PRAVO U BANANA-DRZAVI

,AIM, Beograd,6.07.94.

Televizija i zakoni

Jedino polje na kome vladajuca srpska partija SPS i vaznije opozicione stranke do sada nisu priblizile misljenja jeste polje informisanja, precizinije - delovanja televizije. Iako u Srbiji postoji vise televizija - u Beogradu ih je, na primer, trenutno 5 sa ukupno 7 kanala, centralna drzavna televizija RTS neprestano je u fokusu politickih sukobljavanja. Upravo u vreme kada se vise opozicionih stranaka ujedinilo oko zahteva za vanrednim zasedanjem parlamenta radi razmatranja novog zakona o televiziji i zakona o informisanju, koji bi trebalo da demontiraju monopolski uticaj vladajuce partije na najznacajnije medije u republici, posebno na tzv. "TV Bastilju", vlast je pokazala da jos uvek suvereno vlada celokupnim informativnim poljem: drugoj najznacajnijoj TV kuci u Srbiji NTV Studio B, cija je uredjivacka politika bliza opoziciji nego SPS, jednim potezom nadleznog ministarstva onemoguceno je dugo planirano prosirivanje repetitorske mreze radi sireg dometa do gledalista u centralnoj Srbiji.

Zakonom protiv "TV Bastilje"

U vreme prvih koraka politickog pluralizma, u kome se RTS, iako ne bez unutrasnjih trzavica, svrstala uz bok Milosevicevih socijalista, nezadovoljstvo pristrasnom informativnom praksom drzavne TV kuce izrazavali su i opozicija i gledaoci. Najvece masovne demonstracije poput onih u martu 1991 i junu 1992. godine pamte se prvenstveno kao protesti protiv delovanja TV tvrdjave iz tzv. Tenkovske (tj. Takovske) 10. U demonstracijama su stradale dve zrtve, neki su opozicioni lideri dobili po ledjima (Micunovic, knjizevnik Pekic), u RTS je bilo i ostavki, ali se ideoloska vizura glavne fabrike slika nije promenila.

"Oslobodjenje TV Bastilje" od monopolskog uticaja SPS postalo je fiks ideja posebno Vuka Draskovica, lidera SPO. Iako svaka Draskoviceva akcija ima neometan pristup ekranu NTV Studija B, sto je od socijalista cesto korisceno kao argument u karakterisanju ove televizije kao opozicione, lider SPO nikako ne odustaje od svog prava na necenzurisano pojavljivanje i neiskrivljeno pominjanje i na ekranu "velike" televizije. RTS je u Srbiji, naime, dostupna na celoj teritoriji, a Studio B samo u siroj okolini Beograda.

Od kako je, nakon decembarskih izbora, teziste aktivnosti svoje stranke premestio u parlament, pa i sam, posle dugog mitingaskog delovanja odlucio da postane poslanik, cime je izgubio dosta od harizme, Draskovic ne prestaje da najavljuje "revolucionarne" promene u pogledu RTS-a. Jos u toku konstituisanja parlamenta sa 127 opozicionih mesta nasuprot 123 socijalisticka, Draskovic je "trgovinu" oko podele funkcionerskih mesta u skupstini uslovio izmenama Zakona o RTS. Pokazalo se, medjutim, da opozicija nije bila dorasla igri. U najavljenoj trgovini, opozicija (i Vuk kao njen samonametnuti lider) je pretrpela fantastican poraz; RTS u celom ovom zamesateljstvu nije ni dotaknut.

Tek kad je konacno postalo jasno da od projekta "opste ujedinjenje protiv socijalista" nema nista, neki su se poslanici dosetili da pokrenu legalnu zakonodavnu proceduru za izmenu zakona u oblasti masovnog komuniciranja, racunajuci da ce se opozicioni glasovi "spontano" okupljati oko predloga koji im idu u korist (cak i kada prethodno nije oko njih postignuta politicka saglasnost). Nakon pojedinacnih pokusaja (predlog poslanika Gradjanske stranke Vesne Pesic i poslanika radikala Tomislava Nikolica) uoblicen je sveobuhvatniji predlog za izmenu navedenih zakona za cije razmatranje je moralo biti zakazano vanredno zasedanje parlamenta. U istoriji pluralisticke Srbije ovo je prvi pokusaj da se redovnim legislativnim potupkom pokusa izmeniti zakon o javnom informisanju i o RTS i onemoguci monopol vladajuce partije na najznacajnije medije koji treba da budu u sluzbi svih gradjana.

Sustina trazenih izmena odnosi se na "izvlacenje" drzavnog radija i televizije iz ingerencija vlade (koja po vazecem zakonu ima odlucujucu rec u izboru Upravnog odbora i direktora RTS) u korist skupstine i na obezbedjenje njihove vanstranacke uredjivacke politike.

