BRACA PO ROCK 'N'ROLLU

Srdjan Gojkovic Gile, "Elektricni orgazam"

,AIM, Beograd, 4.07.94. "Ne branim Hrvate generalno; i tamo sigurno postoje kreteni, kao sto ih i ovde ima, u velikom broju. Jedino ne mislim to da je, recimo, Piko postao zlotvor samo zbog toga sto se angazovao za Hrvatsku, u trenutku dok su bombe padale oko Zagreba..."

Za petnaest godina ozbiljnog bavljenja rokenrolom, popularni beogradski muzicar Srdjan Gojkovic, poznatiji kao Gile, snimio je sedamnaest albuma (jedanaest sa sastavom "Elektricni orgazam", tri sa Vladom Divljanom, jedan solo i dva sa muzikom za filmove "Kako je propao rock'n'roll" i "Crno bombrader"). Promenivsi pri tom vise muzickih pravaca, Gile je harao ovim podnebljem u ono slavno vreme kada se YU omladina po velikim gradovima delila na rokere i pankere, "decu cveca" i "silose", siromasne i bogate, u vreme, medjutim ( i to je sigurno najvaznije), kada je medju mladjim narastajem "sramota bilo slusati narodnjake", kako to Gile jednom sam rece. Danas, pak, stvari stoje sasvim drugacije, i poznavaoci prilika se slazu da je situacija deprimirajuca, te da je srpska i beogradksa omladina vecinom duboko zaglibila u nesto sto je posledica rata, kriminala i najgoreg primitivizma, a stp se narodski ovde jednostavno naziva dizel turbo folk.

GILE: To je pokret nastao iz opsteg poseljacenja, mutant najgore vrste, miks seljackog i urbanog. Na zalost, ima veliku podrsku medija koji u poslednje vreme svojim poslom smatraju jedino forsiranje SPS-a i narodnjaka. Sem toga, i ogromna navala izbeglica u grad osttavila je traga, pa se moze reci da stvari stoje prilicno normalno....

-Koliko je rat, koji jos traje, doprineo svemu tome?

-Dosta se toga spontano desilo, sve je islo tome, jos od pre rata. Rat je, medjutim, ubrzao propast rocka, jer je u jeku nacionalne euforije sve sto je dolazilo sa Zapada proglaseno za opasno po srpsko bice. Isidora Bjelica, Simonida Stankovic i ta ekipa okupljena oko Nove desnice, cak otvoreno traze njegovu zabranu. Cudi me prosto da ih vlast nije poslusala, verovatno to nije ucinila zato jer ta muzika zaista vise nikom ne moze da smeta, postala je potpuno bezopasna.

-Kako raditi u takvoj situaciji?

-Prednost svega je, ipak, u tome sto je nestao onaj pritisak koji je postojao ranije, dok je rock bio u punoj snazi. Nema vise komercijalnog popa, covek se ne mora brinuti da li ce uspesno prodati plocu, jednom recju

• ceo rock je danas underground. Ja, recimo, ne znam ni koliko smo primeraka nase zadnje ploce uopste prodali, pare od toga ionako nismo videli, niti je novac od ploca neka ozbiljna stvar, na koju covek treba da racuna.

-Od cega onda zivis?

-Iskljucivo od koncerata, kao sto sam i ranije ziveo. Do skora smo i to radili za smesnu lovu, ali smo preziveli, i drago mi je sto je tako, sto nismo morali da radimo neke druge stvari, osim svirke.

-Ima, znaci, publike na koncertima?

-Dolazilo je do vrlo paradoksalnih situacija, cak. Na primer, neki underground bendovi prolazili su na njima mnogo bolje od komercijalnih sastava, i to u provinciji! Tako su "Brejkersi" redovno punili sale vise od, recimo, Bajage. Mada, koliko znam, nije se puno ni sviralo, vece koncerte pravili su "Brejkersi", EKV, i mi smo svirali ponegde.

-Svirali ste vise puta i u "inostranstvu"?

Ako mislis na koncerte u Sloveniji, u Ljubljani, Kopru, mogu ti reci da sam bio zaista fasciniran. Tamo su ljudi sa nama pevali sve nase stvari, cak i ove nastale posle rata. Bio sam prvo zapanjen, a onda sam "provalio" da je to zbog pirata, koji su na tamosnjem trzistu nelegalno prodavali nasa izdanja. Zaradili su na nama sigurno velike pare, ali neka, vazno je da muzika probija te barijere, da preskace zidove...

-Odrzavas li veze sa hrvatskim rokerima?

-Nesto malo, svega sa njih trojicom. Sa Pikom sam se najcesce cuo, zvao sam ga iz Makedonije, Madjarske...Sa Maksom iz "Vjestica" video sam se u Pragu i Berlinu, na svirci na kojoj izvesni hrvatski sastavi nisu hteli da se pojave da ne bi svirali sa srpskim bendovima. To me jos uvek strasno cudi, ne mogu da verujem da pojedinci jos ne mogu da ukapiraju pravo stanje stvari, i da nas, ili, recimo, "Brejkerse", mogu da svrstavaju u isti kos sa Oliverom Mandicem ili "Ribljom corbom".

-Dosta se hrvatskih rokera angazovalo u ovom ratu...

-Ja im ne zameram, shvatam da stvari u Beogradu i Zagrebu ne izgledaju isto. Ne mislim da je Piko neki zlotvor sto se angazovao za Hrvatsku, u trenutku kada su ljudi bezali u sklonista, a bombe padale u blizini Zagreba. Imao je covek svoje razloge zasto se ponasao tako, i on i svi ostali, borili su se za stvari u koje veruju.

Naravno, ne branim ovim Hrvate generalno, i tamo sigurno postoje kreteni, kao sti ih i ovde ima u velikom broju. Neki su se ljudi strasno isprljali, to je cinjenica. S druge strane, Piko, Maks, Gobac, Jura...oni su moja braca po rock'n'rollu oduvek bili, i to ce zauvek i ostati.

-Razmisljas li i ti o eventualnom nastupu u Hravtskoj?

-Ja bih u Zagrabu svirao sutra, samo kad bi neko mogao da mi garantuje bezbednost. To sam rekao i Piku, a on mije odgovorio polusaljivo- ne znam je li to uputno.

-Upravo zavrsavas novi projekat. Kome se obracas ovoga puta ?

-To je, zapravo, dupla ploca koja ce izaci u oktobru. Privodimo je kraju ovih dana Cavke, Svaba, Banana i ja. Srdjan Zika Todorovic nam je gost, on svira drugi komplet bubnjeva.

Ploca nije zanrovski odredjena, ima na njoj raznih stilova, ali jedno sa sigurnoscu mogu reci. Ako nije najbolja, to je sigurno nasa najzrelija ploca. Radjena je bez ikakvih komercijalnih pretenzija, zelimo da nam se dopadne i za dvadeset godina kad je budemo slusali. Nadam se da ce se stvari uskoro slusati i u Hrvatskoj, pa neka to bude, ponavljam, i piratski, jer jako mi je drago sto se ovde mogu kupiti i najnovija izdanja Nina Belana, Dina Dvornika, Psihomoda i drugih. Po tome zakljucujem da cemo mi rokeri, kada sva sranja definitvno prodju, biti oni koji ce prvi ponovo graditi sve te olako porusene mostove.

MIROSLAV GALONJA