ZAPAD NE ZNA ZA OSECAJ SLOBODE

size: Dzordz Soros, filozof i filantropista, koji se visoko kotira na lestvici svetskih bogatasa, poznat i kao covek koji pomaze izgradnju domokratije u bivsoj Jugoslaviji, govori, o neuspehu Zapada u bivsoj Jugoslaviji, o stvaranju Velike Srbije i posledicama koje ce proizici od nje, o sprecavanju rata u Makedoniji i na Kosovu, o paranoicnom ponasanju Grcke, o potrebi primene sile protiv Srbije...

Zapadni krugovi procenjuju da Soros poseduje bogatstvo od cetiri miliarde dolara, dakle vise od deviznih rezervi svih drzava bivse Jugoslavije, zajedno. Dzordz Soros je poznat, u engleskoj stampi kao covek sa "dodirom Mide", sto znaci, kao covek koji sve sto dotakne rukom pretvara u zlato. I to je gotovo verifikovano u svakom njegovom ekonomskom delovanju. U jednom drugom aspektu njegovog zivota, u oblasti filozofije i filantropije, on je covek antimidijskog dodira, sto znaci, dodira coveka koji postize da svoje zlato pretvori u pomoc. Ima deset godina kako je zapoceo sa realizacijom ideje o pomoci Istocnoj Evropi u izgradnji demokratije, otvorenog i civilnog drustva. Danas pomaze vlade, pojedince, ugrozene grupe. Sa oko 2 hiljade zaposlenih u fondacijama pod imenom "Soros", bivsi madjarski emigrant, koji danas zivi izmedju Nju Jorka, Londona i raznih gradova Istoka, nadgedajuci projekte civilnih drustava, prvi je covek koji doprionosi privredi jednog dela Istoka, od kojeg se ocekuje da izgradi jedno novo moderno drustvo. I u susretu s njim, pre dobijete dojam jednog intelektualca, ukusno obucenog, nego jednog bogatasa. Intervju smo zapoceli u jednom FIAT-u, starijeg tipa, na putu od prefekture Budimpeste do hotela, i nastavili smo u basti budimpestanskog hotela "Ramada". Bili smo bez telohranitelja i neprimeceni od strane gostiju hotela - samo dva coveka koja razmenjuju misljenja.

AIM: Nakon Vaseg desetogodisnjeg aktivnog rada na stvaranju civilnog drustva u Istocnoj Evropi, kako ocenjujete sadasnji trenutak: da li se radi o jednom procesu, i ako jetako, da li je to nepovratan proces ?

SOROS: Istorijski procesi su, uopste, nepovratni. Oni se ne mogu vratiti tamo odakle su zapoceti. Ali, pitanje je: kuda idemo? Nema sumnje da se radi o jednoj revoluciji koja se desila. Revolucija je kolaps jednog starog rezima - ancien regime - i formiranje jednog novog rezima. Stari rezim bio je komunizam, jedno zatvoreno univarzalno drustvo, i nema sumnje da je taj rezim vec unisten i vise mu nema povratka. Medjutim, postavlja se pitanje, kakav je novi rezim, kakva je priroda novog rezima? Mislim da su se mnogi ljudi, ukljucujuci i mene, nadali da ce se zatvoreno univerzalno drustvo zameniti univerzalnim otvorenim drustvom i da ce se regije pripajati komunitetu slobodnog sveta. To se nije desilo, i dominantan trend je eksploatacija nacionalnih i etnickih problema, za unutrasnje politicke svrhe.

AIM: Ovaj trend moze da se odvija na dva nacina, npr. kao u Madjarskoj, koja nije u ratu, ili, s druge strane, kao u bivsoj Jugoslaviji, gde se stvari odvijaju na krvav nacin...?

SOROs: Madjarska nije u ratu, ali je prethodna vlada, 1990. god., imala premijera, g. Antala, koji rece: "Ja smatram sebe premijerom 15 miliona Madjara", iako u Madjarskoj zivi samo 10 miliona Madjara; Imao je isti pristup kao i VMRO, koji je razmisljao o uspostavljanju Velike Makedonije, ili kao Grci koji govore o Velikoj Grckoj, a da ne govorimo o Srbima, koji stvaraju Veliku Srbiju... U slucaju Madjarske, istina je, nema rata, ali uvek postoji mogucnost za to.

