KO JE SA KOTE "1703" POKOLEBAO GENERALSTAB VJ?

AIM, Skopje, 05.07.1994 SIZE* *Povlacenje jugoslovenskih vojnika sa Cupinog Brda primljeno je sa velikim olaksenjem u javnosti Makedonije a ujedno i sa nedoumicom sta je stvarno nateralo Generalstab u Beogradu da donese takvu naredbu, jer sigurno niko ne veruje da je prevagnula vojna sila armije Makedonije.*Ovaj potez Beograda da povuce svoje vojnike opozicija pokusava iskoristiti da dokaze tezu da Skopje i Beograd dogovaraju poteze kako bi paznju javnosti skrenuli sa pravih problema i da bi se opravdavala politika Gligorova u susret jesenjih izbora a ujedno Beograd da dobija na medjunarodnom planu pokazujuci da kada se snjim pregovara, lako se dolazi do resenja. * Problem granica ostaje i dalje otvoren: za Skoplje ona je definitivna dok za Beograd bivsa odministrativna granica je promlematicna u vise od dve trecine svoje duzine, odnosno 140 km. *

Petak, prvoga jula, bio je poslednji dan za povlacenje vojske SR Jugoslavije sa kote 1703, Cupino Brdo, nedaleko od Krive Palanke. Poslednji dan je odredio ministar odbrane Makedonije, Vlado Popovski, nakon cega bi trebalo da stupi armija Makedonije i da preuzme kotu, ukoliko diplomatske akcije ne bi dale rezultat.

Malo ko je u Makedoniji ocekivao da ce se desetak ukopanih jugoslovenskih vojnika stvarno povuci, pod pretnjom mlade i slabo naoruzane makedonske vojske. Vest o povlacenju je primljena sa velikim olaksenjem, kojeg prati i nedoumica sta je stvarno nateralo Generalstab u Beogradu da donese takvu naredbu, jer sigurno niko ne veruje da je prevagnula vojna sila armije Makedonije. Moze se stoprocentno tvrditi da je odlucila politicka i diplomatska akcija, ali cija? Iz poverljivih krugova vesti o pojedinostima prakticno jos nisu procurile.

U novinarskim krugovima pretnja ministra Popovskog, izrecena 17 juna, bila je primljena sa cudjenjem. Ne samo zato sto je opsto poznato da se makedonska armija ni iz daleka ne moze porediti sa vojnom silom jugoslovenske armije, vec i zato jer se izrecena odlucnost ministra nekako nije uklapala sa politikom makedosnkog rukovodstva da se trebaju uvek nalaziti nacin i sporovi da se resavaju mirnim putem - jednom recju, otskakala je od proklamovane politike mira po svaku cenu. Medjutim, ministar policije Frckovski je na izvestan indirektan nacin demantovao novinarska razmislanja isticuci u jednoj TV emisiji da "iza javnog istupanja ministra stoji stav vlade". Predsednik Makedonije Kiro Gligorov je spre par dana , u intervjuu za zagrebacki "Vecernji list" na piatnje vezano za zauzetu kotu izjavio kako veruje da rata nece biti.

Ipak, u toku dugih 15 dana makedosnko rukovodstvo se nije izjasnjavalo o datumu koji se ocekivao, a medijumi su u toku petnaesetak dana vecu paznju posvetili popisu stanovnistva, ubistvu koje se desilo u Tetovu, kao i porastu medjunacionalnih tenzija u zapadnom delu drzave, gde dominira albansko stanovnistvo. Jedino je nedeljnik "Puls", 24 juna, objavio temu posvecenu zauzetoj koti, u kojoj se na kraju zaklucuje da makedosnka vojska, kada istekne rok dat ultimatumom, treba krenuti u akciju i jednosatvno "proterati desetak srpskih vojnika". Iz novinarskog pera proizaslo je da se radi o laki poslom, sto je vrlo zacudilo upucene krugove.

Nejasno ostaje dali se jugoslovenska vojska povukla na dan dat ultimatumom (petak do 24 sati) ili dan kasnije. Naime, nekolicina novinara je u petak prosirila nepotvrdjenu vest da na koti vise nema nikoga i kako se vec slavi u Ministarstvu odbrane. Pokusaj da se dobije oficijalna izjava nikome nije uspeo, jedino su izvori bliski ministarstvu tvrdili da se radi o glasinama. Sledece veceri je makedonska TV na trecim vestima objavila vest, u kojoj su izostale pojedinosti. Dali je ministarstvo bilo oprezno i odlucilo da kota "prespava" jednu noc? Mladi urednik subotnjeg izdanja trecih vesti ovako je preneo vest:"Dobrovece dragi gledaoci i zbogom srpska vojsko, bez dovidjenja!"

