ALBANSKI POSLANICI SU NAPUSTILI MAKEDONSKI PARLAMENT

AIM, Skopje, 02.07.1994

SIZE* *Nakon izrecene presude 10 Albanaca obvinjenih u takozvanu "aferu sa oruzjem" koji su kaznjeni sa ukupno 65 godina zatvora (od 8 za Mithata Eminija, bivseg sekretara najvece partije Albanaca PDP-a do 5 godina za najblaze kaznjenog Burima Murtezanija) Centralno predsednistvo PDP-a donelo je odluku da povuce svoje poslanike iz republickog parlamenta na neodredjeno vreme. *Odlazak albanskih poslanika iz republickog parlamenta ne mora da znaci ali moze da bude i pocetak kraja vlade mladog Crvenkoskog u cijoj koalicionoj vladi sudjeluju i vise ministara Albanaca a kojima zasada predsednistvo PDP-a nije nalozila da se povlace iz svojih resornih ministarastva.*Dali su drakonske kazne jedini razlog nezadovoljstva celnika PDP-a ili njihovo razocarenje ima duble korene? Sudeci po onome kako u posljedno vreme reaguju celnici ove partije, moze se slobodno reci da izrecene kazne 10 Albanaca samo je prepunila casu. Po recima predsednika ove partije, Dzeladina Muratija, ljudi iz ove partije su nezadovoljni i posredovanjem evropskih institucija koje po njemu u Makedoniji odrzavaju samo fiktivni mir. *Dobri poznavaoci ovdasnjih prilika smatraju da je ovo pocetak "kosovizacije" Zapadne Makedonije i da ce biti vrlo tesko da sve dodje na svome mestu nakon odlazka albanskih parlamentaraca iz zgrade Sobranja Makedonije.

TEKST

Centralno predsednistvo Partije demokratskog prosperiteta (najvece partije Albanaca Makedonije koja ima 23 poslanika u republicki parlament, jednog potpredsednika Sobranja, potpredsednika u Vladu mladog Branka Crvenkovskog u koju ova partija partpicira sa pet ministara i vise zamenika i pomocnika u raznim resornim ministarstvima) na zajednickim sastankom sa predsednicima ogranaka, juce je razgledala politicku situaciju u republici. Posebna paznja je posvecena izrecenoj presudi na sudskom procesu vodjenog protiv desetoro Albanaca okrivljeni u takozvanoj "aferi sa oruzjem". Nakon ovog sastanka predsednistvo ove partije je saopstila javnosti da povlaci svoje poslanike iz republickog parlamenta. Koliko ce potrajati zamrzavanje aktivnosti albanskih poslanika u republickom parlamentu zasada niko ne zna da kaze, pa cak ni celnici ove partije.

U svom saopstenju za javnost, predsednistvo PDP-a kaze da "zaklucivanje prve faze u sudskoj proceduri i izricanje drakonskih presuda desetorici Albanaca medju kojim je i bivsi generalni sekretar Partije demokratskog prosperiteta, izazvao je veliki revolt kod clanstva ove partije i kod demokratske javnosti u Makedoniji". U saopstenju se jos istice da nakon konsultacije sa predsednicima ogranaka ove partije "donet je zaklucak da je politicka situacija u Makedoniji vrlo napeta, da vreme i kazne koje su izrecene su dobro planirane sa strane rezisera ove drame da bi sada, u fazi kad se sprovodi popis i na pragu izbora, da se dobiju politicki poeni za sebe i da se destabilizuje PDP i celokupni albanski politicki subjekat." Dalje se navode donete odluke na ovom sastanku i trazi se izmedju ostalog da "parlamentarna grupa ove partije privremeno prekine sve svoje aktivnosti uklucujuci i ucesce u Republicki Pralament sve dok nema konkretnih rezultata u pravcu prevazilazenja problema." U svojim odlukama predsednistvo ove partije navodi da ce formirati "Petoclanu komisiju koja ce kontaktirati sa unutrasnjim i spolasnjim faktorima i njih ce upoznati sa faktickom stanju oko ove afere."

