obrade izvornih popisnih materijala. Zato Drzavna komisija ocenjuje da je neophodno da se ubrza faza obrade i da aktivnosti Republickog zavoda za statistiku budu pracena sa strane strucnih lica iz ekspertske grupe. Nakon zavrsetka ove faze, Drzavna komisije ce analizirati rezultate i ako je potrebno primenit ce clan 57 Zakona koji predvidja obnavljanje popisa. Zato ova Komisija zaklucuje da je neophodno da MUP dostavi nuzne odgovore Opstinskim komisijama u vezi sa maticnim brojem gradjana za odredjeni broj lica, odnosno da da odgovor za regulirani ili neregulirani status drzavljanstva za opstine: Gazi Baba, Cair, Berovo, Bitola, Valandovo, Vinica, Gevgelija, Delcevo, Demir Hisar, Kavadarci, Kocani, Kratovo, Kriva Palanka, Krusevo, Negotino, Ohrid, Prilep, Probistip, Radovis, Resen, Sveti Nikole, Strumica, Titov Veles i Stip najkasnije do 15 jula a za opstine Karpos, Kisela Voda, Centar, Kicevo, Kumanovo, Gostivar, Debar, Kicevo, Kumanovo, Struga i Tetovo do 20 jula ove godine.

Podaci Republickog zavoda za statistiku govore da do nedelje u 22 sati popisom su obuhvaceni 1.738.902 gradjana od kojih sa zvanicnim prestojom u Makedoniji ukupno su 1.707.395. Saznaje se da u Tetovo popis jos traje. Isto je stanje i u Debru gde su popisani samo 15.208 gradjana, dakle njemu su obuhvadjeni samo negde oko 60 otsto ukupnog broja sztanovnika.

Sta treba da znace ovakvi zaklucci Drzavne popisne komisije? Dali oni idu u prilog onih koji tvrde da popisu iz 1991 nisu verovali samo Albanci a ovom vanrednom iz 1994 godine nece verovati niko, pa cak ni sama drzava koja je njega sprovela? Ovakvi zaklucci su posluzili kao osnov sopekulacijama da su ovim popisom u stvari svi razocarani, uklucujuci i drzavu, pa zato sada svi zure da na "vreme" iznese zamerke kako bi kasnije mogli da se "ogradjuju" od njegovih rezulatata. Ima i takvih koji tvrde da ce ovaj popis sve iznenaditi a najvise zvanicne institucije i da cak nece biti ni broj stanovnistva onaj koji je do sada vazio za zvanican broj populacije- 2.033.964 ljudih. Najverovatno takve spekulacije zasnivaju se na cinejnicu da do nedelje (posljedneg dana popisa) u 22 sati popisom su obuhvaceni nesto vise od miljon i sedamsto hiljada stanovnika. Dakle, fale jos vise od oko 300.000 hiljada ljudi. Ako se ima u vidu to da je, po nekim podacima, stanovnistvo makedonske nacionalnosti sto posto popisano (po sadasnjim zvanicnim podacima u Makedoniji zive 1.328.187 Makedonaca, dakle oko 700.000 hiljada nemakedonaca)i da se pretpostavlja da u dosadasnjem broju popisanih ima vise stotina hiljada nemakedonaca (neki podaci govore da postotak nepopisanih stanovnika nije tako velik i to pretezno u opstini Debar i nekim selima u ovoj opstini gde stanovnistvo trazi da se popisu na turskom jeziku), namece se dilema kako ce se popuniti ostatak do 2.033.964 stanovnika.Imajuci u vidu stopu nataliteta, dosadasnji zvanicni broj stanovnika treba da bi bude veci. Otuda proizlaze i spekulacije po kojima ovi zaklucci Drzavne komisije odrazavaju "paniku" koja je zahvatila neke politicke krugove. Dali to znaci da ce i ovaj popis ostati pod znakom sumnje, jos je rano da se daju ocene , ali nesumnjivo je da ce jos dugo popis u Makedoniji ostati ono sto je bio do sada - prvorazredna politicka tema a ne obicna numericka operacija. Njemu ce i dalje svaki baratati po svojim potrebama. Dakle, igra brojki u Makedoniji nije zavrsena. Sada se ona nastavlja uz ucesce i evropskih institucija. Ovako ce biti zanimljivija i sadrzatce u sebe malo "evropskog smeka".

T.A.