PREDLOG KONTAKT GRUPE

,AIM, Beograd, 11.07. 1994.

Sta ce doneti pritisak na Karadzica

Mirovni plan, koji je zaracenim stranama u Bosni i Hercegovini ponudjen na "izucavanje", dozivljava slicnu sudbinu kao i slicni raniji pokusaji da se sukob resi za pregovarackim stolom. Politicke i vojne vodje zakrvljenih naroda, nakon sto su im najrazvijenije zemlje sveta pripretile da ovoga puta moraju reci "da", istina, daju nesto blaze izjave nego uoci samog urucivanja mirovnog plana, ali ne pokazuju znakove da su ozbiljnije promenili politicki kurs kojim su uplovili u rat. Formulacije, kao sto je "to bi mogla biti dobra osnova za pregovore", "o svemu ce odlucivati Skupstina" i slicno, vec su i ranije bile u opticaju i nisu donele nikakav pomak.

Kljuc svega su, naravno, mape teritorijalne podele Bosne i Hercegovine, kojima vlada u Sarajevu, objektivno, moze da bude relativno zadovoljna. Podrucja koja kontrolisi Srbi su, prakticno, razdvojena na tri dela i spojena nekom vrstom koridora. Muslimani kod Brckog dobijaju izlaz na Savu, sto opasno ugrozava sadasnju vitalnu saobracajnicu izmedju istocnog i zapadnog dela Republike Srpske. Takozvani koridor, koji je na podrucju Brckog sirok svega oko 800 metara ostaje, ali mu se na kriticnom delu sirina smanjuje na oko 200 metara.

Enklave na istoku, uz reku Drinu, su prosirene i, u slucaju eskalacije sukoba, muslimanske snage mogle bi relativno lako da odseku severne delove Bosne i Hercegovine od istocne Hercegovine. Ako i pristaje na 49 odsto teritorija, srpskoj strani je tesko da prihvati ovakvo cepanje teritorija pod njenom kontrolom.

Ovakva opservacija, naravno, polazi od faktickog stanja, odnosno od cinjenice da su vojno superiorniji Srbi uspeli pod svoju kontrolu da stave 70 odsto bosanske teritorije, a da muslimanske snage, uprkos velikim naporima, u proteklih mesec dana nisu uspele da nacine vece i trajnije vojne uspehe. Racunajuci na podrsku medjunarodne zajednice, vlada u Sarajevu ovakvu podelu ne smatra pravednom i trazi vise, dok bosanski Srbi smatraju da ovakav plan od pobednika pravi gubitnika.

I ovoga puta, kao i u ranijim "odlucujucim" momentima, obe strane se nisu ni za pedalj pomakle od polaznih pozicija. Vlada u Sarajevu sebe smatra jedinim legitimnim predstavnikom Republike Bosne i Hercegovine i tezi ka njenom ocuvanju u sadasnjim granicama, dok bosanski Srbi stvaraju sopstvenu drzavu i sanjaju o njenom ujedinjenju sa Srbijom odnosno Jugoslavijom. Nijedan funkcioner na Palama ili u Sarajevu nije u proteklih sedam dana dao nijednu izjavu koja bi upucivala na zakljucak da se u tom pogledu nesto stvarno promenilo.

Sve su, medjutim, vidljivije promene kod drugih aktera bosanske krize koji nisu direktnu ucesnici samog ratnog sukoba. To se, pre svih, odnosi na Beograd koji pokazuje ozbiljne znake promene politickog kursa. Srpski predsednik Slobodan Milosevic ujedinjenje "svih srpskih zemalja" vise i ne pominje, a njegov razlaz sa rukovodstvom na Palama postaje sve ocigledniji i vise ga nece biti moguce skrivati.

Cinjenica da je Milosevic razgovarao sa Mladicem i Koljevicem raspalila je mastu beogradske "politicke carsije" koja je u tome odmah videla znak da srpski predsednik pokusava u umerenom Koljevicu da nadje zamenu za Karadzica. Susret sa Mladicem, koji vazi za zagovornika "tvrde linije", tumaci se kao pokusaj da se obezbedi njegova podrska za promenu politickog kursa.

Na drugoj strani ostali su predsednik parlamenta bosanskih Srba Momcilo Krajisnik i clan najuzeg rukovodstva Biljana Plavsic, oboje pristalice "tvrde struje". Posredstvom Biljane Plavsic u javnost je plasirana poruka princa Tomislava Karadjordjevica Srbima da ne pokleknu. Uprkos Plavsickinoj naznaci da se ta poruka plasira "u udarnim terminima", beogradski mediji su ovaj apel uglavnom precutali. Patriotizam i vatreni nacionalni poklici, ocigledno, vise nisu u modi, ali ne zbog same "mode", nego zbog volje i interesa ljudi koji kreiraju glavne politicke tokove.

U ovom trenutku je veoma tesko precizno proceniti kako ce na pritiske koji dolaze preko Beograda odgovoriti Radovan Karadzic i rukovodstvo na Palama. Ukoliko se odluce na promenu kursa i na stvarno prihvatanje dogovora i ponudjenih mapa, usledice bolan rez koji sadasnji celnici u politickom smislu tesko da mogu da prezive. Prostor za "fingiranje" sporazuma veoma je suzen, buduci da se ublazavanje sankcija, koje je od vitalnog interesa za Beograd, moze ocekivati tek ako sporazum bude sproveden i u stvarnosti, a ne samo potpisan. Vecina Srba u Bosni, ukljucujuci i pripadnike vojske, ne moze da shvati sta se dogadja i smatra da bi pristanak na ovakav sporazum ozbiljno ugrozio postojanje nezavisne srpske drzave. A u proteklih nekoliko godina svi, ukljucujuci i medije u Beogradu, ubedjivali su ih da je nezavisna drzava jedini izlaz i da ih svako drugo resenje vodi u pogibelj i istrebljenje. Vremena da se stvori drugacija politicka klima veoma je malo.

U osnovi, situacija nije drugacija ni kod Muslimana. I njih mediji uveravaju da treba da krenu u "oslobadjanje okupiranih teritorija", pri cemu uglavnom nije jasno da li se taj poziv odnosi na celu Bosnu i Hercegovinu, ili samo na ona (jos zvanicno nedefinisana) podrucja koja pripadaju Muslimanima, a koja su Srbi zauzeli. Njih je tesko ubediti da sa "Karadzicevim cetnicima" podele drzavu.

Razlozi za mrznju mere se desetinama, a mozda i stotinama hiljada zrtava, hiljadama spaljenih sela i gradova, stotiama hiljada proteranih. Cak i kada se ceo svet, ukljucujuci i Beograd, ujedini oko jednog zahteva, u takvoj atmosferi ga je veoma tesko "progurati". To, svakako, oseca i mejunarodna zajednica koja formira jedinstven blok pritiska na aktere sukoba u Bosni. Ukoliko bi taj pritisak potrajao i ukoliko bi se vodila jedinstvena akcija, izvesno je da bi, uz podrsku sve kooperativnijeg Beograda, stvari mogle da se izmene. Do naglog preokreta, medjutim, tesko da moze da dodje, buduci da su odnosi na terenu i dalje krajnje zaostreni.

Dragan Janjic