Velika Srbija kao realnost AIM: Ako se stvara Velika Srbija, cinjenica da Srbija uspeva da menja granice putem etnickog ciscenja... SOROS: To je kvalifikovani primer koji pokazuje sta moze da se desi. I to ne moze vise da se rascini. Bosna ne moze vise da se rekonstituse u nekadasnjem obliku. Vrlo je lako da se unisti jedna drzava i veoma je tesko da se izgradi jedna civilizacija.

AIM: Ako je tako, da li se vracamo u period pre Drugog svetskog rata?

SOROS: Ja mislim da se mi vracamo u period pre Drugog svetskog rata, cak sta vise, i u jedan jos raniji period, jer, kao u slucaju Bosne, konflikt nije bio samo izmedju Srba, Hrvata i Muslimana, nego i izmedju ljudi koji su verovali u etnicki koncept civilizacije i onih sa gradjanskom koncepcijom civilizacije. U stvari, etnicki koncept je bio jaci u ruralnim, dok gradjanski, u urbanim sredinama.

AIM: Kako bi ste definisali Vas glavni cilj: Ako bi se stvorila Velika Srbija - da li bi to bila aktivnost prema jednom totalitarnom drustvu u Srbiji...

SOROS: Ja sam realista i ne mislim da, za kratko vreme, moze da se rascini ono sto se desilo u bivsoj Jugoslaviji, tako da moja nastojanja, nastojanja sveta, treba da se usredsrede na to da se steta ne prosiri...

AIM: U Makedoniji i na Kosovu...?

SOROS: Da, u Makedoniji i na Kosovu. To su moji kljucni prioriteti, i treba da budu kljucni prioriteti sveta, jer Makedonija je jedini multietnicki deo bivse Jugoslavije koja ima jednu multietnicku demokratsku vlast. Ako se konflikt prosiri na Makedoniju, to bio bio Treci balkanski rat.Preciznije, igraci bi ostali isti, kao u ranijim ratovima. Isto to vazi i ako se ne ucini nesto oko situacije na Kosovu. Fakticki, mi sedimo na jednoj tempiranoj bombu vremena.

Makedonija nema prijatelja

AIM: Do sada, osim velike podrske koju ste dali u humanitarne i informativne oblasti u Makedoniji, neposredno ste podrzali i makedonsku vladu sa oko 100 miliona dolara...

SOROS: Ne toliko...

AIM: Sta mozete da uradite vise u politickom smislu, kako mozete da uticeteda se Vase ideje tamo prihvate?

SOROS: Ja mislim da makedonska vlada treba da propagira svoje ideje u svet. Oni nemaju prijatelja, oni su ignorisani i mislim da Evropska Unija i SAD imaju veliku odgovornost. Ja podsecam zapadnjake da je Makedonija jedno veoma osetljivo pitanje.

AIM: Ali, dosta dugo postoje i unutrasnji problemi, medjunacionalnog karaktera, u Makedoniji...

SOROS: Vi znate bolje od mene da je albanska partija u Makedoniji jedna modernizovana (savremena) partija i nadam se da ce ostati takva. Znam da je bilo zestokih napada na nju i moje poslednje informacija, koje imam odande, govore da su ti napadi stisani. Ljudi se ponasaju racionalno, i pored teske ekonomske situacije. Cak ima promena i u VMRO-u, i tamo se primecuju neki trezveniji glasovi. Sa unutrasnjeg stanovista, mislim da Makedonija pokazuje jednu veliku zrelost, i pored cinjenice da se suocava sa velikim agitacijama sa strane. Mislim da je ovo jedno veoma znacajno pitanje, i uradicu sve sto budem mogao, jer je ovo jasan primer koji moze da predhodi unistenju. Onda, zasto da se nista ne uradi. Ne mogu nista da uradim za Bosnu, jer se tamo dogodila katastrofa, ali ovde se nije dogodila. Zasto da se cekaju slike unistenja na televiziji...

AIM: To se odnosi i na Kosovo, ili ne?

SOROS: Da, odnosi se i na Kosovo.

Strah od albanskih dela

AIM: Kako bi moglo da se resi ovo pitanje?

