BOSNA: MIR SVE DALJI

,AIM, Beograd, 3.07.94.

Size: Najave o odlucnom i spektakularnom zaokretu prema miru u Bosni bile su, u najmanju ruku, preterane. Ni Karadzic ni Izetbegovic za sada ne nameravaju da menjaju kurs, uprkos zeljama medjunarodne zajednice i politickim nastojanjima sve miroljubivijeg Beograda. Karadzic i dalje izjavljuje da je njegov najvazniji cilj da srpsku drzavu odvoji od Muslimana, dok za mape Kontakt-grupe kaze da su ponizavajuce za srpsku stranu. Izetbegovic, sa druge strane, insistira da se mirovni plan najpre predstavi Srbima kako bi se oni identifikovali kao strana odgovorna za njegovo neprihvatanje. Samo su Milosevicevi prioriteti - zadrzavanje stabilnijih unutrasnjih ekonomskih i politickih odnosa, sto nije moguce bez makar minimalnog labavljenja sankcija - vezani za potpisivanje primirja. Novo je, izgleda, samo to da je medjunarodna zajednica odustala da novi mirovni plan ponudi u formi "uzmi ili ostavi".

Kao i ranije u slicnim prilikama, i ovoga puta zaracene strane u Bosni i Hercegovini uoci odlucujuce runde pregovora o miru dizu tenziju do maksimuma. Po ko zna koji put, svako se vraca svojim polaznim politickim pozicijama, kao da se za protekle dve godine prakticno nista nije dogodilo.

Lider bosanskih Srba Radovan Karadzic u petak je dao intervju agenciji "Srna" u kome je ponovo govorio o ujedinjenju sa Republikom Srpskom Krajinom i prisajedinjenju Jugoslaviji i Srbiji. "Nas najvazniji cilj je da od Muslimana odvojimo svoju drzavu i sacuvamo srpstvo i pravoslavnu hriscansku kulturu", rekao je on.

Komentarisuci mape koje je sacinila Kontakt-grupa u Parizu, Karadzic je izjavio da su one za srpsku stranu ponizavajuce. Ova izjava obisla je svet, ali nije objavljena u centralnom dnevniku Radio televizije Srbija, koja dosledno reprezentuje stavove drzavnog vrha. To je vise nego jasan signal rukovodstvu na Palama da Beograd vise nije spreman da bezrezervno stoji iza svega sto ono zastupa.

Na zahladjenje odnosa izmedju Beograda i Pala upucuje i cinjenica da niko od bosanskih srpskih celnika nije prisustvovao Milosevicevim razgovorima sa Nikiforovim, ruskim predstavnikom u Kontakt-grupi. Nikiforov je prosle nedelje boravio u Beogradu i nema potvrda da se sastao cak ni sa nekim od predstavnika bosanskih Srba "nizeg nivoa". Karadzic i njegovi najblizi saradnici, po svemu sudeci, nisu na vreme bili obavesteni ni o jednom drugom vaznom Milosevicevom susretu. Rec je o sastanku sa kopredsednicima Dejvidom Ovenom i Torvaldom Stoltenbergom pre sedam dana u Beogradu, sa kojim su dobili priliku da razgovaraju tek ministar inostranih poslova vlade na Palama Aleksa Buha i politicki vec marginalizovana Biljana Plavsic.

Znake pojacanog Milosevicevog pritiska na bosanske Srbe da prihvate mirovni plan treba videti i u cinjenici da se on u proteklih desetak dana nijednom nije licno oglasio u vezi zahteva brace sa one strane Drine. Jedino duze pojavljivanje srpskog predsednika na drzavnoj televiziji prosle nedelje odnosilo se na ekonomski program koji sprovodi vlada Mirka Marjanovic. To jasno ukazuje gde se nalaze Milosevicevi prioriteti. Treba imati u vidu da taj prioritet, odnosno zadrzavanje stabilnijih unutrasnjih ekonomskih i politickih odnosa, nije moguce realizovati bez makar minimalnog labavljenja prioriteti. Treba imati u vidu da taj prioritet, odnosno zadrzavanje stabilnijih unutrasnjih ekonomskih i politickih odnosa, nije moguce realizovati bez makar minimalnog labavljenja sankcija. A toga, opet, nema bez potpisivanja primirja.

Istog dana kada je Karadzic dao intervju, kojim Milosevic nije bio zadovoljan, oglasio se i lider bosanskih Muslimana Alija Izetbegovic koji je na TV Sarajevo ponovio da nece odstupiti od nacela ocuvanja Bosne i Hercegovine kao celovite i medjunarodno priznate drzave. Izrazavajuci uverenje da medjunarodna zajednica najnoviji mirovni plan nece postaviti u formi ultimatuma, on je rekao: "Ukoliko se to dogodi, mi insistiramo da mirovni plan bude najpre predstavljen Srbima i da se oni identifikuju kao strana odgovorna za njegovo formi ultimatuma, on je rekao: "Ukoliko se to dogodi, mi insistiramo da mirovni plan bude najpre predstavljen Srbima i da se oni identifikuju kao strana odgovorna za njegovo neprihvacanje".

