" NE MENJAMO ETNICKU STRUKTURU "

Pristina Jun 28, 1994

size:Bjorn Wakman,sef predstavnistva Visokog komeserijata za OUN za izbeglice zaduzen za Kosovo i Sandzak govori o njihovoj misiji na ovim prostorima, problemima s kojima se suocavaju medjunarodne i domace humanitarne organizacije, njihovom angazovanju, medjusobnim nesuglasicama i nelogicnostima.

Bjorn Wakmanom, sada sef predstavnistva Visokog komesariata OUN zaduzen za Kosovo i Sandzak,po prvi put se nalazi u Misiji ovakvog karaktera. 1981.godine je bio ukljucen u akciju SAVE THE CHILDREN u Africi,koja je bila organizovana od strane OUN, da bi u Svedskoj vladi bio zaduzen za emigracijska pitanja

AIM - Koliko izbeglica ima zvanicno na Kosovu i koja je njihova struktuara?

WAKMAN - Raspolazemo raznim podacima o broju izbeglica. Razlozi su razliciti. Kao sto znate, postoji njihova ragistracija u policiji, sto nije slucaj u drugim krajevima Srbije. To predstavlja jednu prepreku, jer vecina njih nije spremna da se prijavi policiji. S toga, podaci nisu pouzdani. Mi znamo, takodje, da postoji interesovanje lokalnih humanitarnih organizacija koje zele da upute pomoc, kao npr. Crveni krst, ali se i kod ovakvih asocijacija cesto desava da podaci budu "napumpani". Za sada, mi raspolazemo informacijom da na Kosovu boravi oko 2000 Srba, 1000 Muslimana, 1000 Roma i nekoliko stotina registrovanih Albanaca od kojih je jedan prilican broj pre eskalacije rata, ziveo u Bosni i Hrvatskoj.

AIM - Na kakve sve vrste pomoci UNHCR-a mogu racunati izbeglice?

WAKMAN - Postoje razne medjjunarodne organizacije, koje rade ovde i mi nismo jedini. Mi i u saradnji sa tim organizacijama (food-corporation), donosimo razne neophodne zivotne namirnice, kao sto su ulje, secer, itd. Brinemo da svake nedelje, svaka izbeglica dobije 2 kg svezeg voca i povrca. I Evropska zajednica i njene humanitarne organizacije donose hranu, a raspolazemo i "programom porodicnih parcela", po kojem obskrbljujemo porodice sa po 18 kg. raznim prehrambenim artiklima mesecno.

AIM - Gde su uglavnom stacionirane izbeglice na Kosovu i ko odredjuje njihov razmestaj?

WAKMAN - Izbeglica imamo u svim opstinama, osim u Glogovcu. 95 odsto njih je smesteno u porodicnim kucama. Obicno se za izbeglice obezbedjuju prazni lokali, kao npr.studentski domovi, rudarska naselja ili hoteli. Tako, na primer u Lesku nadomak Leposavica, iskoriscen je jedan mali objekat tamosnjih rudara, u kojem su stanovali neporodicni ljudi. Takvo mesto postoji i u Kisnicu. Izbeglice su smestene i u praznim obdanistima, kao i u studentskim objektima u Mitrovici, Peci i drugim kosovskim centrima.Njihova raspodela, po raznim mestima, vrsi se preko Komesarijata za izbeglice Srbije, cije je sediste u Beogradu i koji ima svoja predstavnistva u svakoj opstini Kosova. Znaci, odgovorni su u Beogradu, a ostali su rasporedjeni po opstinama. UNHCR saradjuje s tim organizacijama i pomaze im u smestaju izbeglica. Medjutim, zbog politicke situacije, za sada smo resili da ne ulazemo novac za adaptaciju objekata za izbeglice, osim u selu Lesak.

AIM - Zasto samo u Lesku?

WAKMAN - Lesak je blizu Leposavica, te smo odlucili da ljudi koji se smeste na Kosovu kao izbeglice, ne budu uzrocnici neke promene etnicke strukture, jer je situacija ovde delikatna. No, bilo kako bilo, broj izbeglica opada. Nekada je bilo 6-7 hiljada izbeglica, a sada svega 4.500. Ovaj trend, je evidentan u celoj zemlji.

AIM - S kojim lokalnim organizacijama kontaktirate, kada se zna da na Kosovu postoje dva sistema, pa i dva Crvena krsta, koji funkcionisu paralelno?

