"TRENIRANJE STROGOCE" NA OZRENU

,AIM, Beograd, 4.07.94.

Ofanziva koju su snage vlade u Sarajevu u proteklih petnaestak dana preduzele na jugozapadne delove planine Ozren bila je, sa vojnog stanovista, relativno uspesna. Srpske snage nasle su se zatecene pred naletom vladinih jedinica i imale su velike gubitke (govori se cak o nekoliko stotina mrtvih). Zauzeto je najmanje deset sela a vladine snage su se priblizile Vozuci, jednom od najjacih srpskih uporista na ovom podrucju. Vise od 5.000 srpskih civila bilo je prinudjeno da napusti svoje domove i potrazi utociste u Doboju i drugim mestima.

U proslu sredu je neimenovani srpski oficir u Banjaluci potvrdio da su srpske snage presle u kontranapad i da su dobile pojacanja. Na ovo podrucje je stigla jedinica takozvanih "Pantera" sa podrucja Bijeljine i Majevice u severoistocnoj Bosni, a dovucena je i veca kolicina vojne tehnike i teskog oruzja. Izvori Unprofor u Sarajevu su u petak potvrdili navode o srpskoj kontraofanzivi i rekli da su srpske snage uspele da povrate deo teritorije koju su snage vlade u Sarajevu bile zauzele.

U ovom trenutku nije potpuno jasno koliko je uspesna kontraofanziva srpskih snaga na Ozrenu, ali je izvesno da su one uspele u svojim rukama da zadrze neke glavne tacke, kao sto je Vozuca, i da i dalje kontrolisu komunikacije i imaju mogucnost da ugrozavaju Zavidovice, koji se nalaze tik uz jugozapadne obronke Ozrena.

Vladine snage, koje mahom sacinjavaju Muslimani lojalni Aliji Izetbegovicu, imale su za cilj da zauzimanjem dela Ozrena odbace Srbe od Zavodovica i Maglaja i preuzmu punu kontrolu nad putem Zenica - Tuzla. Time bi, takodje, bio neposredno ugrozen i Doboj koji je pod srpskom kontrolom. Opkoljavanjem ovog grada i njegovim eventualnim zauzimanjem muslimanskim snagama bio bi otvoren sirok put ka severnoj Bosni odnosno Posavini, koju mahom sada kontrolisu Srbi.

Planina Ozren, kako se to obicno kaze, "istorijski" pripada Srbima. Vecina sela rastrkanih na njoj su odvajkada bila srpska. Sa tog stanovista je pomalo iznenadjujuce sto se vlada u Sarajevu odlucila da bas tu preduzme zestoku ofanzivu. Odlucujuci su, ocigledno, bili strateski razlozi. Jer, ukoliko nemaju kontrolu nad Ozreno, Izetbegoviceve snage ne mogu suvereno da nadziru siroko podrucje Centralne Bosne koje im, prema svim do sada sacinjenim mapama, pripada.

Obavestajnim sluzbama u Sarajevu svakako je, takodje, moralo biti poznato da se u Banjaluci vec nekoliko meseci "suska" kako je Karadzic "prodao" Ozren, Donji Vakuf (Srbobran), Teslic i jos neke delove koje sada Srbi kontrolisu ne bi li "namirio" 51 odsto teritorija, koliko prema predlogu medjunarodne zajednice treba da pripadne hrvatsko-muslimanskoj federaciji. Takve spekulacije pothranjivane su narocito prvih dana muslimanske ofanzive, tokom kojih su se Srbi ponasali prilicno pasivno a rukovodstvo na Palama i nije se preterano trudilo ni pokazivalo brigu za zbivanja na Ozrenu. U tim danima naglo je poceo da raste rejting Izetbegovicevih snaga i pocelo se govoriti o njihovoj narasloj vojnoj moci i pojacanjima u tehnici i ljudstvu pristiglim nakon obnavljanja saveza sa Hrvatima.

CCini se, medjutim, da je srpski vojni vrh pocetkom prosle nedelje zakljucio da se stvari odvijaju isuvise brzi i nepovoljno, pa se odlucio za ozbiljniju intervenciju ciji stvarni dometi jos nisu poznati. Ccak i da je tacno da je Karadzic "prodao" Ozren (a nesto mora "prodati" buduci da kontrolise vise od 70 odsto teritorija), rukovodstvo na Palama nije moglo da dozvoli da se stvari odvijaju tako brzo.

Odlukom da preduzme kontraofanzivu srpski vojni vrh, verovatno, uoci nastavka pregovora zeli da pokaze kako u vojnom smislu jos nije inferioran i kako moze da kontrolise naraslu vojnu moc Izetbegovicevih trupa. Mladic i Karadzic, uprosteno receno, nisu hteli da dozvole muslimanskoj strani da u nastavak pregovora udje u uverenju da na vojnom planu moze da postigne onoliko koliko zeli, nastojeci da pokazu kako zauzimanje znacajnog dela Ozrena nije posledica slabljenja srpske vojne moci nego "uzdrzavanja od vojnih dejstava" i odlucnosti da se postuje primirje.

Paradoksalno je da je strateski cilj muslimanske strane kontrola nad planinom koja u etnickom smislu pripada Srbima, a da je za Srbe strateski cilj bio preuzimanje kontrole nad poducjem istocne Bosne, uz reku Drinu, a posebno nad okolinom Gorazda. U gradovima uz Drinu Muslimani su oduvek bili vecina, a sada ih gotovo i nema. Postizanje i jednog i drugog "strateskog cilja" prati masovni egzodus civilnog stanovnistva, s tim sto se razmere stradanja Muslimana u istocnoj Bosni u protekle dve godine tesko mogu porediti sa sadasnjim egzodusom srpskih civila sa Ozrena.

Kada se sve sabere, izlazi da su, zbog "strateskih interesa" civili prinudjeni da napustaju podrucja na kojima su vekovima ziveli, dok njihove vojske proteruju "one druge" sa svojih podrucja, kako bi zaokruzile kontrolu nad svojim teritorijama.

Pada u oci da su snage vlade u Sarajevu u ofanzivi i kod Donjeg Vakufa (Srbobrana) i kod Teslica, dakle upravo na onim mestima za koja se u Banjaluci veruje da su "prodata". Ukoliko su teze o trgovini tacne, Karadzicu i rukovodstvu na Palama vise bi odgovaralo da te teritorije predaju zbog nemogucnosti da ih vojno kontrolisu, nego da jednostavno potpisu predaju i time uzdrmaju svoju politicku poziciju. To, medjutim, nije lako izvesti u praksi, sto pokazuje primer Ozrena. Sela, gradove pa i citave planine nisu tek tako mogli da izmestaju ni mnogo veci silnici od onih koji sada gospodare ratom i mirom u Bosni i Hercegovini.

Dragan Janjic