PDP APSTINIRA-KOALICIONE PARTIJE LJUTE

AIM, Skopje, 11.07.1994 *SIZE *Albanski poslanici su napustili skupstinske klupe ljuti na drakonske kazne izrecene desetorici Albanaca u takozvanoj "aferi sa oruzjem" a koalicioni partneri u vladi (u kojo participira i PDP) ljute se na takav njihov korak tumaceci ovakav njihov korak kako pritisak na sud koji je nezavisan. * VMRO-DPMNE (opoziciona partija u parlamentu poznata po svojim ultranacionalistickim stavovima) nije priskocila da iskoristi novonastalu situaciju i da svoje ucesce uslovljava ostvarivanjem nekih svojih predloga iako je dobio signale od vladajuce koalicije. Njen lider Ljupco Georgievski kaze da je ovo skolski primer parlamentarne i vladine krizre i da oni "ocekuju da premijer podnese ostavku ili da Vlada da predlog za nove izbore". * Novonastanala situacija je povod da se sire spekulacije da je ceo slusaj reziran a one se baziraju na odredbe Ustavnog zakona gde stoji da izborni zakoni moraju se doneti najkasnije tri meeseca pre odrzavanja novih izbor, rok koji sada se ne moze udovoljiti a sto znaci da poslanici samo sebi produzavaju "rok trajanja" ili ce se ici na izborima starim zakonom. * Sadasnji potez PDP-a moze se tumaciti na vise nacina, ali ona ovim potezom baca senku na sebe jer nesporno je da je ona ozbiljno i odgovorno odradjivala svoj skupstinski mandat pri cemu su postignuti i konkretni rezultati.

*TEKST*

Poslanici najvece partije Albanaca u Makedoniji, PDP, jos se ne vracaju u klupe makedonskog parlamenta. Pred desetak dana predsednistvo njihove partije donelo je odluku da poslanicka grupa prvivremeno apstinira od daljeg rada Skupstine, cime izrazava revolt zbog "previsokih kazni koje je sud izrekao desetorici Albanaca" optuzenih u slucaju "afera sa oruzjem". Moze se pogoditi, a nezvanicno i saznati, da se revolt "talozio" i zbog neprolaska drugih partiskih predloga, zahteva, amandmana itd., u cemu "krivicu" snose ostale partije vladajuce koalicije, "koje nisu smogle snage zbog makedonskih nacionalista da podrze PDP". Iza odluke verojatno stoji i malo marketinga uoci jesenjih izbora, mada je diskutabilno dali je to marketing ili antimakreting, jer je moguce da korist, odnosno povecanje rejtinga, iz ovog poteza izvuce frakcija koju predvode Dzaferi i Thaci, koji su odavno predlagali napustanje institucija sistema.

PDP ne napusta institucije, jer ostaje u Vladi, ali u sustini preti da moze i to uciniti. Zasada, njeni ministri i zamenici ministra rade u Vladi normalno, cak i revnosnije nego ranije.

Ipak, partneri iz vladajuce koalicije ostali su vrlo ljuti na PDP. Najpre, vodeci SDSM ocenjuje da se radi o "Udaru na demokratiju" isticuci da je neprihvatljivo da se misli da Skupstina moze uticati na odluke suda, koji je nezavisan. "Ako PDP misli da se njeni uslovi obezbede, da se Skupstina navrati na raspravu o Zakonu o izbornim jedinicama, onda su sanse da Skupstina nastavi rad male", ocenjuje potpredsednik parlamenta i clan rukovodstva SDSM-a, Tito Petkovski.

I Liberalna partija, ciji je lider, Stojan Andov i predsednik Skupstine, ostri reaguje. U svom partiskom glasilu , "Liberal" ocenjuje se da je neprihvatljivo da jedna ozbiljna partija izrazava politicki pritisak na sud, a da zaboravlja da postoje druge pravne mogucnosti da se izrazi nezadovoljstvo zbog izrecenih kazni.

Zajednicko u reagovanju vodecih koalicionih partija, pored osude, jeste i pozivanje svog partnera da se vrati parlamentu, podsecajuci ga da i on ima odgovornost za mir i stabilnost drzave i da u tom pravcu najbolje moze pretstavljati Albance.

Prlament, otkako je PDP doneo svoju odluku, ne odrzava sednice, a ne rade ni komisije. PDP ima 23 poslanika (parlament broji 120 poslanika), ali najveca opoziciona partija , VMRO-DPMNE jos od ranije uslovljava svoj dolazak na sednice. Naime, uslov je da vladajuca koalicija svojim poslanicima ispuni potrebni kvorum (61 poslanik). Ukoliko ovakav kvorum nije obezbedjen, VMRO- DPMNE ne ulazi u salu za sednice. Vladajuca koalicija, u najboljem slucaju, naravno zajedno sa poslanicima PDP, moze sakupiti 70 poslanika. Jasno je da otsustvom PDP-a nece biti "vladajuceg" kvoruma, time nece biti ni VMRO-DPMNE-a.