WAKMAN - Na osnovu odluke Generalnog sekretara OUN, da UNHCR bude zaduzen za pitanja humanitarnih pomoci u ex-Jugoslaviji, mi saradjujemo sa Medjunarodnom federaciju Crvenog krsta,pa samim tim i sa lokalnim organizacijama Crvenog Krsta. Kao sto znate, po pravilima Crvenog krsta, moze kao takva da postoji samo jedna organizacija. Ne moze da postoji vise organizacija Crvenog krsta. Znaci, sa medjunarodnog stanovista, mi mozemo da saradjujemo samo sa postojecim organizacijama, koje su poznate ili priznate od strane medjunarodne organizacije. Ja znam sta je Crveni krst ovde, ali nemamo drugih mogucnosti. Kada smo dosli ovde, samo je jedna organizacija Crvenog krsta funkcionisala, pa smo zato raspodeljivali hranu preko njenih kanala. Kao sto znate, Medjunarodna federacija Crvenog krsta ima samo jedno predstavnistvo u Pristini. Postoje dve vrste Crvenog krsta: Medjunarodni komitet Crvenog krsta (ICRC), koji kontaktira ili se bavi politickim zatvorenicima i njihovim tretmanom i Medjunarodna federacija Crvenog krsta, u koju su ukljucene nacionalne organizacije Crvenog krsta, koja pomaze ljude. Ova organizacija ima svoj program za saradnju sa organizacijom Crvenog krsta Srbije, koja ima vece pokrice, dok, zna se da druge nacionalne organizacije ovde na Kosovu ne mogu da deluju kao srpske, kao na primer Kecmanov Crveni krst. Zato, se ova organizacija trudi da iznadje nacin, kako bi se obskrbile sve nacionalnosti. U organizaciji Crvenog krsta Albanaca, na cijem je celu dr. Jusuf Dedusaj, u kontaktima koje smo imali, su izjavili da ce delovati samo pod imenom Crveni krst Kosova, i da u suprotnom ne moze da se saradjuje sa njima. To su bile reci Dedusaja. Po ovome ispada da je on bio vise zainteresovan da se prizna organizacija nego da se ovde pomaze narodu. Ovo je bilo razocarajuce, jer mu je prece bilo ime organizacije, nego pomoc koja je potrebna njegovom narodu.

AIM - Sama cinjenica da postoji "srpski" Crveni krst kao etnicki cist i cinjenica da srpski organi jure Albance i konfiskiraju njihovu pomoc, bez obzira koja je organizacija u pitanju, postoji jedna doza nepoverenja. Zato mozda i nepriznavanje Crvenog krsta Kosova, ali bi sama saradnja predstavljala veliku pomoc za Albance. Imajuci sve to u obzir, ne smatrate li da Dedusaj ipak i nije bio toliko eksluzivan?

WAKMAN - Odlicno razumem. U to vreme, Crveni krst Kosova je bio nemocan. Sa mog licnog gledista, ICRC bi, kao legalno telo, trebalo da reaguje protiv takvog postupka. Bilo kako bilo, ako me dobro shvatate, to je proslost. To se dogodilo, i mi se nalazimo u situaciji kada se prakticno i teoretski od strane ICRC i IFRC, priznaje se samo jedna organizacija Crvenog krsta, sa adekvatnim imenom. Problemi konfiskacije se mogu resiti samo ako ova organizacija ime drugo ime.

AIM - Kakvo bi ime bilo prikladno po vasem misljenju?

WAKMAN - Ja nisam ukljucen po tom pitanju. Ime koje je predlozio Dedusaj je "Crveni krst Kosova". A jedna takva organizacija, s takvim imenom, postoji, kao deo ili ogranak Crvenog krsta Srbije i Jugoslavije, koja nije medjunarodno priznata.

AIM - I pored toga, ovo pitanje nije samo nominalne prirode, jer su zaplenjena i sredstva organizacija koje nemaju slicne probleme, kao "Majka Tereza"?

WAKMAN - Sada se sa organizacijom "Majka Tereza" desava nesto drugo. Financijska policija Srbije je "nasla" deo Zakona za takse, od kojeg je oslobodjen samo Crveni krst. Ove takse se ne placaju samo za dobra nego i za usluge koje se vrse u toj organizaciji. Iako se te usluge ne nadoknadjuju materialno, u njima je uljucen veliki broj ljudi, pa im se onda odredjuje taksa od 9 odsto na njihova sredstva,kao npr. u Klini i Kacaniku,gde je odredjena taksa od 3-4 hiljade dinara. Tako, ne moze se delovati a da se ne placa taksa. Mi smo procitali ovaj Zakon, i po njemu, slicno se moze desiti i nama, jer nismo Crveni krst. Tesko je ustanoviti sta se krije iza toga. Hteo bih jos nesto da dodam oko humanitarne organizacije "Majka Tereza"; Ona pomaze 3 hiljade ljudi na Kosovu, i obzirom na njenu snagu i zelju da pomogne tolikom broju ljudi, ona moze biti i regulator socialnih tenzija u ovom regionu. Za razliku od Crvenog krsta, znamo da se velika kolicina pomoci, u milionima dolara, distribuira preko ove organizacije. U neku ruku Crveni krst je ljubomoran na usluge koje "Majka Tereza" pruza narodu. A moc je da si u stanju da radis nesto slicno. To je ipak opasna moc!

