DINAR I GRADJANSKI RAT

Sto stabilnih dana jugoslovenskog dinara posle novogodisnje monetarne katastrofe obavezali su predsednika Milosevica da trazi mir u Bosni po svaku cenu, vise nego spoljni i unutrasnji pritisci

,AIM, Beograd, 5.07.94. Kada je posle sto dana vladavine srpski premijer Mirko Marjanovic svecano posetio predsednika Republike Slobodana Milosevica da zajedno podele uspeh Avramovicevog antiinflacionog programa (28.juna,na Vidovdan) javnosti je zapravo upucena poruka da se vrh Srbije odlucio da po svaku cenu brani kakvu-takvu ekonomsku stabilnost koja je postignuta zdravim dinarom. Dugo je nepoverljivi Milosevic izbegavao da direktno poveze svoju sudbinu sa Avramovicevim dinarom, uprkos spektakularnog starta antiinflacione operacije od 24. januara ove godine, kada je u nekoliko dana dinar stabilizovan, mada sankcije Saveta bezbednosti UN nisu skinute i mada se tada Gorazdanska ratna kriza bas usijavala.

To oklevanje da se brzo pridruzi uspehu ne moze se objasniti samo opreznoscu i nevericom u tehniku obaranja inflaci je, pre ce biti da Milosevic nije jos bio procenio da li mu se politika zdravog novca vise isplati od maksimalistickih ciljeva u Bosni. Opredeljenje za medjunarodni sporazum o miru u Bosni i za ekonomsku stabilizaciju, takodje, za vladajucu strukturu u Srbiji nose mnoge rizike.Posle prolecnog ekonomskog oporavka narod je stekao utisak da se haos mogao izbeci uprkos rata u okruzenju i svetske blokade.Guverner Avramovic je cak neoprezno izjavio da je SR Jugoslavija "umakla sankcijama", pa je na taj nacin lisio Milosevica svih dosadasnjih izgovora za privrednu propast Srbije. Neki novi slom dinara sada se mogao opravdati samo novim velikim ratom , drugacijim od dosadasnjeg, pa zbog toga lider Srbije mora da brani stabilni dinar politikom brzog gasenja rata u Bosni, politikom normalizacije odnosa sa Hrvatskom i radikalnim smanjivanjem drzavne potrosnje.

Prijem premijera Marjanovica i javna pohvala kursu njegovog kabineta u prvih sto dana, kazuju da ce se dinar braniti i po cenu Karadzicevih teritorija u Bosni, pa moguce i po cenu Marticevih drzavnih ambicija u Krajini.Jer, Milosevic dobro zna da je Avramovicev program danas u ocekivanoj krizi, to jest, kako je sam rekao, "u presudnoj fazi dalje realizacije". Milosevic je primio premijera Marjanovica upravo u trenutku kada se uverio da je uprkos svih problema Srpska vlada sacinila plan otkupa ovogodisnjeg roda psenice, koji ima izgleda na uspeh. Mada opozicija gundja da ce seljaci opet biti prevareni, psiholoski znacaj Avramovicevog trika sa kovanjem 100.000 zlatnika, navodno za otkup trznih viskova psenice, spasao je kampanju zetve. Uprkos jednostavnoj racunici da ovi zlatnici, koji ce vredeti 150 dinara po komadu, predstavljaju emisiju od samo 15 miliona dinara, a za otkup samo milion tona psenice, od ocekivanog ovogodisnjeg roda od 3,5 miliona tona-treba minimum 180 miliona dinara, znacaj uvodjenja zlatne garancije u ovoj nerazvijenoj i nepoverljivoj zemlji, za seljake ce se ispostaviti kao ogroman. Uostalom, seljaci i nemaju mnogo izbora, jer psenice ima suvise, cak je oko pola miliona tona preostalo iz proslogodis njih zaliha, pa za ovogodisnji rod nema ni dovoljno mesta u silosima.

Ako se kredibilitet drzave od seljaka moze kupiti zlatom, to jest obecanjem zlata, u pokusaju da industrija i trgovina povrate poverenje u drzavu, ono ne pomaze. Ne samo zbog toga sto ga, prema izjavi ex premijera Milana Panica, Jugoslavija u rezervama ima samo 4 tone (znaci manje od 700.000 najavljenih zlatnika,sa golubom mira iskovanim na aversu!), vec iz mnogo ozbiljnijih razloga, a pre svega zbog sve agresivnije poreske politike.Sa dosadasnjim nivoom drzavne potrosnje, neefikasna industrija Srbije nema nikakvih izgleda na zaradu, pa otuda propadaju svi pokusaji "ozivljavanja proizvodnje".

Premijer Marjanovic je prilikom raporta Milosevicu pokazao ne samo da zna da je previsoki nivo drzavne potrosnje glavna opasnost za stabilnost dinara, vec je u zavijenoj formi od predsednika zatrazio podrsku za "miroljubivu" budzetsku potrosnju na svim nivoima. Naime, on se pohvalio da je Srbija, koja institucionalno ne finansira direktno vojsku i Srbe van Srbije, smanjila svoje budzetske troskove sa oko 42 na oko 32 odsto jugoslovenskog drustvenog proizvoda, ali je pri tome rekao da njegova vlada "zahteva i od drugih nosilaca javne potrosnje da izvrse prilagodjavanje nanize". Ti "drugi nosioci" su samo savezna drzava i Crna Gora. A savezna drzava preko 80 odsto budzeta trosi na armiju. Posle spomenute srpske konsolidacije budzeta nanize, planirani jugoslovenski javni rashodi za ovu godinu smanjeni su sa 5,5 milijardi dolara, na 4,5 milijardi. Poznati ekonomista dr Oskar Kovac, medjutim, uprkos tome sto je blizak vlastima, upozorava da smanjenje nije dovoljno, jer drzava po njegovom racunu prosle godine nije potrosila 5,5 milijardi dolara, kako se zvanicno objavljuje, nego 4,3 milijardi. To jednostavno znaci da ni o kakvom smanjenju javne potrosnje u ovoj godini jos nema ni govora. A ona je prosle godine upropastila nacionalnu valutu.

U "presudnoj fazi" Avramovicevog programa na udaru strucnih kritika je glavno sidro stabilizacione politike-fiksni kurs dinara( jedan dinar, jedna nemacka marka). Dr Tomislav Popovic iz Instituta ekonomskih nauka u Beogradu, smatra da predugo insistiranje na fiksnom paritetu koji dinar cini nerealno skupim, produbljava tendenciju izolacionizma, koju i inace podsticu svetske sankcije. Problem je u tome sto politiku fluktuirajuceg kursa nacionalnog novca moze da vodi samo drzava u ciju se politiku ne sumnja, a ona drzava u cije namere niko nema poverenja, ne sme da menja kurs valute, po cenu pogresnog privrednog racuna. Zbog svega toga, Milosevic je pred publikom primio svog premijera Marjanovica, da i protivnicima i saveznicima poruci da ce ostati uz politiku stabilnog dinara, to jest da mu hitno treba smirivanje rata i rasplitanje jugoslovenske krize.

Dimitrije Boarov