BEOGRADSKE REAKCIJE NA GENEVSKI PREDLOG

,AIM, Beograd, 9. 07. 1994.

Iz Beograda, aktuelni cin bosanske ratne drame vidi se kao ulazak u neizvesnu zavrsnicu. Sudeci po dostupnim zvanicnim reagovanjima i onima koji na razne nacine propagiraju zvanicne stavove, Srbi bi trebalo da prihvate najnoviji mirovni plan u autorstvu kontakt-grupe, jer je njime, kako je to formulisao ekskluzivni komentator RTS Stefan Grubac, "prilika za mir zaista stvorena". Od njih se ocekuje da pokazu maksimalnu konstruktivnost i mudrost - koju su vec pokazali time sto su prihvatili predlog Akasija za produzenje primirja. Muslimani su ona strana, naglasava se, koja taj predlog nije prihvatila.

U svom prvom javnom istupu, posle obelodanjivanja mirovnog plana, a nakon razgovora sa ruskim diplomatom Kozirjevim koji je direktno iz Zeneve doputovao u Beograd, predsednik Srbije Slobodan Milosevic - iako je odbio da komentarise ponudjena resenja, ostavljajuci to "zaracenim stranama" - stavio je do znanja da mu je "mir najvazniji", da ljudi treba da prestanu da ginu, i da se sve potom moze resiti politickim sredstvima. Svoj odnos prema mirovnom planu izrazio je i "pojasnjenjem" da nije rec ni o kakvom ultimatumu, vec o ponudi sa rokom za izjasnjavanje. Ruski diplomata je bio konkretniji i u prisustvu Milosevica rekao da su se obojica slozili da ponudjenom sporazumu nema alternative.

Nemio gost

Na zalost Beograda, potpisivanje mira ipak nije u njegovoj nadleznosti. U tom pogledu, najvaznija vest iz Beograda glasi da se Karadzic i Milosevic nisu sastali posle zenevskog sastanka: sedmog jula - "jer je bio praznik", kako je to objasnio predsednik bosanskih Srba, a dan kasnije, verovatno, jer praznik - nije bio. Ali je zato poslednjeg radnog dana prosle nedelje u Predsednistvu Srbije bila "velika guzva". U audijenciji kod Milosevica bili su svi srpski lideri

• osim Karadzica, koga je zastupao Nikola Koljevic - Milan Martic, Borisav Mikelic, general Ratko Mladic i vec pomenuti potpredsednik Koljevic. Iako su kamere TV Politika strpljivo cekale, niko nije hteo (il' nije smeo?) nista da saopsti o razgovoru sa predsednikom Srbije. Iz Milosevicevog kabineta nije izdato cak ni protokolarno saopstenje. Ocigledno je, medjutim, da dvonedeljni rok za izjasnjavanje ne dozvoljava cekanje i da su svesrpski razgovori poceli.

Najveca nepoznanica u svesrpskim odnosima sada je odnos moci Milosevica i Karadzica. Iako se o njihovom sukobu odavno suska, on jos nije javno demonstriran. Ovdasnji analiticari primetno se uzdrzavaju od prognoza Milosevicevih mirovnih uticaja na rukovostvo na Palama. Najcesce se spominje mogucnost reprize vec vidjenog, pritisaka, medijske manipulacije, pretnji... ali ishod sukoba srpskih lidera sa dve drinske obale niko ne prognozira. Izuzimajuci ultranacionalistu Seselja, cije je vidovnjastvo naglo izgubilo rejting od kako je raskinuo sa socilajistima, a koji predvidja da ce Milosevic i njegova supruga ,ukoliko izdaju bosanske Srbe, proci kao Aleksandar Obrenovic i Draga Masin (ubijeni na spavanju u svom dvoru, od grupe pobunjenih oficira).

Drzavna televizija, medjutim, vec duze vreme nije svoje kamere uperila na nekad najdrazeg gosta, Radovana Karadzica. Nijedna njegova rec se nije cula u centralnom dnevniku, a u toku je polemika sa Srpskom televizijom sa Pala zbog prestanka emitovanja njihovog dnevnika na programu RTS-a. Izostali su i borbeni, "patriotski" komentari u odbranu srpstva i protiv domacih izdajnika koji bi da stave potpis na sramne ponude Zapada (prisecamo se reci, izgovorenih povodom Vens Ovenovog plana).

U drzavnim medijima je zabasurena i Karadziceva izjava od pre desetak dana da su ponudjene mape sramne i ponizavajuce. Veliki publicitet nije dobila ni naknadna blaza varijanta da je rec o americkom diktatu i da mape mogu biti osnov za razgovor, ako budu prihvatljivi ustavni predlozi za BiH, ako se nadje resenje za Sarajevo...