Imperija uzvraca udarac

Predloge novih zakona podrzali su, za sada, poslanici cetiri najznacajnije opozicione stranke - SPO, SRS, DS i DSS. Poslanici stranke Madjara podneli su amandman na predlog, insistirajuci na visejezicnosti radio i TV programa, iz cega bi se moglo zakljuciti da su i oni mogucnost izmene spornih zakona shvatili ozbiljno.

I taman kad je vanredno zasedanje parlamenta najavljeno i kad je izgledalo da SPS sa svoja 123 glasa nece uspeti da spreci preostale poslnike da izglasaju svoje pravo na centralnu televiziju, opoziciona vecina je ponovo, po ko zna koji put, pocela da se osipa. Prvo je doslo do verbalnog duela izmedju Draskovica i vodje demokrata Zorana Djindjica. Lider trece najjace opozicione stranke, uz veliki TV publicitet, porucio je da nije duzan da se ponasa po planovima Draskovica, implicitno prebacujuci Draskovicu pogresnu strategiju velikih koraka, umesto njegovih (Djindjicevih) strpljivih malih. Jos veca napuklina u zakonodavnom pohodu na TV Bastilju javila se nakon izjave stranke Nova demokratija da predlozi za izmenu zakona nisu dovoljno sveobuhvatni i da ce ona podneti radikalnije zahteve koje bi parlament trebalo da razmatra na jesen.

Potpredsednik ND Petar Lazic tim povodom je izjavio da, je vazno "stalno vrsiti pritisak kroz Skupstinu dok se ne izglasaju novi zakoni". Posto sadasnji predlozi, po Lazicevoj oceni "nece sigurno proci na vanrednom zasedanju", cilj njegove stranke je da se parlament opet pozabavi istim pitanjem odmah posle letnje pauze. Slicna najava dosla je i od strane republicke vlade pri komentarisanju predloga novih zakona. Vlada, u cijem sastavu su i tri clana stranke Nova demokratija, nekadasnje clanice Deposa, nagovestila je da ce na jesen izaci sa sveobuhvatnim predlozima izmene zakona o RTS i javnom informisanju.

Ne cekajuci, medjutim, da parlamentarna rasprava otpocne, vlast je potezima usmerenim u sasvim drugom pravcu pokazala da joj ne pada na pamet da nekome ustupi svoj uticaj na RTS, i da je celokupno polje medijskog delovanja jos uvek pod njenom potpunom kontrolom. Upravo u vreme najave vanrednog skupstinskog zasedanja o zakonu o RTS, NTV Studio B je od nadleznih organa dobio obavestenje da ne moze da postavi svoje repetitore na Gocu, Rudniku i Fruskoj Gori - za sta je dozvolu ova medijsak kuca dobila jos od vlade Milana Panica tokom 1992. godine. Naime, pozitivno misljenje o ispunajvanju uslova za ovo prosirenje predajnicke mreze, koje je izdalo republicko ministarstvo za saobracaj i veze, iznenada je povuceno i od saveznog ministra Blagoja Lucica stigla je zabrana.

Po saznanju direktora Studija B Dragana Kojadinovica, pozitivno misljenje republickog ministarstva savezni ministar Lucic prokomentarisao je recima: "Koja je to budala potpisala?"

Iako su studiju B stigla brojna pisma podrske i protesta protiv ovakve odluke nadleznih organa, njegov direktor je izjavio da se u "banana-drzavi" Srbiji ne nada velikoj pravnoj pomoci.

Svega nedelju dana nakon ovog soka Studio B doziveo je jos veci. Neposredno pred pocetak putujuce priredbe "Folk liga" u organizaciji ove kuce sirom Srbije i srpskih delova Bosne, u ciju pripremu je Studio B ulozio veliki novac, najpoznatije folk zvezde ucenjene su od RTS (tj. od njegove Produkcije gramofonskih ploca) da ce im njihova vrata zauvek biti zatvorena ako budu ucestvovale u ovoj manifestaciji. Folk liga, koja je prosle godine za mnoge gradove u Srbiji bila najznacajniji kulturni dogadjaj godine, je otkazana. Komentarisuci ovaj udarac TV imperije, direktor Kojadinovic je rekao da se u obracunu sa Studijom B sa politickih preslo na mafijaske metode.

Pravne ili nepravne, institucionalne ili vaninstitucionalne - metode koje vlast koristi u odbrani svog informativnog monopola pokazuju se kao efikasne. Njima rezim demonstrira da podrucje slobode u kome dejstvuju nezavisni mediji jos uvek predstavlja mali zabran cije granice je samo on u stanju da kontrolose. Time jos pokazuje i da je opstanak rezima zavisan od ovih granica.

Jovanka Matic