SOROS: Mislim da u slucaju Kosova, Jugosloveni, Srbi, imaju sve u svojim rukama. Oni vladaju drzavom, drze albansku populaciju pod svojom celokupnom dominacijom i trebalo bi da postoji stav da se na Kosovu izvrsi jedna ozbiljna promena, pre nego se dopusti da se Jugoslavija ponovo ukljuci u civilizovani svet. Sada nema nikakvog pritiska na Jugoslaviju da bi ona promenila stanje ne Kosovu, i oni to nece uciniti. Imamo jedno veoma modernizovano albansko upravljanje, koje pokazuje jednu veliku politicku zrelost, ali ako ne dodje do pozitivne promena situacije, pojavice se Albanci, koji ce biti zainteresovaniji za Albaniju kao naciju nego za Albance kao narod, i koji ce biti u stanju da zrtvuju Albance kao narod, u dobrobit Albanije kao nacije. I bice u stanju da se angazuju na teroristickim ili drugim aktivnostima, da bi izazvali jugoslavensku represiju, s nadom da ce doci do strane intervencije i strane pomoci. Ja se vise plasim albanskih provokacija nego jugoslovenskih provokacija na Kosovu, jer Jugoslaveni imaju sve, sta bi im je drugo bilo potrebno na Kosovu. Jesam li u pravu kada ovo kazem?

AIM: Delimicno, osim ako Srbi hoce da dele Kosovo jednim pohodom etnickog ciscenja...

SOROS: Mislim da to moze da se dogodi, jer postoji jedna velika albanska kohezija kod stanovnistva Kosova, i ja imam utisak da je stanovnistvo u prosperitetnijoj situaciji u odnosu na stanovnistvo u Albaniji i drugim delovima bivse Jugoslavije. Iako je situacija neprihvatljiva za buducnost, zasad je relativno stabilna. To je moj utisak.

AIM: Ali, kako sam rekao, ako g. Milosevic vidi priliku, normalno, ne u trenutku u kojem bi izazvao stranu intervenciju, on bi mogao da upotrebi opciju podele, kao povoljnu opciju...

SOROS: Ali, da li postoji neki deo Kosova koji ima vidnu koncentraciju srpskog stanovnistva?

AIM: Ne, ne postoji neka velika koncentracija.

SOROS: I srpska kulturna bastina je duboko u unutrasnjosti Kosova, zato bi on trebao da primeni jednu neverovatnu dozu etnickih ciscenja... Ja mislim da oni imaju dovoljno problema, zato ne ocekujem da ce preduzeti nesto... Ja se vise plasim Albanaca, koji, svakodnevne nepravednosti, smatraju nepodnosljivim i zato mogu preduzeti sulude aktivnosti.

AIM: Suocili ste se sa problemom Bosne, kao pitanjem propasti (unistenja), suocavate se s problemom Kosova i Makedonije, kao pitanjem sprecavanja rata, ali, takodje imate na umu i Albaniju, kao drzavu koja je 50 godina bila zaboravljena,sto bise reklo i od Boga. Kako u Albaniji vidite sebe?

SOROS: Trudimo se i u Albaniji. Mislim da je progres antidoti, sto se tice etnickih konflikata. Ako ljudi imaju osecaj da idu napred i ako je poboljsan zivotni standard, ne samo ekonomski, vec i intelektualni, u sferi vaspitanja, tada imaju i racionalnije ponasanje...Ja mislim da je Albanija jedna od najnesrecnijih zemalja u svetu, koja je za pedeset godina dozivela jedan visok stepen represije, paranoje i ludila, sto je u toj zemlji ostavilo traga. Ako se ljudi nadaju i imaju jedan nivo privrednog razvitka, nasuprot niskoj osnovi, imace i osecaj progresa ...

Grcka kao protivrecnost

AIM: Svojim ponasanjem, Grcka je u protivrecnosti s ovim sto kazete. Grcka je jedna od najrazvijenijih zemalja u regionu, ali i pored toga, ona se ponasa isto, u negativnom smislu, kao i drugi.

SOROS: Ponasanje Grcke je stvarno u protivrecnosti sa onim sto sam rekao. Ja, u stvari nemam odgovora na vasu ocenu. To je inverzan slucaj izmedju privrednog razvitka i eksploatacije nacionalnih problema. A evo gde je Grcka, koja je uvek bila deo slobodnog sveta, deo Evropske Unije i NATO-a, gde jos uvek dominira koriscenje nacionalnih problema. Kad se ode tamo, primecuje se strah kod ljudi. Jedan novinar je bio u Solunu i razgovarao sa jednim covekom koji rece da "nam embargo protiv Makedonije ne steti", ali istovremeno je, na parcetu papira, napisao suprotno, i dao novinaru. To te navodi da pomislis da si u Albaniji, a ne u Grckoj.

AIM: U Albaniji za vreme bivseg rezima...?

SOROs: Da, u onoj, bivseg rezima... To je zbrkana situacija, jer, iako je istorija nepovratna, neki njeni periodi mogu ici napred i nazad. Nema garancija da je istorija samo progres. Ona moze biti i regres.

