AKTUALIZACIJA GRCKO-MAKEDONSKOG SPORA

AIM, Skopje, 02.07.1994 *SIZE

*Evropski sud pravde u Luksemburgu nije nalozio Ateni da ukine sankcije uperene protiv Skopja i pored toga sto je to zahtjevala Komisija Evropske unije. Stime su evropski suci odbili predlog da primene formulu "privremenih mera", koje bi obavezale Atenu da ukine embargo za vreme trajanja procesa. *Makedonska Vlada i predsednik Makedonije Gligorov ne mogu prihvatiti grcke zahtjeve uoci jesenjih izbora i kad bi zeleli jer time bi sami sebi potpisali poraz na izborima. * Makedoniji ovo nije prvi put da na svojim lezima oseca "balkanski dvostruki arsin"; to se ranije dogodilo i sa cistom presudom Badinterove komisije. * Na skupu u Parizu, kojim je kordinirala svetska banka, Makedoniji je obecana hitna financijska pomoc. Iako se ne zna o kojoj je sumi rec, ministar iz makedonske vlade dr. Ljube Trpevski kaze da ce ona biti znacajna.* Predsednik Gligorov u izjavi datu Frans-pressu smatra da se povecava voena opasnost u Makedoniji. Gligorov upozorava da odbijanje Evropskog suda pravde iz Luksemburga da naredi Grckoj da odmah povuce trgovisnki embargo uveden prema Makedoniji modje izazvati ozbiljne posledice.(Vidi okvir) * *TEKST*

Makedonija ovog ljeta nikako da predahne. Tek sto je popustila paznja javnosti prema njenoj severnoj granici, gde su srpski granicari usli nekoliko stotina metara na njenu teritoriju, ponovo je postao aktualan njen jug. Preciznije, njena juzna granica prema Grckoj, koja je od februara zatvorena za Makedoniju zbog embarga koji je uvela vlada u Ateni. U srediste zanimanja javnosti tako se ponovo vraca grcko-makedonski spor u kojem Atena osporava pravo Makedoniji na ime drzave i drzavne simbole smatrajuci ih svojom istorijskom bastinom zbog cega je grcka vlada i uvela embargo.

Razlog je ovaj put odluka Evropskog suda pravde u Leksemburgu, koji nije, shodno zahtevu Komisije Evropske unije, nalozio Ateni da ukine sankcije uperene protiv Skopja. Evropski suci odbili su predlog da primene formulu "privremenih mera", koje bi obavezale Atenu da ukine embargo za vreme trajanja procesa. Smisao te ideje ciji je kreator bio Nizozemac Hans Van Den Bruk bio je da se u periodu od jedne do dve godine, koliko se ocekuje da ce trajati taj sudski proces, pomogne Makedoniji da izadje iz saobracajne i ekonomske blokade (na severnoj granici sankcije medjunarodne zajednice uperene protiv Srbije, na jugu grcki embargo; prema istoku i zapadu nema odgovarajucih prometnica a zeleznicka pruga uopste ne postoji).

Premda je Evropski sud preliminarno ocenio da je potez Atene " u kontradikciji s pravilima Unije, koja se odnose na slobodan protok roba i zajednicku trgovinsku politiku", odbio je zahtev Komisije. Logika je prilikom donosenja odluke bila je sledeca - Komisija EU nije uspela da dokaze da su nastale "teske i nepopravljive stete" po samoj Uniji dok stete koje trpi Makedonija, naprosto, nisu uzete u obzir.

Kako makedonski predsednik Kiro Gligorov najverojatnije nece uoci jesenjih izbora prihvatiti grcke zahteve za promenom drsavne zastave, sto je uslov, koji Atena postavlja za ukidanje embraga, Makedonija ce do daljnjega ostati saobracajno izolirana. U Ateni je, odluka Evropskog suda dozivljena kao jos jedna pobeda. Dok je portparol grcke vlade Evangelos Venizelos ocenio da je ono "ohrabrujuca", grcki ministar za evropska pitanja Teodoros Pangolos usmerio je svoju izjavu na Van Den Bruka rekavsi da je "ispao smesan" i najavljujuci da bi sada Atena mogla dovesti u pitanje njegovo prisustvo u Evropskoj komisiji. Za grckog premijera Andreasa Papandreua ta je odluka, koja je napokon donela "dobre vesti za Grcku", dokaz da "kada netko ima cvrste stavove, rezultati su pozitivni".

