ELEKTRCNI TINEJDZERI

size: U Pristini ipak postoji,kakva-takva, rok scena. Drugo je pitanje koliko su mladi muzicki obrazovani, sta mogu da pruze svojoj publici.

Kada je tokom maja meseca u maloj, neuglednoj sali Pozorista lutaka "DODONA" (dakle pre nego sto je Radoslav Zlatanovic preuzeo vodjenje ove institucije iz ruku poznatog glumca Envera Petrovcija) odrzana muzicka manifestacija BOOM '94. mnogi su doziveli pravi "sok". To iz razloga sto se poslednji put na Kosovu svirka ovakvog karaktera organizovala negde sredinom 80 - tih godina, ali i cinjenice da nikakva politika ne moze zaustaviti mladost. Na bini "DODONE" gotovo sve mlade aktivne rok grupe iz Pristine, Kosovske Mitrovice , Peci i drugih manjih mesta Kosova, a bilo ih je mnogo, oko pedesetak, po staroj semi festivala, klinci su, neki od njih prvi put pred publikom, pokazali sta znaju, ali i sta ne znaju.Na kraju su najupesnije grupe "zaradile" jos jedno javno izvodjenje, na zajednickom koncertu - sest najboljih. To su "Marigona " iz K.Mitrovice, "Purgatori", "Troja", "Sadie Sadisti", "Fosgein" i "Demagorgon" iz Pristine. U ovom uzasno ambicioznom projektu odrzani su i koncerti rep-era Pristine, koji su se takodje trebali takmiciti za "Svecani koncert najuspesnijih", ali zbog nedostatka potrebnog broja grupi, to je propalo pa su svi reperi bili "naj", sa M.C. Bekom na celu, koji je uspeo da se sa folk-humorom nametne.

Rok grupe, uglavnom srednjoskolaca i brucosa , nisu pokazale bog zna sta, osim garderobe, frizura i scenskog nastupa. Sa rastimovanim bugarskim ili poljskim gitarama, koje su se "prenosile" iz ruke u ruku, sa urlicima i poskakivanjima onih koji su se naslusali muzike svih boja prikazanih na MTV, a koji, inace, kao da ne cuju sebe, mozda je i bolje (!), ova generacija nastupa srazmerno sa vecim samouverenjem i manjim znanjem nego prethodne generacije kosovskih rokera. Klinci se danas, pred nastupe ne ogledaju u "romanticna ogledala" nego u "ekran". On je ocito mnogo interesantniji nego bilo sta u kosovskom okolisu.

"Metalca", "Guns and rouses", "Pearl jam", "Nirvana" , Stiv Way, Joe Satriani...Cak i "New cristian music", "Sister of mercy", "Bauhaus", i nista ispod toga: to su uzori na koje se oni pozivaju. A uzori umeju da ubijaju, zar ne? Kako? Pa, lepo: fascinacija steti ocima i ostalim culima samosvesti, a onda se gubi razlika izmedju muzike, koja se stvarno cuje i onoga sto bi oni zeleli da se cuje. Tako, nastaje buka, haos, svi podivljaju, klinke urlicu, klimaju glavom koja kao da ce svakog trenutka da im otpadne sa ramena, a kosa najcesce pravi "nulu" oko glave.

Ova generacija, za razliku od predjasnjih, nema nikakve veze sa rok -scenom Jugoslavije. Ovde vise niko na slusa "Bijelo dugme", koje se smatra seljackim pseudorokom, koji se u sadasnjoj Jugoslaviji razvio, u potpunosti u obliku Cece i Dzeja. U vreme kad je Jugoslavija bila pod okupacijom "dugmica", na Kosovu su harale grupe "Mak" i "TNT", obe iz Kosovske Mitrovice. Ali, bilo kako bilo, ovi danasnji klinci i nemaju neku predstavu o tome, jer su premladi za taj deo "istorije". Oni su uostalom najcesce sinovi i kceri onih koju su sebi mogli da priuste satelitske TV antene, te ih malo sta muzicki spaja sa bivsim kontekstom. Kao i grupe iz Albanije, medju kojima je "Mister X" verovanto najbolja, cela albanska muzicka omladina je danas posvecena overdrive-u. Pa, iako na repertoaru imaju i pesme na maternjem jeziku, ipak najradije pevaju na engleskom. I uopste ne izgledaju kao prosecni tinejdzeri koji se svakodnevno srecu na ulici.Oni imucniji, svojoj deci vec nabavljaju najmoderniju muzicku opremu. Na njihovom repertoaru se nalaze kurcveli i stari dobri gibsoni i fenderi.

Neki od njih su vec poceli i da snimaju, doduse u uglavnom neprikladnim kucnim studijima. No, za sada ne postoji neki kompletniji projekat, s kojim bi se neka grupa predstavila. Medjutim, tu se vec zalazi u domen politike. Naime, studio RTV Pristina za Albance ne radi. Privatni studiji su zaokupljeni narodnjacima, od kojih zive. U Pristini trenutno funkcionisu tri privatna studija, koliko toliko kompletno opremljena.Rade ilegalno (dakle, nisu registrovani) snimaju kasete, koje sadrze legalan i legitiman sund.

Tekstovi, rok grupa, ovih novih klinaca, su neinventivni.U njima nicega nema. Reci su im balast. Nema politike. A ljubavne pesme su im pune andjela, djavola, cudovista, vestica, krvi i smrti, pakla i raja, i krikova - posebno krikova. To je svetski, i nesto znaci!

Ipak se od "Troje", "Purgatorija", i "Marigone" moze nesto i ocekivati Svirke su im posecene,a glave su im pune ideja. Planiraju ili su vec poceli da rade na prvim albumima, koje ce svojoj poblici ponuditi jos u toku ove godine. Oni su se iskljucili iz svoje realne svakodnevice, svojih skola i fakulteta, u kojima nema pravih skolskih stolica i klupa, gde se knjige i sveske drze na kolenima. Iskljuceni su iz geostrateskih briga svojih roditelja, ne gledaju vesti, uvek nose licne karte i trude se da izbegnu "dezurne"policajce, koji najcesce u njima vide narkomane ili prerusene strane teroriste... Pokusavaju da budu mladi. Da budu muzicari. Da uzivaju. Da misle sto manje. Da sviraju sto bucnije...Publika, slicna njima, u tome uziva. I tako,svi su srecni...

Mufail LIMANI, AIM Pristina