Kako se pokazalo, VMRO-DPMNE nije priskocio da iskoristi novonastalu situaciju i da svoje ucesce na sednici prethodno, iza cetiri zida, uslovi ostvarivanjem nekih svojih predloga, iako je signale dobio od vladajuce koalicije. Apstiniranje i VMRO-DPMNE-a udaljava poslanike svih parlamentarnih partija u ovim sparnim ljetnim danima sto dalje od skupstinskog zdanja, verovatno na plaze nekog makedonskog jezera. Apstinencija "najmakedonskije" partije navelo je frakciju VMRO-DPMNE, nazvanu Makedonska nacionalna demokratska grupa, koju predvode dvojica istaknutih poslanika, Tomislav Stefkovski i Stoile Stojkov, da upute javnosti saopstenje u kojem jos jednom optuzuju partijsko rukovodstva da je rukovodjeno iz inostranstva (misli se na Bugarsku) i da se solidarizuje sa Albancima iz PDP-a. U smislu da se VMRO-DPMNE solidarizovala sa PDP-om reagovale su jos neke makedonske partije.

Parlamentarnu remi-poziciju lider VMRO-DPMNE, Ljupco Georgievski ocenjuje kao skolski primer parlamentarne i vladine krize. Prema njemu, ako PDP, kao vladin partner odlucuje da se povice iz Sobranja, slucaj je cist. "Mi ocekujemo da premijer podnese ostavku ili da Vlada da predlog za nove izbore", kaze Georgievski. Slicno rezonuje i Demokratska partija, koju predvodi nekadasnji lider SDSM-a, Petar Gosev, dodavsi samo da "ce vlast spasiti cast" ukoliko Vlada podnese ostavku.

Vodeci list, "Nova Makedonija" u svom redovnom subotnjem politickom prilogu, u redovnom udarnom uvodniku, zaklucuje da se "Republika Makedonija nalazi u ozbilnoj paralamentarnoj krizi...da najznacajnija demokratska institucija, visepartiski parlament, nedonosenjem novih izbornih zakona stopira razvoj demokratskih procesa". Poznato novinarsko pero koje pise ovaj uvodnik pita se "kako je bilo moguce da pre pet godina jednopartijska skupstina smogne hrabrosti i odgovornost da donese istoriski zakon o visepartiskim izborima, a da sadasnji visepartiski i demokrtaski parlament ne zeli da donese zakone koji ce znaciti dalji razvoj demokratije. Sadasnji narodni izabranici bi hteli da jos koju godinu ostanu u skupstinskim klupama, na budzetskoj plati i bez izbora", zaklucuje se u uvodniku uz isticanje konstatacije da se parlamentarne partije vode iz svog tesnog partiskog interesa.

Nerad Sobranja je bio povod da se u javnosti pojave spekulacije da je ceo problem reziran kako bi mogli novi izbori da budu odlozeni za prolece iduce godine. Spekulacije se naime baziraju na odredbe Ustavnog zakona gde stoji da ce se zakoni o izboru predsednika Republike Makedonije, izboru poslanika u Skupstini i o politickim partijama doneti najkasnije tri meseca pre odrzavanja novih izbora. Zasada, donesen je jedino zakon o izboru pretsednika drzave. Spomenuti tekst zakona na prvi pogled znaci da je za donosenje zakona o poslanicima prosao zakonski termin, te da izbora novembra nece biti. Medjutim, "leka" ima, jer tu je stari (iz jednopartizma) zakon o izboru i opozivu poslanika, prema kome su izvedeni prvi visepartiski izbori. Da je taj zakon bio dobar, ne bi ni bilo potrebe da se donosi novi. Znaci, i poslanici ce morati novembra na izbore, a jedina nada, ukoliko zele da produze svoj mandat, jeste proglasavanje venrednih mera ili ratne sutuacije. Svakako , opstanak pod ovakvim uslovima poslanici sigurno ne zele.

Tako, pitanje je koliko PDP moze postici efekta svojom odlukom za apstinenciju od parlamenta. Buduci da ce u najboljem slucaju (ukoliko neka druga partija Albanaca ne priredi izborno iznenadjenje), dobiti slican broj poslanika kao i na prvim izborima, PDP ce opet ici na koaliciju u parlamentu. Sa kim? Prema istrazivanju javnog misslenja, koje je sprovela agencija "Nove Makedonije", sadasnje vladajuce partije imaju velike sanse da ponove rezultate sa prvih izbora. Ponovna koalicija izmedju SDSM-a, LP-a i SP-a je posve sigurna. Za njih je PDP pozeljan partner. Prema izjavi sekretara PDP-a, "PDP ne vidi sa kojim drugim partijama bi mogla uci u parlamentarnu koaliciju".

Prema tome, sadasnji potez PDP-a moze se tumaciti samo kako izlet. naravno, ovim izletom partija baca jednu senku sebi, buduci da je pored svih kontraverzi, ozbiljno i odgovorno odradjivala svoj skupstinski mandat. Pored toga, bila je jedina partija Albanaca na Balkanu, izvan Albanije, koja se orijentisala na ucesce u svim institucijama sistema. Mozda je dobra ilustracija gledanje Dr. Ibrahima Rugove na pozicije PDP-a, iznete u zadnjem broju nedeljnika "Puls", gde kaze da su "Albanci pridoneli za stabilnost u Makedoniju, usli su u parlament, ucestvuju u koalicionoj vladi...neki koraci na tom planu se ostvaruju...Od 1990 godine ima samo pozitivnih kretanja..." PANTA DZAMBAZOSKI