IZMEDJU NACIJE I MAFIJE

,AIM, Beograd, 30. 06. 1994

Suboticko vruce leto

Ispred Gradske kuce u Subotici dileri trguju devizama, na mermernom stubu robne kuce Srpski cetnicki pokret ispisao je mracnu poruku: "Ej Hrvati, al' cemo vas klati". Na vratima Franjevacke crkve - tragovi nedavno podmetnute bombe. Neki fini, ugladjeni svet ispija jutarnji kapucino mirno na terasi restorana, dok mimo njega, u zmijolikoj koloni, prolaze izguzvane kolone kupaca i prekupaca, svercera i trgovaca benzinom i slivaju se ka najpoznatijoj buvljoj pijaci u Jugoslaviji.

Jastrebovi i golubovi

Na tropskoj vrucini, kao pod dejstvom narkotika, nacionalne pukotine na telu ovog grada ne deluju ni duboko, ni ostro, ni smrtonosno. Subotica ipak vise nije ona stara, civilizovana, gradjanska, uredno umivena. Godine Milosevicevog raspleta, uprkos cvrstom gradjanskom gardu, zasekle su u njeno tolerantno tkivo. Prebrojane su odavno sve nacije (46 odsto Madjari, 16 odsto Hrvati i Bunjevci, 12 odsto Srbi, ostalo Jugosloveni), prema poznatom scenariju dizana su u vazduh katolicka i pravoslavna groblja, i kada se gradjanstvu ucini da moze da odahne od sopstvenih vodja, reziseri se potrude da odrze tenziju. Poslednji sok sa bombom pred Franjevackom crkvom (u vreme posete Radovana Karadzica) i reakcije na taj dogadjaj pravi su lakmus za partijske razmirice.

Za Belu Tonkovica, lidera Demokratskog saveza Hrvata, to je bio samo jos jedan pritisak na Hrvate; za ministarku Margit Savovic, reprezenta drzavne politike, Hrvati se "dobrovoljno odseljavaju"; lokalne suboticke vlasti (koalicija DZVM i DSH ) zakljucile su da je to redovna prateca pojava gostovanja raznih ekstremnih srpskih lidera, Seselja, Arkana, vojvode Sinise Vucinica. Treba li uopste napomenuti da su suboticki radikali procenili da je to "slucaj isceniran od onih koji ne zele dobro srpskom zivlju u ovom gradu"? Gradonacelnik Jozef Kasa tvrdi da narod zivi u soku, jer je nenaviknut na takve ujdurme. Kasa verruje da je u interesu drzave da ne otkriva krivce i drzi gradjane u stalnoj napetosti. Podseca da su krivci koji su podmetnuli eksploziv na pravoslavno groblje otkriveni odmah, dok je od prve eksplozije na katolicku crkvu proslo vec tri godine, a krivci jos nisu otkriveni.

Nesrecna Subotica razapeta je izmedju lokalnih madjarsko-hrvatskih vlasti i huskacke republicke varijante koja ne dopusta da se zaboravi pravo "svojine" nad gradom. Vojvoda Sinisa Vucinic (Srpski rojalisticki pokret) s vremena na vreme odrzi konferenciju za stampu, Suboticu nazove najlepsim srpskim gradom i pripreti da ce od nje naciniti Ravnu Goru Draze Mihajlovica. Kad se oko njega okupi nekoliko desetina u gradu svima nepoznatih lica, statista pred kamerama, Suboticani mahom rukom, idu u svoje baste ili okrecu glavu.

• Politicke stranke Srba (SRS, SDS i SPS) su prakticno ratne politicke partije, iste dioptrije, kaze Bosko Kovacevic, direktor Otvorenog univererziteta, licnost- institucija ovog grada. - Rec je tek o simbolicnim igrama kome je koji vodja simpaticniji. To sto se sada iz DZVM izdvojilo mekse krilo, Savez vojvodjanskih Madjara, treba pozdraviti. Dobro je sto u madjarskom bloku dolazi sada do konkurencije programa, to je proces sazrevanja, odmice se od sveopsteg populizma.

Jozef Kasa, gradonacelnik Subotice, u svadji je sa maticnom strankom DZVM, istupio je u reformsko krilo, pa to posebno podize temperaturu medju madjarskim stanovnistvom.

• Nikada nisam podnosio erkstremne opcije, kaze nam Kasa. - Kao sto sam nekad osecao da ce pod SPS-om stradati Madjari i Hrvati, sada osecam da DZVM narusava zajednistvo gradjana. Posle brojnih upozorenja da ekstremizam ne vodi dobru napustam DZVM, jer je stranka napustila mene.

Nacionalno prebrojavanje ucinilo je svoje, pa tipican Srbin sa sumnjom gleda na svog sunarodnika koji ima posla sa "antisrpskom" fondacijom Soros, kupuje "izdajnicku" Borbu, ili veruje gradonacelniku Jozefu Kasi. Ravno je, takodje, nacionalnoj izdaju za prosecnog Madjara da ode u poznato suboticko pozoriste i odgleda neku od sjajnih predstava Ljubise Ristica, jer se tamo mogu cuti svi jezici bivse Jugoslavije, a pozoriste na iskljucivo madjarskom jeziku pitanje je nacionalne casti.

Zato je ponovo u sukobu sa lokalnim vlastima kontroverzni reziser Ljubisa Ristic na cijim se predstavama cuje i albanski i madjarski, i srpski, a ponekad i meksikanski. Bije svoju bitku za jugoslovenski kulturni prostor (on se inace bitkama hrani), a za njim u stopu idu neki suboticki klinci, odana publika koja obozava predstave, puni pozoriste i ne prebrojava se po nacionalnom kljucu.

