KOSOVSKO PITANJE I STABILNOST MAKEDONIJE

Size: Ako bi Kosovo postalo nezavisno a Makedonija ostala kao drzava od specijalnog interesa i pod medjunarodnom zastitiom, vise ne bilo ozbiljnijih tenzija u regionu. Sadasnje tenzije i eksplozivna situacija na Balkanu naglo bi splasnula i svela bi se na bilateralne sporove. Takodje, ako bi Kosovo postalo nezavisno Albanci ne bi bili zainteresovani za komadanje Makedonije i izazivanje velikog rata. I Tirana i Pristina, kao i Tetovo, zainteresovani su za opstanak Makedonije kao multietnicke drzave otvorene prema susedima i, naravno, za neposrednu komunikaciju sa Albanijom i Kosovom. Dakle, moze se konstatovati,suprotno od onoga sto kazu neki zapadni diplomati: nezavisno Kosovo ne bi postalo detonator za Makedoniju, vec je to, naprotiv, neposredni uslov za njenu unutrasnju stabilnost, kao i sa stvaranje ravnoteze i sigurnosti i mira u regionu.

Popis stanovniStva u Makedoniji predstavlja novi fijasko evropske politike na Balkanu. Iako je pripreman godinu i po dana i finansiran od strane Evropskog saveta, koji je dao 2 miliona Eku-a za njegovu realizaciju, popis je startovao sa neregularnostima i teSko da Ce biti regularno okonCan. Zapadni diplomati i eksperti nisu se najbolje snaSli u uslovima medjuetnickog nepoverenja koji vladaju u Makedoniji, i koji nisu mogli biti reseni "kompromisima" i politickim pritiscima. Umesto osiguranja tacne statisticke informacije o ukupnom broju stanovnika kao i, sto je vaznije, o etnickoj strukturi Makedonije, rezultati sadasnjeg popisa ce verovatno postati novi izvor za manipulacije brojkama, i za produbljivanje nepoverenja i razlika. Posto u ovoj mladoj drzavi, koja jos nije osigurala unutrasnju stabilnost, uskoro treba da se odrze izbori, neuspeh popisa sigurno ce rasplamsati strasti i srusti dosadasnju veoma tanku nit makedonsko-albanskog koncensusa (sa sigurnoscu se moze ocekivati pad sadasnje koalicione vlade), sto ce onda stvoriti prostor za dalje komplikacije i zaostravanja.

Ukoliko se ne pronadje neki modus za smirivanje, i to pre svega na relaciji Tirana-Skopje, veoma lako moze doci do naglog prebacivanja krize na jug Balkana. Ne samo u Makedoniji, vec i jos vise na Kosovu, treba ocekivati ekslaciju potisnutog albanskog pitanja. Ukoliko svetski faktori ne pronadju globalno balkansko resenje i instrumente koji bi sve aktere obavezivali da se suzdrzavaju od izazivanja novih konflikata, ni zaustavljanje sadasnjeg rata u Bosni nece mnogo doprineti smanjivanju tenzija na jugu. Naprotiv, kompromis u Bosni i Hrvatskoj, ako ne bi bio pracen primenom istih instrumenata na jugu, mogao bi narusiti krhki status kvo u Makedoniji i na Kosovu.

Makedonsko i kosovsko pitanje se u svim analizama stavljaju u usku korelaciju. U sustini, oba problema predstavljaju derivat neresenog albanskog pitanja. Unutrasnja stabilnost Makedonije zavisi od statusa koji ce u njoj imati Albanci, kao druga po velicini etnicka zajednica sa spornim procentima u ukupnoj populaciji (izmedju 21%, koliko kazu makedonske procene, i 35 do 40 %, koliko kazu albanski izvori). Na Kosovu, pitanje ukupnog broja stanovnistva i etnicke strukture nije sporno (Albanci cine oko 90 %, Srbi manje od 8 %) ali se i od strane Srbije i od medjunarodne zajednice osporava pravo vecinskog naroda na samoopredeljenje i nezavisnost Kosova.

U nekim evropskim diplomatskim krugovima kosovsko i makedonsko pitanje dovodi se u kauzalnu vezu, kada se tvrdi da Kosovo ne moze dobiti samostalnost zato sto bi to ugrozilo opstanak Makedonije, a samim tim i mir i sigurnost u regionu. Ova teza je po svemu sudeci potekla iz srpskih izvora, i njome se, ako je pretpostavka tacna, posredno dokazuje da je Beograd zadrzao uticaj na jedan deo evropske diplomatije. Tvrdnja da ce nezavisno Kosovo postati detonator za Makedoniju u sustini predstavlja alibi-argumenat za zamenu teze oko glavnog uzrocnika sirenja rata na jug Balkana. Rat u Makedoniji i na jugu Balkana nece izbiti zbog aktuelnih srpskih pretnji na Kosovu, kao ni zbog otvorenih pretnji Grcke Makedoniji, vec ce do njega doci zato sto ce Albanci, cim budu dobili Kosovo, postati jaci i krenuti u osvajanje Zapadne Makedonije, kako bi stvorili Veliku Albaniju. Sadasnja ratnohuskacka politika Srbije i Grcke, izjednacava se sa necim sto bi se moglo desiti u buducnosti, a sto Albanci danas ne pokazuju ni u Tirani, ni u Pristini a ni u Skoplje, odnosno Tetovu.