AIM: U istoriji se vide i druge kontradiktorne pozicije, kao npr. pozicija Albanije, koja se nalazi izmedju velike potrebe za stranim investicijama, koje bi je odvele ka jednom otvorenom drustvu, i jedne opste atmosfere, koja kao posledica zatvorenog drustva, sprecava te investicije. Kako prevazici ovu situaciju?

SOROS: Sve te zamke se mogu izbeci jednom dinamicnom transformacijom, gde bi se svi faktori promenili istovremeno, i gde bi promene ponovo medjusobno jacale faktore. Ne moze da se ocekuje da se promeni jedan faktor i da se ocekuje da ovaj promeni druge. Mi obicno mislimo u statickim okvirima, dok ja mislim da se u istoriji prave promene vrse u dinamicnim okvirima ; kada nacin na koji ljudi razmisljaju i nacin na koji su stvari u realnosti, promene istovremeno. Ako se oslanjate na mentalitet, kao jedan od faktora, tada, realno stanje ne moze mnogo da se promeni. Zato treba da se promene mentalitet, privredni uslovi, itd. sve u isto vreme. I kada imate proces koji sledi jedan ili drugi pravac, onda je taj proces samosnazan... Dakle, u slucaju Albanije, potreban je dinamican preobrazajni proces. I to se moze lako ostvariti...

AIM: Ima nesto slicno s Vasim misljenjem o trzistu, o iracionalnosti trzista...

SOROS: Mozda ne na isti nacin, ali i tu bismo trebali da se upustamo u teoriju. No, da podjednostavim stvari. Ja mislim da mentalitet, nacin razmisljanja i realno stanje stvari nikada nisu isti. Njihov medjusobni odnos moze da bude razlicit u razlicitim vremenima. U onome sto se moze smatrati normalnim vremenom postoji nastojanje da se nacin misljenja ljudi i realno stanje stvari pokrecu u jednom smeru zajedno i da ne budu daleko jedno od drugog. U nekim drugim vremenima, ova dva faktora su daleko jedan od drugog, i to stanje ja nazivam "daleko od ravnoteze"...

Milosevic ne veruje svojim recima

AIM: Ako ovo sto ste rekli primenimo na situaciju u bivsoj Jugoslaviji, ili na Balkan u celosti, moze se reci da etnicki koncept, etnicitet, kao realno stanje na terenu, dominira nad nacinom razmisljanja. Kao npr. velikosrpski koncept, koji je inicirao raspad Jugoslavije, iako to nije jedini...

SOROS: ... Slobodno moze da se kaze da je etnicki konflikt provociran od strane Milosevica na planiran i cinican nacin. On je bio vodja Komunisticke partije Srbije. Shvatio je da komunizam nije vodeca ideologija i otkrio je da je to nacionalizam, tako da se on, eksploatacijom nacionalizma, od Kosova pa nadalje, preobrazio u popularnog coveka. Ja ne mislim da Milosevic veruje mnogo svojim recima, ali on zna da ovaj pristup funkcionise. On je nasao jednog dobrog partnera u Hrvatskoj, u predsedniku Tudjmanu, koji vise veruje svojim recima nego Milosevic. To je nova ideologija koja dopusta liderima da mobilisu ljude oko nacije. Opasnost toga je sto, da bi se mobilisala nacija, treba da bude u opasnosti i zato treba imati realnog neprijatelja - ili ga izumeti. Ja mislim da su etnicka osecanja ljudi na Balkanu jaca nego sto su bila pre deset ili dvadeset godina. Razlika je u tome da se ona danas iskoriscavaju...

AIM: Ali konflikt je realan...

SOROs: Konflikt je mnogo realniji, i dok su nekada Srbi i Hrvati ziveli jedan pored drugog, danas to nije moguce.

"Bombarder Beograda"

AIM: Konflikt se dogodio i realno stanje pokazuje da je argument oruzja jaci od bilo cega. U kliseima jednog dela srpske stampe, Vi ste poznat kao jedan od bombardera: prvi je bokser Joe Luis, "crni bombarder" iz Filadelfije, a drugi je DZordz Soros, bombarder Beograda. Da li je nasilje nacin kako bi se potpuno zaustavio rat?