Izmedju dva nacionalna krila smestio se gradjanski blok, "Golubovi Subotice". Petar Doroslovac, osnivac, tvrdi da se okupilo sedamdeset uglednika izrugujuci se nacionalistima svih boja, poigravajuci se partijskim i nacionalnim nomenklaturama. Na "golubove" su svi naroguseni jer sprecavaju raspolucenje grada.

• Grad reaguje sjajno na provokacije, tvrdi Bosko Kovacevic, simpatizer "golubova".- Vrlo brzo se svaki eksces amortizuje, ne stvara se lanac napetosti, pa nasi ekstremi moraju brzo da smisle nesto novo. Na njihovu nesrecu, ovaj grad je najbolji amortizer svih ludila iz raznih politickih retorti. Golubovi su dobili 16 odsto glasova od ukupnog broja glasaca , koji su izasli na izbore, a izasla je tek polovina. Tako zakljucujem, dok se medjusobno gloze lokalne vlasti i republika, gradjani apsitiniraju i nece da ulaze u te obracune. Ja samo zelim da se osecam bezbedno, sto mi ovaj sistem ne obezbedjuje. I nema razlike izmedju DZVM i SPS, mi nemamo ozbiljnu politicku stranku, sve je to ista matrica, isti sinjel. Pre svega, imamo potpuno nekompetentno cinovnistvo koje elementarne stvari ne zna da odradi. Nasu stvarnost cine stampeda svercera, od kolona automobila se ne moze ziveti.

Bosovi u senci

Rat i burni prelazak iz jednog sistema u drugi cudovisno su se odrazili na Suboticu. Ekonomski kolaps zemlje i blizina madjarske granice nacinili su od nje ulazna vrata Evrope. Slivanje legalne i ilegalne robe u privatne magacine , kada su zimus radnje bile prazne, pretvorili su je u "centar robnih rezervi Srbije", izvor prezivljavanja mase nezaposlenih Jugoslovena, osiromasenih izbeglica, nevoljnika svih vrsta. Oko 30.000 ljudi slivalo se dnevno u grad, iz Srbije, Crne Gore i "oslobodjenih krajeva", sa snaznim nagonom za brzo kapitalisanje, ili tek puko prezivljavanje. Sada policija pendrekom pokusava da sanira pukotinu u privrednoj konstrukciji drustva. Uprkos tome sto je Avramovicev program napunio radnje, Subotica je jos uvek veliko trziste svercovane robe. To sto se devize vise ne mogu kupiti u bankama preporodilo je posao dilera i marka se kupuje sa 5 do 20 odsto vise vrednosti. Trgovina benzinom na malo cveta, cena po litru je dve marke, a u Beogradu se proda za dve i po (u Madjarskoj litar vredi 1,3 marke). Za brojnim pijacnim tezgama ljudi se sporazumevaju gestovima, govori se rumunski, madjarski, poljski i srpski. Roba iz Istambula izlozena je uz robu iz Sofije ili Temisvara, ima svega, od igle do lokomotive. Posao za taksiste cveta - pet maraka od stanice do periferije gde je pijaca. Kupuje se na veliko kozmetika, dzins, kucne potrepstine koje, preprodate u Zvorniku ili Bijeljini, omogucavaju sitnu, ne i laku, zaradu.

Sa trgovcima iz nuzde vode rat milicionari koji sve cesce govore bosanskim dijalektom i koji pomalo zastrasuju gradjanstvo. Ne odazovu se kada maloletnicke bande porazbijaju pola grada, tvrdi Kasa, a zatim, zbog bucnije pesme dvojice buducih vojnika prebiju, na primer, pola Chantavira. MUP Subotice je kost u grlu grada. Potpuno na uzici beogradskih vlasti, tajna drzava u drzavi, bez ikakve domace kontrole. Niko ne zna gde je sklonjen i zbog cega nacelnik suboticke milicije, Milan Jelikic i kako je Subotica postala Meka za krupne ilegalne poslove, trgovinu alkoholom i cigaretama na veliko, carstvo reketasa i ratnih profitera. Kako su nekadasnji suboticki losi djaci, preko noci postali mocni bosovi? Poznato je da Rajic Momcilo, zvani Spas, kontrolise trgovinu alkoholom, a braca Djordjevic , sa pocetnim kapitalom stecenim trgovinom cigaretama, upravo su zavrsila "prvobitnu akumulaciju" i kupila poznatu "Suboticanku". Tokom prosle jeseni dogodilo se 14 ubistava na teritoriji Segedina, Subotice i Keckemeta, a opste je poznato da su ubijeni ljudi bili sponzori razlicitih stranaka i krupne poslovne zverke. U Madjarskoj je uhapsen Marinko Magda (bivsi legionar), vodja grupe koja je osumnjicena za ubistva. U istraznom zatvoru on je obecao da ce otkriti imena dvojice bosova iz Srbije koji su narucili ubistva. Vruce suboticko leto podgrejano je krimi - pricama o klasicnom mafijaskom obracunu. Vecinu osumnjicene grupe cine ljudi koji su bili na ratistu u sastavu Arkanove Srpskre dobrovoljacke garde. Da li se to Magda odmetnuo ili je samo puki Arkanov izvrsilac , nagadjaju Suboticani. U subotickom loncu gde se kuvaju pakleni poslovi, utaje poreza i milionske zarade , izgleda da nacionalno prebrojavanje, podmetanje bombe i bitka oko nacionalno cistog pozorista, vise sluze kao zabava za narod, zvecka ponudjena sirotinji. Sladak zivot ne viri iz dzepova sitnih preprodavaca benzina, niti se skriva u etnicki cistim krvnim zrncima. Da sankcije nisu uvedene, gazde u senci morale bi ih izmisliti.

Gordana Igric