TRECI RODjENDAN DEZELE
Slovenija tri godine posle
Posle svega sto se za poslednje tri godine dogodilo na prostorima
bivse Jugoslavije, dan razglasenja samostalnosti Slovenije izgleda kao da se
desio pre deset,a ne pre tri godine.Ali slovenacka skupstina je usvojila osno-
vni ustavni dokument,ustavni zakon i deklaraciju o nezavisnosti stvarno 25.ju- na 1991.godine i time je Slovenija postala nezavisna i samostalna drzava.Do- duse na odmah,jer su zbog tog cina vec iste noci u Sloveniju usli tenkovi i jedinice bivse JNA,cemu je sledio takozvani desetdnevni rat,ali vec pola godi- ne kasnije priznala ju je vecina zapadnoevropskih zemalja, a 22.maja 1992 ge- neralna skupstina OUN u Nju Jorku (New Yorku) razglasila ju je za 176.clana svetske organizacije.Gde je Slovenija danas, tri godine kasnije?
Najpre mozemo da pogledamo na unutrasnjepoliticku scenu.Jos pre osa-
mostaljenja Slovenija je vec bila visestranacka parlamentarna drzava,u kojoj
imaju glavnu rec parlament i vlada,dok je funkcija predsednika drzave vise
castna nego stvarno uticajna.U tome je Slovenija blize vecini demokratskih
sistema zapadne Evrope od svoje susede Hrvatske i ,recimo, Srbije,gde vec sam
ustav daje ogromna ovlascenja predsednicima.U Sloveniji ,na primer, predsednik
drzave nema pravo nisazivati parlament ili raspustati odnosno imenivati vladu.
Sve su to potpuno odvojene funkcije.Ako se hoce predsednik drzave obratiti
parlamentu,ne moze o tome odlucivati sam,nego mu to moze ( ali i ne mora) doz-
voliti parlament.
Slovenacki parlament je dvodoman.Glavni dom je takozvani Drzavni zbor,u kome su posle poslednjih izbora poslanici vecinske Liberalno demokratske stranke Janeza Drnovseka,Hriscanskih demokrata Lojza Peterlea, Udruzene liste social demokrata Janeza Kocjancica, Slovenackih socialdemokrata Janeza Janse, Slovenacke narodne stranke Marjana Podobnika, Slovenacke nacionalne stranke Zmage Jelincica i samostalna poslanicka grupa.To su ujednom i najuticajnije slovenacke stranke,koje su za poslednjih godinu dana,da ne govorimo o posled- nje tri godine, napravile velike pomike.Naime,u pocetku samostalne drzave des- nica je bila mnogo medjusobno kooperativnija.Krajem krajeva, na prvim visestra- nackim izborima pobedio je DEMOS, a na sledecim bio se vec raspao i najvise glasova dobila je Liberalno demokratska stranka Janeza Drnovseka,kojoj su se ove godine prikljucili i socialisti Viktora Zakelja,Demokrate Igora Bavcara i Zeleni Petra Tanciga.
U vladi su tri koalicione stranke : Liberalne demokrate,Hriscanske demokrate i Udruzena lista socialdemokrata.Naizgled nemoguca kombinacija,ali izgleda da - barem jos za neko vreme - politicki sasvim pragmaticna.Pogotovo posle izlazka iz vlade Jansinih socialdemokrata,koji su sve samo ne to kako se zovu i koji su se svrstali u neku tesko objasnivu kombinaciju boljsevizma i krajnje desnice,dok su hriscanske demokrate postale sasvim umerena srednje desnicarska i ozbiljna stranka.
Za inace veoma dosadan nacionalni karakter Slovenaca,zanimljivo je da je slovenacka politicka scena sve pre nego dosadna.Iz dana u dan otkrivaju se nove afere,zbog njih padaju ministri, velika su rasciscavanja unutar vojske i policije,sudovi su prenatrpani poslom,razne legalne i ilegalne obavestajne sluzbe rade i takmice se punom parom... Ukratko,demokratija nije jednostavna stvar i u prelaznom periodu,koji ce verovatno jos dugo trajati,to su normalne iako ne i prijatne i potrebne stvari.
