IGIC-SAMO REPREZENT, SLIKA, MALENKOS I GLUPOST

size:Kada je jugoslovensko ministarstvo spoljnih poslova napravilo spisak od 90-toro ljudi, uglavnom iz kulturnog zivota, koji ce u narednom periodu predstavljati Jugoslaviju u inostranstvu, malo ko je ocekivao da ce se u sam "vrh uticajnih i zasluznih" naci ime Zivorada Igica i to jos za funkciju ambasadora u Albaniji, koji je javnosti u sadasnjoj Jugoslaviji, a narocito na Kosovu poznat kao covek koji je poslednje godine "utorsio" na isticanje svog, srpskog "patriotizma", prvenstveno dobro imitirajuci Slobu, u akcentu, dosta dugo Seselja, u t terminologiji, simpatisanju Arkana i njegovih "tigrova" - dok je trebalo. Covek koji je ceo svoj zivot proveo na Kosovu izgleda da je najvise energije "usmerio" da svoje sugradjane Albance "ojadi" nedovoljno upucenoj, u ovdasnje prilike, jugoslovenskoj i medjunarodnoj javnosti. Sve u svemu, na Kosovu, ipak nije bilo vecih iznenadjenja na vest da je Igic ozbiljan izbor beogradskog diplomatskog vrha, za mesto ambasadora u Tirani. Mnogo se vise analizirao sam potez, koji su neki krugovi okarakterisali kao "Provokativan" , drugi kao nedostatak volje da se "spusti lopta" u diplomatskim odnosima beograda i Tirane, a treci kao "logicni cin deformisanog politickog sistema, koji je vec dugo prisutan u Srbiji".

Stav jugoslovenske diplomatije da za funkciju sefa diplomatske misije u Tirani, predlozi Zivorada Igica, bivseg prvog coveka SPS-a za Kosovo, na Kosovu nije izazvalo veliko iznenadjenje ni komentare, ali je kod mnogih, pa i onih "najzigrizenijih socijalista" iznudio zagonetan i ne bas "patriotski" osmeh. Ali, sta je tu je. Zivorad Igic ipak ispunjava jedan uslovcic - dobro se sluzi albanskim, sto ne podrazumeva i poznavanje knjizevnog jezika, zbog cega oni " zlocestiji" vec osecaju dozu straha -"da ga ovaj diplomata "buducnosti" bas u susednoj Albaniji totalno ne zaboravi". Dobri poznavaovci do sada ne bas neuspesne "srpske diplomatske kozmetike" su medjutim skepticni. Smatraju da ovoga puta nece "kosovski model nastao u srpskoj laboratoriji" tako glatko biti primenljiv u jednoj priznatoj drzavi.

Ali o ljudima kao sto je Igic, koji je, kako se sam pohvalio svojim kolegama i to sa skupstinske govornice "napisao ovoliko tomova" sve najlepse. Da to ne bude i kraj price mala digresija nije na odmet, posebno kada su u pitanju stvari koje on dobro zna da radi i koje su mu obezbedile "blistavu" karijeru. Dakle, moguci ambasador Jugoslavije u Tirani, Zivorad Igic je svoje solidno znanje albanskog jezika "perfekcionirao" nakon kosovskih dogadjaja 1981. godine. Nije tajna da je za potrebe Centralnog komiteta i Drzavne bezbednosti prevodio i selekcionisao tekstove, u to vreme jedinog dnevnog lista na albanskom jeziku "RILINDJA". Zbog toga ga njegove tadasnje kolege neretko karakterisu kao coveka koji potice "iz dna komunisticke selekcije". No ipak, nekako je najteze odrediti njegov politicki identitet. "To se priblizno moze uraditi", kazu oni koji su radili s njim ," i to iskljucivo nadovezivanjem na politicke dogadjaje koji su se dogodili u poslednjih deset godina". Iako se Igic u javnosti promovise kao "dokazani patriota u borbi protiv albanskog nacionalizma na Kosovu" i kao covek koji je "ispastao" sedamdesetih godina zbog "otvorenog" suprotstavljanju tada prvom coveku Kosova Mahmutu Bakaliju, nema bas cvrstih svedocenja ni dokaza o takvoj "halabuci". Nekadasnji akteri politickog zivota na Kosovu se ne secaju da se Igic nesto glasno oglasavao "nekakvim kritikama" ili pak suprotstavljanjima. On je, naprotiv, "bio dostojan predstavnik te politike, toliko dobar da je u njoj i avansirao". Sada su mnogo jasniji i razlozi zbog kojih ga ne tako mali broj ljudi smatra "poltronom", "Bakalijevim pulenom" ili "covekom bez politickog identiteta". I dopalo se nekome ili ne, toliko drugi o Igicu.