Dakle, "odluka" je pala. Ono sto se vec odavno govori po kuloarima sada je svarnost:albanski parlamentarci ce dejstvovati van zgrade Sobranja Makedonije. Za razliku od njih, ministri i ostali vladini funkcioneri, clanovi ove partije, jos ostaju na svojim radnim mestima i nisu dobili nalog da apstiniraju. Dali su drakonske kazne, kako se navodi u saopstenju predsednistva ove partije, jedini razlog da bi se preduzeli ovakvi koraci koji mogu imati tragicne posledice za celokupno stanovnistvo u Makedoniji? Blize istini mozda bi bila konstatacija da presuda Opstinskog suda u Skoplje po kojoj su 10 Albanaca osudjeni na ukupno 65 godina zatvora, je ona kap koja je prepunila casu. U vreme kada se u Makedoniji sprovodi popis, PDP - frakcije Dzeladina Muratija (nakon rakskola u ovoj partiji ona je podeljena na dve struje: jedna na celo sa Dzeladina Muratijem a druga ,takozvana Thacijeva struja, na celo sa Arber Dzaferijem) koja je jedna od koalicionih partnera u vladi mladog Branka Crvenkovskog, nije ocekivala ovaj "udar" i nadala se da ce "finis" sudjenja biti odlozen za bolja vremena, ako ne i oslobadjanju bar nekih od obvinjenih. Dali su takve nade bile osnovane zasada postoje samo spekulacije koje polaze od toga da je celnicima ove partije bilo obecano da ce kazne biti simbolicne a da ce neki od osumnjicenih biti oslobodjeni. Dakle, moze se pretpostaviti da su celnici ove partije "izigrani" medjutim sa sigurnoscom moze se tvrditi da izrecena presuda nije jedini razlog da bi albanski parlamentarci privremeno napustili najveci drzavni dom. Sve je pocelo oko popisa: dok je s jedne strane prihvacen Zakon o popisu i sa strane albanskih poslanika u parlamentu, kad je doslo do njegove operacionalizacije albanski politicari su imali bezbroj zamerki. Pocevsi od onih da se ne postuje zakon pa do tvrdnji da drzava namerno nemakedoncima ne izdaje potvrde o drzavljanstvu. Kada je na kraju bilo na vidiku resenje svih problema (medjunarodna misija je izdala svoj Memorandum gde se izricito istice da popis stanovnistva nema nista zajednickog sa resavanjem statusa drzavljanstva) povecao se pristisak na PDP da loso taktizira i da su vecina njenih dosadasnjih politickih potega bili neproduktivni. Pa cak i bojkotovanje popisa u 1991 godini. Zbog cega? Zato sto te godine nije postojala grafa za drzavljanstvo a sto znaci da bi bila izbegnuta mogucnost da se smanji broj Albanaca. PDP nije uspelo da nametne i svoj zahtev da se preispitaju i promene izborne jedinice u republici, tako da je pretrpila vise poraza u najdelikatnijem preriodu - par meseca pre novih izbora.Dakle, moze biti da su celnici ove partije razocarani samim sobom jer neki albanski krugovi smatraju da su u stvari oni bili najveci stratezi svog poraza. Koliko su tacne takve konstatacije, saznace se uskoro, ali, nema sumnje da ovaj postupak albanskih poslanika moze dovesti u pitanje i opstanak Vlade Makedonije.

