POPIS SE NASTAVLJA POVECANIM INTENZITETOM

AIM, Skopje, 30.06.1994

*SIZE* *Juce je konacno popis poceo i u onim opstinama gde zive Albanci osim u Debru gde je predsednik opstinske komisije za popis podneo ostavku.*Ima tvrdnji da popisivaci jos nailaze na probleme na terenu; Makedonci traze da se u njihovom prisustvu govori samo makedonski jezik i ne prihvataju da u makedonskim porodicama prisustvuje nemakedonac. * Komesar za nacionalna malcinstva u KEBS-u Maks Van Der Stul bio je primljen kog predsednika Kire Gligorova i oni su razgovarali za tok popisa. Van Der stul je izrazio zadovoljstvo od uspesnje saradnje Vlade i medjunarodnih strucnjaka. *Ovaj vanredni popis u Makedoniji je "tezak" 100 tona papira za razliku od onog iz 1981 godine koji je tezio samo 13 tona. Razlika u "tezini" proizlazi iz toga sto se ovaj popis sprovodi po novoj metodologiji koja zahteva vise formulara od onih predjasnjih. Samo za popis jednog lica formular ima cetri strane a onaj za domacinstvo celih osam strana. Sve troskove ovog popisa podmiruju medjunarodne institucije. *

Ukratko: u nekim opstinama (gde zive samo ili gde je vecina makedonske nacionalnost) popis se privodi kraju dok u onim opstinama gde je mesani nacionalni satav, on je poceo pre par dana. Odnosno nakon memoranduma Medjunarodne misija za nadgledavanje popisa koji je podrzan od Vlade Makedonije i albanskih politickih partija. U Memorandumu se ukratko navodi da popis ne obuhvata samo one koji imaju regulisano drzavljanstvo vec celokupno stanovnistvo u republici. Medjunarodna misija, da bi otklonila sve nedoumice u vezi sa popoisom, u svom memorandumu istice da podaci popisa se mogu upotrebiti samo za statisticke ciljeve i da nikakve odluke u vezi sa drzavljanstvom se ne mogu doneti na bazu informacija prikupljenih iz popisa.

Dakle sada su na teren i popisivaci Albanci, osim u Debru gde je predsednik opstinski komisije za popis Astrit Jegeni podneo ostavku. Albanske partije, odma nakon memoranduma medjunarodne misije, izasle su sa saopstenjem da su ispunjeni minimalni uslovi da bi popis zapoceo. Spor oko sastava popisivaca (njihov nacionalni sastav - da svaka grupa ima jednog Makedonca) je resen tako da sada i u makedonskim porodicama ide da ih popise i jedan nemakedonac. Cini se da ovaj prtoblem nije resen do9 kraja jer Abdurraman Haliti u svojoj izjavi datu "Flaki" kaze da "im dolaze informacije iz terena da popisivaci Makedonci ne dozvoljavaju da se govori na albanskom i ne zele da u makedonskim porodicama ide i popisivac Albanac". Koliko su tacne takve tvrdnje niko nije do sada potvrdio a nit demantovao. Ali ostaje cinjenica da su eksperti medjunarodne misije bez prestanka na terenu da bi na lice mesta razresili eventualne probleme.

Iz Republickog statistickog zavoda saznajemo da se popis makedonskih gradjana sprovodi u svim stranima zemljama gde se oni nalaze privremeno. U nekadasnjim jugoslavenskim republikama popis gradjana Makedonije se ne sprovofdi jedino u SR Jugoslaviji. Zato sto, kako navode zvanicnici iz republickog zavoda za statistiku, to nije dozvolila Srbija. Zato Statisticki zavod apelira do gradjane koji imaju clanove svojih porodica u SR JUgoslaviji a koji su gradjani Makedonije, da se jave i da izvrse svoju gradjansku duznost.

U medjuvremenu Skopje ostaje najposeteniji grad gde dolaze vise licnosti iz politickog zivota Evrope. Juce je kod predsednika Kire Gligorova bio primljen komesar za nacionalna malcinstva Maks Van Der Stul. Na ovom susretu je ucestvovao i sef Misije Kebsa u Skoplje, ambasador Norman Anderson. Dominantna tema njihovih razgovora bio je tok popisa. Visoki komesar Van Der Stul pozdravio je napore Vlade da se savladaju prepreke oko popisa i izrazio je svoje zadovoljstvo sto se tice suradnje sa medjunarodnim ekspertima. On je takodje naglasio da se popis u Makedoniji zastupljeni visoki evropski i medjunarodni standardi. Saznajemo da je Van Der Stul razgovarao i sa vise albanskih politickih lidera kao i sa predsednikom opstinskre komisije u Debru koji je podneo ostavku, Astrit Jegeni.

Evo i nekih "kurioziteta" sto se tice vanrednog popisa u Makedoniji. Da bi se otstampali svi potrebni formulari, potrocena je 100 tona hartije za razliku od onog iz 1981 koji je "tezio" samo 13 tona. Kad se ovome doda i slozenost same metodologije koja nije upotrebljena u dosadasnjim popisima na ovim prostorima ( sama Popisnica za svako lice ima cetri strana, za razliku od one iz 1981 godine koja je imala samo jednu stranu) onda moze se zamisliti kakav posao ceka same popisivace. Dalje formular za jedno domacinstvo ima celih osam strana za razliku od popisa iz 1981 godine kada je bila samo jedna strana. Zato nije za neverovati tvrdnja nekih popisivaca da u viseclanim porodicama trose celih dva sata da bi sve popisali, i to ako ne ucine neku gresku. Sreca sto bar sto se tice novca Makedonija ne mora da brine; sve troskove pokrivaju medjunarodne institucije. KIM MEHMETI