Povodom odluke reagiralo je i makedonsko ministarstvo vanjskih poslova. Naglasavajuci cinjenicu da Makedonija nije stranka u sporu, vec je on "interne prirode" u samoj Evropskoj Uniji, jer je do njega i doslo povodom tuzbe Evropske komisije protiv Atene, u njegovom se saopstenju kaze da Skopje ocekuje da "u interesu saradnje izmedju Republike Makedonije i Evropske Unije, kao i postivanje unutrasnje regulative u Uniji, konacna presuda bude sto pre donesena".

Dok je makedonsko ministarstvo vanjskih poslova reagiralo u diplomatskim rukavicama, to nije ucinio i vladi blizak politicki dnevnik "NOva Makedonija". Ocenjujuci da odluka Evropskog suda omogucava Ateni da "u sledece dvije godine - koliko se ocekuje da ce trajati proces - polulegalno odrzava blokadu", taj list pise da i Makedonija na svojim ledjima oseca "balkanski dvostruki arsin". Podsecajuci da je svojedobno "pravno cista presuda Badinterove komisije" (koja je u ime Evropske Unije ocenjivala ispunjavaju li bivse jugoslavenske republike uslove da postanu nezavisne drzave) u slucaju Makedonije bila dezavuirana iz politickih razloga, sada kada se radi grcog embarga "jasno politicki inspirirana, ilegalna i necivilizacijska mera vlade u Ateni opravdava se pravnim razlozima". -Makedonija ne trazi popust , nego jednak arsin i pravdu - zaklucuje u komentaru "Nova Makedonija".

Hoce li, medjutim, posledice grckog embarga, barem, posredno biti ublazene? Sudeci prema onome sto su izjavili predstavnici makedonske delegacije, koji su prosle nedelje bili u Parizu na sastanku konzultacijske grupe zemalja za pomoc Makedoniji - hoce. Na slicnom sastanku, koji je krajem prosle godine organizirala Holandija, Makedonija je dobila pomoc od 25 miliona dolara za podmiravanje zaostalog duga prema Svetskoj banci.

I ovaj put na skupu u Parizu, kojim je koordinirala Svetska banka, Makedoniji je obecano hitna financijska pomoc. iako se jos ne zna o kojoj je sumi rec, jer su dosada konkretne sume odredile samo Holandija (pet miliona dolara) i Danska (dva miliona dolara), ministar iz makedonske vlade dr. Ljube Trpevski kaze da ce ona biti znacajna. Mnogo se ovaj put ocekuje od Nemacke.

Prema recima Trpevskog i ovde se kao problem isprecila Grcka. Naime , glavni problem zemalja - clanica Evropske Unije da pruze pomoc Makedoniji je taj sto odluke treba donositi koncenzusom, a tome na putu stoji Atena. Ipak, kako je dodao, velika je stvar vec i sama cinjenica sto ce sledecih sest meseci Unijom predsedati Nemacka, koja ce za razliku od svog predhodnika Grcke, pronaci kanale da neophodna pomoc stigne do Skoplja.

*OKVIR OKVIR*OKVIR*OKVIR

GLIGOROV: OPASNOST OD SIRENJE RATA Povecanje napetosti oko Makedonije moglo bi navesti vladu u Skopju da zahteva veci broj vojnika u sastavu mirovnih snaga UN u toj bivsoj jugoslavenskoj republici. Tu je mogucnost nagovestio makedonski predsednik Kiro Gligorov u razgovoru s francuskim novinarima, koji su u pratnji francuskog ministra za evropska pitanja Alana Lamasura u petak posetili Skopje. Ovu informaciju danas je saopstila nazavisna TV A1 pozivajuci se na Frans pres. Trenutno se u Makedoniji pod zastavom Ujedinjenih nacija vec nalazi preko hiljadu vojnika od cega su polovica Amerikanci.

Gligorov je upozorio da odbijanje Evropskog suda pravde iz Luksemburga da naredi Grckoj da odmah povuce trgovinski embargo uveden prema Makedoniji moze izazvati ozbiljne posledice. Odluka Evropskog suda moze pridoneti destabilizaciji Makedonije i prosirivanju rata na celi region , ocenio je Gligorov. Makedonski predsednik je pozvao zemlje clanice Evropske Unije da izvrse pritisak na Atenu da bi skinula embargo. Govoreci pak, o grcko- makedonskom sporu u cijem je srediste grcko osportavanje prava Makedonije da nosi to, kako Atena tvrdi "grcko ime", naglasio je da nije razumno zahtevati promenu imena jedne zemlje ili naroda.

Makedonija ima, prema njegovim recima koje prenosi TV A1 pozivajuci se na Frans-press, problema i na severnoj granici sa Srbijom, dok u samoj zemlji sprpska manjina postavlja agresivne zahteve odbijajuci da prihvati popis stanovnistva, koji se upravo obavlja u Makedoniji pod medjunarodnim nadzorom. * VERA GEORGIEVSKA