Gornji argument svakako potice iz beogradske propagandne kuhinje. Posto Beograd u poslednje vreme gradi imidz mirotvornog centra, vise ne istice toliko u prvi plan svoju odlucnost da se Kosovo odbrani po svaku cenu, pa i izazivanje novog rata, vec se u prvi plan istice teza da Kosovo treba da ostane u Srbiji zato sto nezavisnost Kosova nikako ne bi dovela do mira i stabilnosti u regionu vec, naprotiv, do rata za aneksiju albanske Makedonije, sa svim konsekvencama koje iz toga proizilaze, a koje se veoma cesto spominju u katastroficnim vizijama analiticara: ukljucivanje susednih zemalja u rat, grcko-turski rat koji bi ugrozio opstanak NATO Pakta, prosirivanje sukoba na ostala krizna podrucja Istocne Evrope, Kavkaz i Centralnu Aziju itd.

Jasno je, medjutim, da sudbina Makedonije ne zavisi samo od Abanaca i njihovih aspiracija, vec se radi o kompleksnom pitanju. Razume se, ako bi Kosovo postalo nezavisno, Albanci iz Makedonije bi dobili mnogo snazniji albanski blok podrske, cime bi pojacali i svoje unutrasnje pregovaracke pozicije u odnosu na Makedonce, koji sada nastoje da status drzavotovornog naroda zadrze samo za sebe. Od tog odnosa Albanaca i Makedonaca, koliko ce ovi prvi imati zadovoljavajuci i ravnopravni status, svakako zavisi unutrasnja stabilnost Makedonije. Medjutim, iako ce albanski faktor time postati jaci, on ne bi mogao promeniti (sem u nekim avanturistickim varijantama) osnovne geostrateske odnose koji su diktirali stvaranje Makedonije. Albanci do danas nisu pokazali aspiracije da uniste Makedoniju (naprotiv, takve aspiracije su imali susedi, pre svega Grci i Srbi, ali i Bugari, koji ne priznaju postojanje makedoskog naroda), vec su samo pokazivali da su zivotno zainteresovani za unapredjenje svojeg statusa u zajednickoj drzavi.

Stvaranje makedonske drzave mozda jeste istorijska slucajnost, ali ona je sada realnost jedne trajnije rezultante interesa, koja mora imati i trajniju medjunarodnu zastitu. Nije slucajno da je upravo u Makedoniji prvi put otkako postoji OUN primenjen instrument preventivnog prisustva plavih slemova. Paradoksalno, snaga Makedonije je u njenoj slabosti, kao kriticne tacke koja mora biti pod medjunarodnom kontrolom. Makedonija je prakticno pod nekom vrstom medjunarodnog protektorata.

Naravno, stabilnost Balkana svakako ce zavisiti od resavanja albanskog pitanja, kao sledeceg velikog i dramaticnog problema. Ako od njega zavisi stabilnost i mir, onda su sasvim pogresna gledista koje resenje traze u konzervisanju sadasnjeg stanja pri kojem su Albanci podeljeni i potlaceni. Potiskivanje albanskog pitanja, nepriznavanje njihovog prava na samoopredeljenje, pre ce postati generatorom problema, negoli ako bi se ono adekvatno tretiralo u aktuelnim okolnostima, kako na Kosovu, tako i u Makedoniji. Ako bi Kosovo postalo nezavisno a Makedonija ostala kao drzava od specijalnog interesa i pod medjunarodnom zastitiom, vise ne bilo ozbiljnijih tenzija u regionu. Sadasnje tenzije i eksplozivna situacija na Balkanu naglo bi splasnula i svela bi se na bilateralne sporove. Takodje, ako bi Kosovo postalo nezavisno Albanci ne bi bili zainteresovani za komadanje Makedonije i izazivanje velikog rata. I Tirana i Pristina, kao i Tetovo, zainteresovani su za opstanak Makedonije kao multietnicke drzave otvorene prema susedima i, naravno, za neposrednu komunikaciju sa Albanijom i Kosovom. Dakle, moze se konstatovati,suprotno od onoga sto kazu neki zapadni diplomati: nezavisno Kosovo ne bi postalo detonator za Makedoniju, vec je to, naprotiv, neposredni uslov za njenu unutrasnju stabilnost, kao i sa stvaranje ravnoteze i sigurnosti i mira u regionu.

Druga mogucnost je ona na kojoj stalno insistira kosovski lider dr Ibrahim Rugova, a to je stavljanje Kosova pod medjunarodni protektorat. Ono sto se kao imperativ nametnulo u Makedoniji, moralo bi se primeniti i na Kosovo, naravno, ako se zaista zeli mir i resenje problema. Medjutim, nacin na koji je Evropa usla u projekat popisa stanovnistva u Makedoniji pokazuje da ona nije spremna da se ozbiljnije suoci sa albanskim pitanjem i njegovim konsekvencama.

Shkëlzen Maliqi