U skladu sa novom mirovnjackom odorom srpskog predsednika, kome je ponudjena "sargarepa" u vidu postupnog skidanja sankcija ukoliko Srbi prihvate plan, sto je, inace, ovdasnjoj vlasti preko potrebno ukoliko hoce da prezivi zajedno sa Avramovicevim stabilnim dinarom, prorezimski mediji sa naklonoscu govore o mirovnom predlogu za Bosnu. Dnevni list "Politika" u tekstu potpisanom inicijalima H.D.A. (Hadzi Dragan Antic - direktor lista i blizak Milosevicev prijatelj) pise: "Interes Beograda je nesumnjivo da se prvenstveno zaustavi rat. Sve drugo mora da se resava politickim sredstvima, jer se jedino na taj nacin moze resiti. Interes Beograda, ali i svih Srba je uspostavljanje mira i ukidanje sankcija...." Pri tome se "svi Srbi" podsecaju da je Vens-Ovenovim planom Srbima iz bivse BiH bilo ponudjeno oko 45 odsto teritorija i da je "srpski narod u bivsoj BiH sacuvao u najvecem delu svoje teritorije, a veliko je pitanje sta bi se dogodilo produzenjem rata".

Prestrojavanje opozicije

Otkako je Milosevicu prestanak rata i pogibelji postao najvazniji zadatak, ratni barjak preuzeo je deo srpske opozicije i Srpska pravoslavna crkva. Povodom novih bosanskih mapa, najborbenije saopstenje, pored Seselja, izdala je Crkva, zapravo Episkopska konferencija na celu sa patrijarhom Pavlom. "Svesno i odgovorno izjavljujemo da cemo radje pristati da ne zivimo, nego da svoj narod, koji vekovima duhovno vodimo krstonosnim putem Hristovim, izdamo i od njegove danasnje i sutrasnje sudbine ruke peremo." U saopstenju episkopa se takodje podseca "da je na velikim silama i odgovrnost za, ne daj Boze, moguci veci i siri rat na ovim prostorima, kao i drugde u svetu."

Ovu izjavu lider Demokratske stranke Srbije Vojislav Kostunica, koji je jedini dosledno uz Seselja kritikovao Vens-Ovenov plan, nazvao je "jedinim ozbiljnim stavom koji je ravan ozbiljnosti nacionalne situacije". S druge strane, Zoran Djindjic, celnik Demokratske stranke, koji je noc uoci isteka ultimatuma medjunarodne zajednice povodom situacije u Sarajevu proveo na Palama, izjavio je da se srpski narod u Bosni borio za svoju drzavu i da se o Bosni moze razgovarati samo sa stanovista uredjivanja prostora na kome postoji vise, a nikako jedna unitarna drzava.

Jedino je Gradjanski savez ostao dosledan svom opredeljenju za mir i osudio saopstenje Crkve koja dize "ratnu temperaturu" i "bavi se drzavnim poslovima".

Za razliku od drzavnih medija koji vec krecu u propagandnu kampanju tragom Milosevicevog pomirljivog stava, ozbiljni beogradski nedeljnici uzdrzano komentarisu zbivanja u Srbiji i preko Drine. Nezavisni list VREME analizira ponudjenu mapu nabrajajuci sta sve, sa stanovista proklamovanih strateskih ciljeva, nije prihvatljivo za srpsku stranu, ali se ne upusta u prognoze, pogotovo ne na relaciji Beograd-Pale. Umesto toga, prenosi pesimisticke prognoze stranih medija u stilu "jos jedan predlog, jos jedna mapa, jos jedna konferencija".

Nedeljnik NIN komentarise najnoviji predlog kao "precutnu saglasnost sa nastavkom rata", tvrdeci da mira nema dokle god zaracene strane ne pocnu da pregovaraju, umesto sto to rade SAD, Rusija, Nemacka, Francuska i Velika Britanija. NIN tvrdi da se obe strane u Bosni pripremaju za nastavak rata, ali ne veruje da moze doci do nekakve "odsudne bitke" koja se najavljuje. Muslimanima bi trebalo jos godinu dana da se naoruzavaju kako bi dorasli srpskim snagama, Srbima ne nedostaje oruzje, vec ljudstvo. Ne samo zato sto drze 70 odsto bosanske teritorije, a dvostruko ih je manje od Muslimana i Hrvata, nego zato sto je i sve vise dezertera, onih kojima je dosta rata.. Zato je realno da sledi dugotrajan period "mlakog rata", prognozira NIN.

Makoliko to zvucalo apsurdno, u ovom trenutku mir je najpotrebniji onome koji "nije u ratu" i na ciju teritoriju nije pala nijedna granata - Milosevicu. Njega su pritisle domace nevolje, nece mu biti lako ni sa Karadzicevim Srbima koji treba da predaju veliki deo osvojenih teritorija, da pristanu na koridor sirine asfaltnog puta, da makar odloze san o prisajedinjenju, ako taj san jos sanjaju. Da li se sprema udar na vodju bosanskih Srba iznutra, kako se govorka po Beogradu vec duze vreme, ili Milosevic racuna i na nezadovoljstvo drugih strana u sukobu, neizvesno je.

Uprkos Milosevicevoj hitnji - zvanicni Beograd nikada nije bio skloniji miru nego sto je danas - malo ko veruje da je mir na pomolu. Bar ne kao rezultat zenevskih sporazuma. Ratni bubnjevi se cuju slabasno, sada sa mesta preko puta vlasti. Ima li uopste mesta pitanju - hoce li Milosevic uspeti u jos jednom obrtu. Trenutno, ko je protiv njega, taj je protiv mira. Apsurdno, ali istinito.

Branka Mihajlovic