Mnogo izgubljenog,a mnogo i boljeg
Ekonomski analiticari slazu se o tome da se privredna kretanja ne moze jednostavno posmatrati od samog dana osamostaljenja,nego da ih treba ana- lizovati na duzi rok.Naime,slovenacka industrijska proizvodnja,koja je bila u bivsoj drzavi uvek na samom vrhu pa i u porastu,pocela je upadati vec godinu dana pre osamostaljenja.Upravo te, 1990.godine bila je za skoro 13 posto niza od proizvodnje u 1986.godini.Znaci,kriza je pocela,a sam akt osamostaljenja koji je znacio prekid dotadasnje tesne saradnje sa industrijama u drugim delo- vima SFRJ,kao i gubitak dobrog dela jugoslovenskog trzista,prouzrokovao je i dalje padanje.Najveci pad industrijska proizvodnja Slovenije dozivela je pro- sle godine,kada je bila jos za 26 odsto niza od one u 1990.godini.Ali posle sestogodisnjeg konstantnog padanja,prosle,a narocito u prvoj polovini ove go- dine stanje se promenilo.Doslo je do malog,ali ipak povecanja u odnosu na pros- lu godinu.Ali,sadasnji obim industrijske proizvodnje je jednak onome na sre- dini sedamdesetih godina,sto znaci veliko nazadovanje.
Prilikom izlaska iz Jugoslavije,culo se mnogo primedbi,ako ce Slo- venija propasti zbog gubitka jugoslovenskog trzista.Lagali bi ako bi tvrdili da slovenacka privreda ne oseca (i to znacajno)taj gubitak.Ali ne treba zabo- raviti ni cinjenicu da je bila Slovenija i u bivsoj drzavi izuzetno znacajan izvoznik.Vecinu tih trzista je i zadrzala,ali raniji zajednicki jugoslovenski nastup na tim trzistima bio je i jeftiniji i laksi.Ipak,je Slovenija pre osamo- staljenja vecinu svoje robe prodala kod kuce.Po podacima SDK za 1990.godinu, najvise je prodala unutar Slovenije same (57,3 odsto),sa 24,7 odsto sledile su ostale jugoslovenske republike,dok je 17,9 odsto robe otislo u inostranstvo. Zbog sankcija,prestala je (barem zvanicna) trgovina sa Srbijom i Crnom gorom, zbog rata slicno je i sa Bosnom i Hercegovinom,dok se sa sa Hrvatskom i sa Makedonijom jos uvek saradjuje,iako otezano.I Hrvatska ima probleme zbog rata, a Makedonija je zbog saobracajnih veza skupa u prevozu.Inace je Slovenija prosle godine izvezla za 6,08 milijarde americkih dolara robe,sto je za 9 po- sto manje nego godinu dana ranije.Najvise ,skoro 30 odsto robe,izvezla je u Nemacku, 12,4 odsto u Italiju, 12,1 odsto u Hrvatsku, u Francusku je islo 8,7 slovenackog izvoza,u Austriju 5 odsto, u Rusiju 4,1 odsto, SAD 3,6 odsto,u Makedoniju samo 3,3 odsto,a slede jos Velika Britanija,Holandija,Madjarska, Poljska ,Iran,Belgija,Svajcarska, Ceska ....
U Sloveniji je jos uvek u toku proces privatizacije,sto uz vec sve pomenute teskoce, prilicno komplikuje stanje u privredi. Propast nerenta- bilnih firmi,koje su godinama vegetirale u bivsoj drzavi,propast onih,koji se nisu snasli posle gubitka "jugo trgova" privatizacija i racionalizacija u mnogim preduzecima,prouzrokovalo je veliko povecanje nezaposlenosti.U Sloveni- ji,koja je bila navikla skoro na punu zaposlenost, sadasnji 14,5 odstotni ste- pen nezaposlenosti je sokantan.To se najvise oseca u nekim industrijskim centrima poput Maribora. Zanimljivo je nesto drugo.Uz toliki zvanicni broj ne- zaposlenih,nikako ne moze da se nadje ljude koji bi za dobre pare povremeno obavljali neke fizicke poslove.Ocigledno su se mnogi,koji nisu redovno odnosno stalno zaposleni ipak snasli sa nekim honorarnim poslovima.
Za one,koji su zaposleni,ne bismo mogli da kazemo da zive lose.
Posle osamostaljenja zvanicna politika htela je da zadrzi plate na 400 maraka,
ali joj to nije uspelo i ubrzo su se plate povecale ,tako da danas prosecna
slovenacka plata vec iznosi preko 700 nemackih maraka.To je naravno mnogo
manje od vremena Markovicevog nerealnog kursa 7 dinara za jednu marku i sa
inflacijom od 105 posto. Slovenacka inflacija je jos uvek visoka, jer iznosi
godisnje nesto manje od 23 odsto.To je jos uvek oko 7 puta visa inflacija od
one u razvijenim zapadnoevropskim zemljama.Ali pri tome je bitno nesto drugo.