Zadnja novinarska ekipa koja je bila na koti je ekipa "Pulsa" koja je naisla na lezernu atmosferu i na jednoj i na drugoj strani. Sve do jednog momenta, kada su se odnekud, dzipovima, pojavili vojni specijalci makedonske armije, naoruzani sa automatskim puskama i pancirima, koji su, kako se kaze u novinama, presekli put kojim su hranom snabdevani jogoslovenski vojnici. Put se nalazio na makedonskoj teritoriji, a prema nekim saznanjima, srpska strana je nameravala ovaj put promovirati kao buducu granicu u ovom reonu.

Dali je SR Jugoslavija imala nameru da samo testira puls odlucnosti makedonske armije i jos vise, odlucnost americkih Unproforaca? Prema konstatacijama makedonskih novina, test nisu polozili Unproforci, koji su se nakon prvobitnog snimanja stanja, povukli na sigurnije rastojanje, demantujuci "svoje borbeno znacenje koje oni objektivno nemaju", kako konstatira "Nova Makedonija". Jos se kaze da orisustvo nekoliko stotina maerickih vojnika pretstavlja rezultat standardnog politickog kompromisa " da se upozori Srbija, da se zadovolji Makedonija, da se ne uvredi Grcka".

Druga tvrdnja polazi od teze da se radi o klasicnom vojnom pritisku, ali za cilj ima dopunsko komplikovanje unutrasnjih politickih i problematicnih dogadjaja, kojih je u toku petnaesatak dana bilo na pretek.

Teza, koju je naravno nemoguce potvrditi, a koju u zadnjih tri godine cesto plasira opozicija, je da se Skopje i Beograd dogovaraju oko nekih poteza kako bi paznju javnosti skrenuli sa pravih problema. Naime, ovakvim potezom opravdava se politika Gligorova u susret jesenjih izbora koja prednost daje mirnim resenjima, a u ovom slucaju pokazuje i efikasnu odlucnost. Beograd pak, dobija na medjunarodnom planu pokazujuci da kada se sa njim najpre pregovara, da se do dijaloga lako dolazi, "za razliku od vlasti u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni koji su posegnuli za oruzjem".

Ipak, veruje se da je od velikog uticaja bilo informisanje Saveta bezbednosti UN, nakon cega je Vasington izrazio zabrinutost i stav da je stabilnost Makedonije vazna za ceo Balkan. Dan pre petka, na sastanku stalnog komiteta KEBS-a donesena je odluka u vezi bezbednosnog stanja na makedonsko - jugoslovenskoj granici, u kojoj, pored zabrinutosti poziva se na povlacenje vojnih jedinica i na postovanje teritorijalnog integriteta i nezavisnosti BJRM. Predsedavac KEBS-a odluku je preneo vlastima u Beogradu pozivajuci da se pod hitno ustanovi zajednicka pogranicna komisija eksperata radi resavanja postojecih razlika. Neki izvori u Makedoniji jos dodaju da su zadnjih dana intenzivno radili "crveni" telefoni na liniji Skopje- Beograd.

Bilo kako bilo, najgore je izbegnuto, a problem granice ostaje: za Skopje ona je definitivna, dok za Beograd bivsa administrativna granica, sto znaci da je ona problematicna u vise od dve trecine svoje duzine, odnosno 140 km. Do sada Beograd je odbijao da formira svoju ekspertsku grupu, a smatra se da od toga nece biti nista sve do dana kada se dve drzave budu medjusobno priznale.

Razlike na relaciji Skopje-Beograd su velike i to ne samo na pitanju granica. Njima prkose privredne, ekonomske pa i ljudske veze. Od zaostravanja odnosa stetu bi imale obe drzave. Jugoslaviji bi jos jedna avantura bila previse. Za Makedoniju pokusaj oruzanog istiskivanja strane vojske sa kote mogao je znaciti strasnu avanturu, cija cena bi mogla biti daleko veca od nesumnjivo velikog strateskog znacenja kote. O daljem razvoju demokratije i da ne govorimo. Mozda je i zato makedonska vlada istrpela kritiku medija na svoj racun, ali ostala oprezna do kraja. PANTA DZAMBAZOSKI