Ovom izjavom Izetbegovic je, mozda i nehoticno, naznacio pravo stanje stvari u odnosima izmedju zaracenih strana i njihovom pojedinacnom odnosu prema medjunarodnoj zajednici. Iz nje proizlazi da je bitno ko ce prvi da odbije ponudjeni plan, sto znaci da on objektivno i ne racuna na mogucnost da ga prihvati. Shodno takvoj logici, za Izetbegovica je u ovom trenutku vaznije ko ce i na koji nacin ispasti krivac pred medjunarodnom zajednicim, nego da li ce mirovni proces stvarno napredovati.

Slican zakljucak moze se izvuci i iz Karadziceve izjave, koji zaustavljanje rata takodje ne istice u prvi plan. Posto je vec ionako jedan od glavnih krivaca pred medjunarodnom zajednicom, on se, za razliku od Izetbegovica, i ne upinje da pred njom ostane cist. Za njega je najvaznije da se odvoji od Muslimana, sto je i ranije bilo osnovno politicko polaziste rukovodstva na Palama. Mirovni plan, sa njegovog stanovista, moze biti prihvacen samo ako se taj uslov postuje, uz jos jednu "sitnicu" - da nove granice budu takve da ne dovode u pitanje srpsku vojnu pobedu.

U slicnom tonu govore i drugi vojni i politicki funkcioneri bosanskih Srba i Muslimana, pa se, kako se odlucujuci momenat

  - sednica "Grupe 7" u Napulju priblizava, ratoborne i medjusobno
  iskljucive izjave, mnoze geometrijskom progresijom.

Gotovo je frapantna drskost kojom se vojni rukovodioci hvalisu ofanzivama, preduzetim usred primirja, koje su potpisali pred licem celog sveta 10. juna u Zenevi. Komandant muslimanskih bosanskih snaga general Rasim Delic u vise navrata je u proteklih desetak dana svetskim agencijama rekao kako su njegove jedinice sposobne za ofanzivne oslobodilacke akcije, a u petak je bio krajnje otvoren, objasnivsi kako su u snaznoj ofanzivi na Ozrenu, oko Tesnja i na jos nekim mestima. Radovan Karadzic, koji je i glavnokomandujuci srpskih snaga, je, takodje u petak, izjavio kako su kontraofanzive "srpska specijalnost". Ni on ni bilo koji drugi srpski funkcioner nije demantovao da su na Ozrenu srpske snage preduzele jaku kontraofanzivu i da su uspele da povrate deo teritorija koje su izgubile tokom ofanzive snaga vlade u Sarajevu na ovoj planini u proteklih 15 dana.

Pada u oci, takodje, da su zaracene strane izbegavale da se jasnije odrede prema postavljenom modelu podele Bosne i Hercegovine po principu 51:49 odsto u korist hrvatsko-muslimanske federacije. Premijer te federacije Haris Silajdzic je u petak rekao kako zahtev za takvom podelom "nije nista drugo nego ultimatum". "Zasto bi Bosna to morala da prihvati", zapitao se on. Srpska strana, istina, govori o teritorijalnim ustupcima, ali ne pominje konkretna podrucja, nego samo uopsteno insistira na ocuvanju srpskih vitalnih interesa. Od nacelne spremnosti za ustupke, iznudjene Milosevicevim pritiskom, ona se nije pomerila. Izetbegovic, iako u bivsoj Jugoslaviji nema "svoga Milosevica", svakako nije bez tutora koji na njega moze uticati. U petak popodne, naime, americki Kongres je odlucio da ne vrsi pritisak na predsednika Klintona da jednostrano ukine embargo na isporuke oruzja bosanskim Muslimanima, sto je vise nego jasan znak upozorenja.

Ocigledno i sama svesna da su zaracene strane i dalje na veoma udaljenim pozicijama, medjunarodna zajednica je, izgleda, pocela polako da odustaje od namere da mirovni plan ponudi u ultimativnoj formi, po principu "uzmi ili ostavi". Jedan neimenovani americki funkcioner je (opet u petak) nagovestio mogucnost da ce im, ipak, biti ostavljeno vremena da prouce predloge koje je sacinila Kontakt-grupa. Sudeci, medjutim, prema izjavama koje su pljustale krajem prosle nedelje, obe strane su vec "diplomirale" na proucavanju raznih varijanti predloga, ali nista pametnije od osnovnih ideja sa kojima su zapocele rat nisu uspele ni da smisle ni da prihvate.

Davanje iole pouzdanih prognoza za predstojeci sastanak u Napulju je, naravno, krajnje nezahvalan posao. Cini se, medjutim, da su najave o odlucnom i spektakularnom zaokretu prema miru, davane u proteklih petnaestak dana, bile, u najmanju ruku, preterane. Ni Karadzic ni Izetbegovic, ocigledno, za sada ne nameravaju da menjaju kurs, uprkos zeljama medjunarodne medjutim, da su najave o odlucnom i spektakularnom zaokretu prema miru, davane u proteklih petnaestak dana, bile, u najmanju ruku, preterane. Ni Karadzic ni Izetbegovic, ocigledno, za sada ne nameravaju da menjaju kurs, uprkos zeljama medjunarodne zajednice i politickim nastojanjima sve miroljubivijeg Beograda.

Dragan Janjic