SOROS: Ne, ne mozemo da zaustavimo nasilje, ovog puta, nasim argumentima. Mogu da me nazivaju bombarderom Beograda, ali kada ljudi koriste silu, potrebna je sila da bi ih zaustavila, i tu se ubacuju u igru velike sile, na osnovu definicije "moc velikih je sila velika". Zato, oni mogu da uticu ili da brane napadnutog. Zato postoji potreba da se u odredjenim slucajevima primeni sila, da bi se uspostavio red i zakon. I Jugoslavija je svakako jedan takav slucaj. Velike sile izbegavaju, ali se sve vise i vise uplicu u to.

AIM: Da li smatrate da je nedostatak intervencije velikih sila zbog nedostatka jedne ideje za sadasnjost?

SOROS: Pa, zato sam i poceo da napadam Zapad, zbog nedostatka poverenja u otvoreno drustvo. Ako pocnete sa priznanjem da svaki covek ima jednu neodgovarajucu koncepciju realnosti, da postoji jedna greska u svakoj ljudskoj konstrukciji, onda ideja otvorenog drustva moze da bude panacea, nirvana...Problem otvorenih drustava je u tome da ljudi koji zive u njiema, ne poznaju, ne mogu da prepoznaju ideju otvorenih drustava. Ljudi koji zive u otvorenim drustvima ne poznaju tu koncepciju, ne veruju u nju, normalno, nisu u stanju da zrtvuju za nju. Ljudi ce umreti za slobodu i drzavu, ali ne za otvoreno drustvo. Jedan takav momenat nije postojao u Drugom svetskom ratu. Tada se ideja slobode promovisala kao idealna platforma delovanja, a sada smo se udaljili od nje.

AIM: Da li to znaci da je DZordz Soros obeshrabren situacijom...?

SOROS: Ne, vrlo je interesantno... Prvenstvenu formulaciju o otvorenim i zatvorenim drustvima napisao sam pod uticajem Karla Popera, 1963. godine, i tada sam pisao o moci otvorenog drustva, iako jos uvek nije bilo jasno koji je od dva modela drustva jaci, jer, oba su bila jaka. Tada, medjutim, nisam shvatio da je koncepcija otvorenog drustva sofisticiranija od koncepcije zatvorenog drustva, i da ne moze bez pomoci i razvitka, dakle olako da se predje iz zatvorenog u otvoreno drustvo. Ali, sada je vec jasno, da je otvoreno drustvo Zapada podbacilo, prilikom srozavanja komunizma i postavljenja otvorenog drustva na Istoku, jer oni u to nisu verovali... Stari rezim je unisten, a novi, koji bi trabao da bude rezim otvorenog drustva, nije uzdignut zbog nedostatka poverenja Zapada u tu ideju. Medjutim, ja mislim da je ideja nakon revolucije 1989. god. bila ideja otvorenog drustva, iako sada ne moze tako da izgleda. Ali, verujem da ce predstojeci rezim da bude rezim otvorenog drustva, a to moze da se ostvari samo kada ljudi koji zive u tim zajednicama veruju da su to vrednosti za koje treba da se bore. Dok nauce ovu lekciju, po svemu sudeci, stvari mogu da se pogorsaju jos vise. Ljudi bi trabalo da prezive nesto od toga sto prezivljavaju ljudi u Jugoslaviji, kako bi se ova ideja ostvarila. Mozda bi trebalo da izbije jos ratova u svetu, i mozda treba da se covecanstvo priblizi stanju unistenja, da bi se ljudi opametili. Ko nije sada spreman da udje u rat. Npr. sada Francuska salje 2.500 vojnika u Ruandu, ali nakon sto je tamo ubijeno 500 hiljada ljudi. Nesto nije u redu sa nasim vradnostima danas. Ima neceg bolesnog u nasim otvorenim drustvima. Ali, mislim da ovo stanje moze da se izleci.

Nema sansi za izolaciju

AIM: Da li postoji mogucnost da nasa buducnost bude takva da zivimo npr. kao izolovana Centralna Evropa, Balkan, itd?

SOROS: Ne mislim tako, jer je nasa materijalna moc porasla, i nasa shvatanja prirode su ucinila svoje pozitivne prakticne efekte. Nase shvatanja o drustvu je, medjutim neadkevatno, i to je oblast koja trazi da se razvija, jer nasa shvatanja o drustvu su deo drustva koja zelimo da pravazidjemo. Prirodne nauke, inzenjering, proizvodnja materijalnih dobara, cine da nasa materijalna moc raste toliko koliko i nasa moc za unistenjem. Sada smo mocniji u prirodi, zato i nedostatak shvatanja nasih drustava moze da ima jedan razorniji efekat u fizickom smislu. Zato i nije moguca izolacija drustava i regiona. Pre bi trebalo da se unisti nasa celokupna civilizacija. Nasa civilizacija je previse mocna da bi smo dozvolili izolaciju.

