HAPSENJA NA KOSOVU

size: Sta stoji iza poslednjih hapsenja ljudi iz institucija paralelnog sistema na Kosovu? Da li time srpske vlasti zele da stvore preduslove, odnosno bolju pocetnu pregovaracku poziciju, pred eventualni srpsko - albanski dijalog?

izvod iz teksta:

Time bi trebalo, u najmanju ruku, dokazati ili pokazati nespremnost srpskih vlasti da se moguCi albansko-srpski dijalog vodi kao dijalog dveju drzava ili sistema. Ovaj bi dijalog bio samo od onih koji ce se, prema srpskim proracunima, voditi u okviru jednog sistema - onog srpskog.

Vec danima, slucajno ili ne, posebno beogradski mediji, kalkulisu nekom "tajnom vecerom" u Svajcarskoj rezidenciji u Beogradu, gde su se navodno "nasli" predstavnici Srba i Albanaca, ne bi li se "dogovorili" oko eventualnih pregovora za resavanje kosovskog pitanja. Iako je usledilo javno izjasnjavanje licnosti obeju sukobljenih strana da se ne nalaze u sastavu predstavnickih grupa bilo kakvih pregovora, bura oko "zajednicke vecere" se jos uvek ne stisava. Naprotiv, dobre poznavaoce kosovskih prilika ne iznenadjuje i "paralelni" postupak ovdasnjih aktuelnih srpskih vlasti, koje su pokazale, upravo poslednjih dana, svoju "punu snagu" i "organizovanost". Tako su krajem proslog meseca "iznenada" ucestala hapsenja i racije, koja su za razliku od ostalih, visegodisnjih, odnosno svakodnevnih, imale jedan zajednicki element: hapseni su ljudi iskljucivo iz institucija politickog sistema Kosova. Policija je, jednostavno, samo u toku dva dana upala na sednicu Skupstine Prisinskog Univerziteta, sednicu Privredne Komore Kosova i izbornoj Skupstini Crvenog krsta Kosova, kada su privedeni, Ejup Statovci, rektor pristinskog Univerziteta, Jusuf Dedusaj, predsednik Crvenog Krsta Kosova i Ismajl Kastrati predsednik Privredne Komore, kao i drugi clanovi i aktivisti ovih institucija. Ismajlu Kastratiju i sekretaru Privredne komore Sulejmanu Ahmeti odredjen je pritvor u trajanju od 30 dana i jos uvek su pod istragom. Njih optuznica, po clanu 136 stav 1. KZ. tereti za "Udruzivanje radi neprijateljske delatnosti", u kojem uzgred budi receno spada i clan 116. - za "ugrozavanje teritorialne celovitosti". Samo dva dana kasnije hapsi se i Mustafa Ibrahimi, koji je obavljao funkciju predsednika Upravnog odbora Privredne komore Kosova i protiv koga je podignuta ista optuznica. Ovdasnjim vlastima, medjutim, da bi pokazale "ko je gazda u kuci", ocito, nije shvatljivo, obzirom na cinjenicu da na Kosovu privreda "vise ne postoji", sme bilo ko da se usudi da ulozi sopstvena sredstva za ekonomicnije privredjivanje, gde bi dobar deo ovdasnjih Albanca, koji su svojevremeno izbaceni sa radnih mesta, ponovo mogli da obezbede svoju egzistenciju.