Medjutim, s druge strane ,na kosovskim prostorima se mnogo ozbiljnije analiziraju potezi srpskog, odnosno jugoslovenskog,politickog i naravno diplomatskog "krema". Tako, u ovdasnjim politickim krugovima moze se cuti da je opredeljivanje za Igica "otvorena diplomatska provokacija" i "nipodistavanje albanskog naroda" od strane beogradskog vrha prema Albaniji". Jedna druga kategorija ljudi ovo gleda mnogo dublje, odnosno kao strategiju iza koje stoji "neka preradjena diplomatska provokacija Jugoslavije" koja rado ocekuje da Igic ne dobije "vizu", ne bi li medjunarodnoj javnosti ukazala na "svoju dobru volju, ali... ona druga strana to ne zeli". Odnosno, oni skepticniji se pitaju da li bi nakon eventualnog odbijanja susedne Albanije da po njenom tlu "seta" covek koji je javno izjavio niz "bljuvotina" na racun njihovih sunarodnika, bliskih i daljih rodjaka,usledio kontra potez - uskracivanje boravka albanskim diplomatama u Beogradu. Misljenje izvesnih albanskih intelektualaca na Kosovu, koje veruje se nije strano ni nekim srpskim krugovima ,a koje je, cini se najblize istini je da je "sve to samo logicki cin deformisanog politickog sistema koji je vec duze vreme aktuelan u Srbiji, te da Igic nije nista drugo do njegov reprezent, slika, malenkost i glupost". Proracunavajuci po ovom sablonu retki kosovski optimisti, ocenjujuci Igica kao moguceg ambasadora duhovito kazu da je moglo doci do jos gore varijante, jer "na to mesto bi se mogao postaviti Arkan ili Seselj, sto nije nemoguce"... U svakom slucaju najrasprostranjenije misljenje je da je imenovanje Igica na funkciju sefa diplomatske misije u Tirani, dokaz da ne postoji zalagenje i spremnost Jugoslavije ili njene diplomatije za mir i dobrosusedstvo sa Albanijom. Ova pretpostavka se zasniva na cinjenici da se jugoslovenska diplomatija opredelila za coveka koji nije uspeo pomiriti Albance i Srbe na Kosovu, za sta je imao visegodisnju sansu uzimajuci u obzir funkcije koje je vrsio. Umesto toga on je u jednom trenutku postao predvodnik jedne agresivne politike na Kosovu, covek koji je bio ukljucen u Solevicev stab "Srpskog pokreta otpora", zbog cega je stanje na Kosovu direktna posledica takve politike.Cak sta vise ,njegovi sunarodnici ga optuzuju da je u borbi za "fotelju" podelio "svoje" na starosedeoce i dosljake. Uzimajuci sve to u obzir, gotovo je nemoguce ocekivati da ce jedan covek kao sto je Igic uciniti ili odigrati neku pozitivnu ulogu na relaciji Tirana-Beograd. Naprotiv, sve ukazuje da se imenovanjem Igica na mesto ambasadora u Tirani, vec postojeci jaz u odnosima dve zemlje moze samo produbiti. Ali kao sto je pravo da svaka drzava sacinjava i predlaze svoju listu diplomatskih kandidata, takodje je njeno pravo da prihvati ili ne akreditive jednog diplomatu druge zemlje. U slucaju Igica, svakako treba sacekati rasplet...

Astrit SALIHU AIM Pristina