AIM: Postoji jedna intepretacija, npr. u Aziji, da sistem zapadnih demokratskih vrednosti ne moze da se primenjuje u Aziji. Da li i za nas region vazi jedna takva takva interpretacija?

SOROS: Vi krivo tumacite ono sto kaze vodja Singapura Lee Kwan Yoo.

AIM: Nista ne tumacim krivo. Samo kazem da moze imati opravdanja u Istocnoj Evropi, gde bi se reklo da koncepcija otvorenog drustva ne moze da se primenjuje na Istok, jer se kultura istocne Evrope zasniva na centralizmu. I to je jedno opravdanje autoritarnih vlastodrzaca.

SOROS: Ja u stvari mislim da je ideja o otvorenom drustvu, kao sistemu vrednosti, mnogo vise ziva na Istoku nego na Zapadu, jer ljudi na zapadu ne znaju da cene slobodu. Kada imas slobodu ne znas da je cenis, kada je nemas, znas da je cenis. Zato mislim da je koncepcija otvorenog drustva shvacena i poznata od strane onih, kao sto smo Vi i ja, koji smo istocni evropljani u nasoj pozadini, ali nije poznata od strane mnogo civilizovanijih ljudi i liberala u Americi i Engleskoj. Ima slucajeva kada mi ljudi u Engleskoj pridju i kazu: "Ovo sto ste govorili ucinilo mi se jako interesantim. Nisam znao da zivim u jednom otvorenom drustvu". Ako postoji jedna ideja i pokret koji ce da ujedini evropljane, ta ideja ce doci sa Istoka, iz Poljske na primer, gde ljudi kao Geremek mogu da artikulisu vrednosti otvorenog drustva. Krivica je kod ljudi na Zapadu, pa sam zato i poceo da se aktivnije obracam njima. Jugoslavija je jasan slucaj. Nije bilo nicega sto bi mogli da ucine gradjani Jugoslavije na sprecavanju katastrofe, ali ima mnogo stvari koje bi Zapad mogao da ucini. Gradjani Makedonije ne mogu nista da ucine na kocenju katastrofe, ali zato mnoge stvari su u rukama Evropske Unije.

AIM: Da li to znaci da traba da otvarate ogranke Vase fondacije i na Zapadu, kao sto ste to uradili na Istoku?

SOROS: Ne, stvarno ne znam kako cemo, a ja cu da ucinim ono sto mogu. Postoji potreba za mobilizacijom javnog mnjenja. Ali, stvarno mislim da ce ljudi, nekako spontano, da pocnu da identifikuju vrednosti, jer mislim da je nasa civilizacija u opasnosti. Ovo ne kazem iz retorickih razloga. To sto se desava u Jugoslaviji znaci da moze da se desi i u Americi.

AIM: Americi?

SOROS: Da, takodje i u Americi. To je sada jedina supersila koja dozivljava krizu identiteta.

AIM: Zar se ne plasite ponekad da, sto se dublje upustate u Istocnu Evropu, vasa odgovornost raste?

SOROS: Naravno. Iskreno receno, ionako smatram da sam se upustio dosta duboko, cak i iznad mojih emicionalnih i intelektualnih kapaciteta. Ali mene podstice mogucnost koju mi pruza moje bogatstvo, jer ima mnogo ljudi koji misle kao ja, ili osecaju kao ja, ali nemaju materjalna sredstva da bi nesto ucinili. Bogatstvo je oblik moci, zato, posto imam veliko bogatstvo, imam i veliku moc. I ja mislim da s velikom moci ide i velika odgovornost. Ali, i veliki rizik, jer postavlja se pitanje, koliko bitaka mozete da odvijate, koliko pitanja mozete da dotaknete? Zato, ponekad osecam da treba da se povucem iz nekih stvari koje radim. Hocu da budem malo sa strane i da dospem do mojih opstih zakljucaka o onome sta traba da radim. Kao na primer, kada je u pitanju potreba za reformisanjem Ujedinjenih Nacija, potreba za reformisanjem Evropske Unije... Bilo kako bilo, jos uvek svoju paznju koncentrisem na nekoliko pitanja: npr. Makedoniju, jer ako se pravi neka razlika na relaciji Makedonija - kriza u bivsoj Jugoslaviji, to ce influencirati mnoga druga pitanja ...

Veton Surroi AIM Pristina