Po ovakvom "paralelnom" sistemu postoje i funksionisu gotovo sve vitalne institucije na Kosovu. Medjutim, indikativno je da se hapse ljudi bas iz Privredne komore Kosova, kao odgovorni za stvaranje paralelnog sistema, i pri tom da se terete najtezim clanom koji predvidja kaznu zatvora od jedne do cak deset godina. Situacija je jos zanimljivija ako se, prema izjavama onih koji su "prosli" kroz "informativne" razgovore, koji su trajali i po nekoliko dana, policija interesovala za opste informacije kojima su, barem po postavljenim pitanjima, raspolagali i ranije. Uostalom, rad ovih institucija kosovskih Albanaca je javan, bez obzira na uslove u kojima funkcionisu. No, uzimajuci u obzir ove cinjenice proizilazi da se ipak radilo o vec isprobanoj taktici "zastrasivanja", a ne o nekoj resenosti srpskih vlasti na Kosovu da obustave ili blokiraju funksionisanje ovih odredjenih institucija, a najmanje paralelnog sistema Albanaca na Kosovu. Jer u suprotnom, postavlja se pitanje kako to da se "pod ruku zakona" nisu nasle, na primer mnogo znacajne institucije politickog zivota Albanaca kao sto su Koordinacioni odbor albanskih politickih partija ili recimo institucija predsednika Republike Kosovo, cije bi delovanje, po svoj logici, srpskim vlastima trebalo mnogo vise da "smeta". Tim vise sto svojim funkcionisanjem i te kako ugrozavaju srpsku vlast na Kosovu, odnosno "ustavni poredak" kao i "teritorijalnu celovitost". U cinjenici da su "preskocene" pomenute institucije svaki laik moze "procitati" odredjenu kodificiranu poruku srpskih vlasti.

Ucestale informacije, o novim inicijativama i spremnosti strana u konfliktu za razgovore, koje prenose i inostrane agencije i mediji, nose jasnu poruku: treba pripremiti javnost obeju strana o nekom buducem, mogucem "zelenom stolu". Kao konkretan korak beogradskih vlasti spominje se i smenjivanje Milosa Simovica sa funkcije Nacelnika kosovskog okruga po cijem je nalogu oduzeta i zgrada Albanoloskog Instituta, a koji je u prvom sudskom sporu Instituta sa pomenutom odlukom, ponovo dodeljen kosovskim albanolozima. Mozda ovo smenjivanje jednog politicara poreklom sa Kosova, s drugim, Aleksom Jokicem, poreklom iz Valjeva, ukazuje na pripremanje terena za jednu fleksibilniju i manje radikalnu politiku od one koju su do sada vodili, a jos uvek je vode, kosovski Srbi.

Pokretanje bezuslovnih razgovora, za koje se zalazu kosovski Albanci, uvek, medjutim, uslovljaju talase represije ili policijske "radnje". Takve mere su poznate jos od vremena prvog uspostavljenog albansko-srpskog kontakta, kada je njime predsedavao, sa sprske strane, tadasnji podpredsednik Skupstine Srbije Budimir Kosutic, a s albanske potpredsednik DSK Fehmi Agani. Dok je "taj" razgovor bio u toku, da podsetimo, srpska vlada je obavestila sve Medjunarodne institucije da su "zapoceli razgovori oko resavanja problema skolstva na Kosovu". Iako je Kosutic obecao de se nece dirati pristinski Univerzitet, njegovo zatvaranje je usledilo vrlo brzo.

Dakle, dosadasnje iskustvo pokazuje da je svaki korak srpskih vlasti predvidljiv, oni duhovotiji bi rekli, kao i godisnja doba. Zato i poslednji postupci, uz obavezno ucesce policije, ukazuju da je pocetak bilo kakvog srpsko-albanskog dijaloga uslovljen - kao dialog neravnopravnih. To se, takodje, neretko tumaci kao demonstriranje realne vlasti naspram one nerealne Albanaca na Kosovu. U najmanju ruku, ovim se tezi dokazati ili pokazati nespremnost srpskih vlasti da se moguci albansko-srpski dialog vodi kao dijalog izmedju dveju drzava ili sistema. Prema srpskim proracunima, dijalog se moze voditi samo u okviru jednog sistema - onog drzave Srbije. Tako da iniciranje pregovora, bilo javnih ili tajnih, preko poluinformacija, a mozda i dezinformacija, uslovice njihove postupke protiv institucija politickog sistema na Kosovu. Status quo, gde funksionisu dva paralelna sistema, do sada je licio na neki precutni konsensus izmedju Srba i Albanaca, o uzajamnoj nedodirljivosti i nemesanju. To bi trebalo stvoriti atmosferu minimalne tolerancije dok se Kosovo ne nadje za nekim od pregovarackih stolova. Do tada se moze racunati na, bilo kakvo, funksionisanje institucija politickog sistema na Kosovu. Astrit SALIHU AIM Pristina