Celnici ove partije nisu zadovoljni i posredovanjem evropskih misionera. Predsednik Dzeladin Murati za dnevnik "Flaka" kaze da "ljudi koji dolaze iz vani u vodjenim pregovorima nisu ponudili takoreci nista konkretno i samo se muce da sacuvaju jednu fiktivnu stabilnost koja vlada Republikom". On ima konkretnih zamerki i na Gerta Arensa i Maks Van Der Stula za koje kaze da "iako su bili (sa nase strane) informirani o problemima oko popisa, oni su podrzali stavove Vlade". Nasi sagovrnici, nastavlja Murati, jos ne mogu da svate ekstremni makedonski nacionalizam koji je najveca prepreka da bi se realizovale demokratske norme. Eto , tako misli celnik PDP-a. Sto se tice Evrope, snjim, ali zbog popustljivosti prema Albancima, nezadovoljna je i druga strana - makedonske politicke partije. Djelovanjem Evrope malo ko je u Makedoniji zadovoljna, posebno nakon odluke suda u Luksemburgu koji nije nalozio Grckoj da ukine embargoi prema Makedoniji. Cini se da evropske institucije svoj fijasko ce doziveti na sprovodjenju popisa u Makedoniji: posljedne informacije iz Zapadne Makedonije govore da popisivaci masovno podnose ostavke a i srpsko stanovnistvo bojkotuje popis. Kad se svemu doda i apstinencija na neodredjeno vreme albnaskih parlamentaraca, onda nije daleka istini konstatacija nekih dobrih poznavaoca ovdasnjih oprilika da je ova godina za Makedoniju - biti il ne biti.

Dali ovaj postupak albanskih parlamentaraca oznacava pocetak vaninstitucionalnog delovanja Albanaca u Makedoniji? Ne. I to iz jednostavnog razloga da svaki imalo politicki "obrazovani" Albanac zna da se albansko pitanje ne resava u Makedoniji vec u Kosovo. Sve dok se ne resi problem Kosova Albanci iz Makedonije bicu samo pokrice za evropske institucije da nesto rade i u interesu Albanaca. Albanci koji zive u Makedoniji definitivno treba da svate da stabilna Makedonija jeste u interesu resavanja opstoalbanskog pitanja.A koliko ce ona biti stabilna u ovom trenutku ne zavisi tako puno ni od Makedonaca ni od Albanaca. Njene stabilnost sada je u rukama velikih sila koje odlucuju kako ce ubuduce izgledati kartografija Balkana. Javnosti Makedonije kako da postaje sve jasnije da Evropa zna kako se moze resiti "guzva na Balkanu" ali ne moze ici do kraj zbog njenih starih grehova na ovim prostorima. Sa druge strane Amerika- koja za ovdasnju javnost sve vise i vise postaje jedina nada za opstanak Makedonije - cinise da tesko moze desifrovati svu ovu balkansku rasomonijadu. Ako se Makedoniji ne pruzi podrska iz vani, njen opstanak se vrlo lako moze dovesti pod znakom pitanja. I to ne zbog medjunacionalnih odnosa: rat u Makedoniji nikada nece poceti po zelji Makedonaca i Albanaca ma koliko se oni mrzili medju sobom, vec onda kad njeni susedi dobiju neki signal iz vani da trebaju poceti sa procesom "spasavanja" Makedonije. Dakle, rat u Makedoniji moze biti iniciran iz vani a njega ce voditi Makedonci i Albanci, kako dva najveca nacionalna kolektiviteta cija konfrointacija ce oznaciti definitni kraj Makedonije. Ovome je svesan svaki gradjanin ove zemlje kome je stalo do Makedonije. To zna i predsednik Gligorov i zato najavljuje da ce mozda Makedonija zatraziti da se poveca broj jedinica UN u Makedoniji. Pri tome on posebno istice opasnost sa severa i juga koja u ovim trenucima jeste latentna i realnija od one sa juga i zapada. Zbog svih ovih nepogodnosti u kojim se nalazi Makedonija, postupak albanskih poslanika jeste jos jedan elemnat koji usloznuje stvar. Neki kazu da su oni povukli zadocneli potez da bi povecali rejting kod izbirackog tela - do pocetka novih izbora ima samo jos nesto vise od cetri meseca. Ako ima istine u tvrdnjama da je ovaj poteg posljedni pokusaj da se zadrze glasaci koji se priklucuju Thacijevoj struji, onda jos sada se on moze staviti u saldo promasenih postupaka celnika ove partije. Uostalom to ce se uskoro saznati. KIM MEHMETI