Naime,slovenacki tolar ,koji je sada u odnosu
78 tolara za jednu marku,dobro se drzi.Tako misli i poznati harvardski profe-
sor ekonomije i savetnik mnogih vlada Djefri Saks (Jeffrey Sachs),koji je ne-
davno boravio u Ljubljani."Nahitniji zadatak koji pretstoji Sloveniji je vlas-
cko prestrukturiranje privrede,sredjivanje dugova i resavanje deobnog bilansa
sa naslednicima bivse SFRJ, smanjiti sadasnju inflaciju na manje od 10 posto,
a najbitniji je ulazak Slovenije u Evropsku uniju," izjavio je Saks.
Kada ce Unija otvoriti vrata?
Slovenija moze se smatrati diplomatski uspesnom mladom drzavom. Za tri godine postojanja clan je OUN, Konferencije o evropskoj sigurnosti i saradnji, Saveta Evrope, Medjunarodnog monetarnog fonda i mnogih drugih zna- cajnih medjunarodnih organizacija.Potpisnik je Natovog dokumenta Partnerstvo za mir, sa Evropskom zajednicom potpisala je ugovor o saradnji, sa Ceskom,Slo- vackom i Madjarskom ima potpisane ugovore o slobodnoj trgovini, o slicnom ugo- voru dogovara se i sa Eftom, u Ljubljani imaju svoje ambasade sve znacajnije drzave ovog sveta...
Sa velikom vecinom tih zemalja Slovenija je u vrlo dobrim odno- sima.U poslednje vreme ima probleme sa Hrvatskom i Italijom zbog teritorialnih pretenzija odredjenih krugova u Italiji na slovenacku zemlju, a i zbog nesprem- nosti u glavnom hrvatskih,cesto pa i slovenackih politicara da konacno nadju zajednicki jezik oko nekoliko spornih pitanja u vezi sa granicom izmedju obe novonastale drzave.Kako izgleda svi ti problemi ce se ipak nekako resiti.Hr- vatska ima naime toliko otvorenih drugih i to mnogo znacajnijih pitanja da bi joj bilo glupo stvarati neprijatelje sa svih strana, dok su Italiju zbog nje- nog stava ,kako Slovenija ne bi trebala da bude primljena u Evropsku Uniju kritikovali vec Amerikanci.Pre nekoliko dana Trst je posetio i americki amaba- sador u Rimu ,nama svima poznat i kao nekadasnji izaslanik americkog predsed- nika, Redjinald Bartolomju (Reginald Bartholomew),koji je izmedju ostalog i izjavio:"Slovenija jeste Evropa.To ne treba da Vam otkriva americki amabasa- dor,jer o tome jasno govore i istorija kao i geografske mape." Podvukao je i cinjenicu da se Zapad ne zavrsava na italijansko-slovenackoj granici i dao svoju podrsku udruzivanju evropskih drzava.
U tome vidi,svoj cilj i Slovenija.Uz stabilne privredne i po- liticke prilike ima realnu sansu da bude primljena u Uniju oko 2000.godine.A to nije mnogo daleko.
Ono sto zivot cini
Tako izgleda "dezela" tri godine od svog dana D.To su bili vise manje zvanicni podaci.Ljudi su praznik samostalnosti u glavnom proslavili van svojih domova.Isli su na more,planine,u banje, neki i u inostranstvo.Ali vise na izlete nego u soping,jer su slovenacke radnje vec tako dobro snabdevene da naprosto nema nikakve potrebe za odlaske u inostranstvo.Ni za specializovanu robu.To i cinjenica da moze u bankama i menjacnicama na svakom cosku slobodno kupovati devize,prosecnom Slovencu su dve od najdrazih "dostignuca" samosatal- nosti.A ima jos jedna i najbitnija.Naime,cinjenica da je odlaskom iz bivse Ju- goslavije Slovenija sacuvala mir.
Iako danas skoro da nema coveka koji bi zeleo da Slovenija udje u neku novu,cetvrtu Jugoslaviju,zanimljiva je poslednja anketa dnevnika Delo koje je svoje citaoce upitalo,ako danas ocenjuju postignuto i svoja ocekivan- ja.Odgovori su sledeci:
- mnogo je bolje 2,7%
- malo je bolje 16,9% - od prilike isto 32,5% - malo je losije 33,6% - mnogo je gore 12,4% - ne znam 1,9%
Svakako podaci o kojima vredi razmisljati i koji su mnogo man- je optimisticki kao sto su bili ranijih godina.Ali uz sve negativne strane, Slovenija je od svih bivsih jugoslovenskih republika sigurno najbolje prosla i najblize je tome da stvarno udje u Evropu.
JANJA KLASINC,AIM