AIM - U nekim politickim krugovima, pogotovu u DSK, optuzuju Vas da pomazete srpsku drzavu da rekolonizira Kosovo, jer smestate srpske izbeglice na Kosovu...

WAKMAN - Mogu da kazem da se stotine hiljada Albanaca nalaze u Evropi. Oni su tamo smesteni po raznim mestima i ni jedna od tih vlada nije izjavila da se tamo vrsi neka kolonizacija njihovih regiona Albancima. 4 odsto stanovnistva Svajcarske naseljeno je ljudima raznih nacionalnosti poreklom iz Jugoslavije. Evropa se sada nalazi u jednoj ekonomskoj recesiji. Verujem da znate da toga nije bilo ranije u Evropi. Oni prolaze kroz teska egzistencialna vremena, ne kada je u pitanju zivotni standard, vec imaju i problem nezaposlenosti. S takvim problemima razvijene zemlje nisu navikle da se suocavaju, ali i pored toga primaju izbeglice i pomazu im. To je deo demokratije. A kada si demokratska zemlja, imas obaveza, ali i teret. U Vojvodini ima 150 hiljada izbeglica, a zna se da je sama regija osetljiva na etnicka pitanja. No, tamo se ne govori o nekakvoj kolonizaciji. Ali, ovde, na Kosovu se govori o 4.500 izbeglica. Medjutim, videcete da samo nekolicina njih zele da ostanu na Kosovu. Oni bi rado bili negde drugo. Ja racunam da samo hiljadu srpskih izbeglica zeli da ostane ovde. Oni su i ranije ziveli ovde, ali su kasnije otisli u Sloveniju, Hrvatsku ili u Bosnu i sada se vracaju u mesta gde su ranije ziveli. Vi me necete ubediti da ce hiljadu Srba da rekolonizira Kosovo, jedna region u kojem zivi 2,5 miliona gradjana. Ne mozete da kazete da ovaj broj zastrasujuci. Ali, ja sam Vam rekao i malo pre da se mi ne bavimo razmestajem ljudi. Mi smo odlucili da ne ulazemo sredstva ni u jedno mesto osim u selu Lesak. Mi ne zelimo da gradimo lepe kuce i da cinimo privlacnim ovo mesto za ljude koji dolaze, da nas ne bi optuzili za promenu etnicke strukture. Mislio sam da takva kritika upucena nama, odnosno nacin izrazavanja misljenja, moze doci samo iz Beograda. To je nacin manipulacije cinjenicama i ciframa, kada se trudis da stvoris situaciju koja nije takva, kakvom se prikazuje. To je neugodno, jer nisam verovao da se na taj nacin plasiraju podaci javnosti. Kad procitas ovakvu optuzbu, a nigde nema pouzdanih podataka po kojima bi se videlo koliko ima izbeglica na Kosovu, vidi se koliko je to opasno i sinjifikativno da bi se nazivalo rekolonizacijom Kosova.

AIM - Njihov argument je sledeci: nije sinjifikativan broj izbeglica koje dolaze, nego broj onih koji napustaju Kosovo od srpske represije, gde dolazi do velike disproporcije, odnosno da to iseljavanje menja etnicku strukturu!?

WAKMAN - Ja poznajem te planove i video sam Zakon. Uzmimo npr. dolazak izbeglica iz Albanije u Decane. Neki autoriteti bi zeleli da njih smeste ovde, ali oni nisu uopste zainteresovani da ostanu na ovim prostorima. Veoma je interesanto da srpska vlada ne zeli da osim Srba, na ovoj teritoriji smesti i izbeglice drugih nacionalnosti. To je kontradiktorno: s jedne strane iz Beograda nam dolaze napisi da je Kosovo mesto gde ima terorizma, secesionizma, separatizma, i cega jos drugog, a s druge strane zele da dovedu ljude da tu zive. A oni ne zele da dodju na Kosovo, ne zele da zive u jednoj opasnoj regiji. Prosle godine je bio zainteresovan samo jedan Srbin da ostane ovde, ali su zato mnogi Srbi napustili Kosovo. Ovaj program nije bio toliko uspesan i oni koji stoje iza ovog programa, sigurno nisu zadovoljni njegovim rezultatima...

Astrit Salihu AIM Pristina