NOVA PARTIJA MADJARA

Nekoliko uglednih lidera DZVM napustili su ovu partiju i osnovali Savez Madjara Vojvodine, nesto kao madjarski DEPOS.

AIM, NOVI SAD, 22. 06. 94. Madjari u Vojvodini nisu vise najkompaktnija politicka snaga u Jugoslaviji. Dosetka, da kad se sretnu dva Srbina imate na okupu tri partije, cini se vazi za sve drzavljane Srbije, pa i za Madjare koji zive u Vojvodini i koji su na politickoj sceni Srbije i Jugoslavije delovali najjedinstvenije. Izuzeci kao sto su Kertes, koji ne zna madjarski, ili ministarka Margit Savovic, koja ne zna srpski jezik, kao i malobrojni i manje poznati pripadnici drugih opozicionih stranaka u Vojvodini samo su potvrda pravila da je velika vecina vojvodjanskih Madjara ili u clanstvu ili veoma stabilnom glasackom telu DZVM, tako da je ova partija na celu sa Andrasom Agostonom, do sada zaista bila jedini legitimni i autoritativni predstavnik vojvodjanskih Madjara.

Medjutim, Kongres DZVM, odrzan pre nesto vise od mesec dana, pokazao je da i Madjari, clanovi, a jos vise simpatizeri ove stranke, pocinju da se dele i svadjaju. Povod je bio nestali novac dobijen kao pomoc od nekih fondacija u Madjarskoj,rec je o 400-500 hiljada maraka, ali stvarni razlozi cepanja i u samom partijskom vrhu mnogo su ozbiljnije i dublje razlike u politickim opredeljenjima. Sve je pocelo kada je Agostonov tim, krenuo da koketira sa srpskim rezimom u nameri da, trgujuci madjarskim glasovima u Parlamentu Srbije, ostvari svoju, ni svim Madjarima ne bas jasnu ideju, o tzv. trostepenoj autonomiji - kulturnoj, politickoj i teritorijalnoj - za Madjare u Srbiji. Najpre, sasvim tiho i vise u obliku pitanja, a potom sve glasnije i u formi otvorenog neslaganja, javili su se oni koji sudbinu Madjara u Jugoslaviji vide drugacije. Vremenom, iskristalisale su se dve alternativne opcije, jedna, tvrdja, koja zagovara cvrsce vezivanje sa maticom i sanja o otcepljenju, odnosno, pripajanju Madjarskoj severnog dela Vojvodine gde madjarsko stanovnistvo cini vecinu. Druga, sasvim meka, kao uostalom i sve opozicione partije autonomaske orijentacije, Vojvodinu smatra svojom domovinom i najboljim okvirom za zadovoljenje svih interesa Madjara. Oni ne zele odcepljenje od Srbije, ali traze punu autonomiju Vojvodine, kako bi, zajedno sa komsijama Srbima, Slovacima, Rusinima, Rumunima, Hrvatima i drugim manjinama koje tu zive, samostalno mogli da resavaju svoje probleme. Neki od njih su posle Kongresa iskljuceni iz DZVM, a neki su ga sami napustili i odmah najavili formiranje novih partija. Ovih dana to su poceli i da ostvaruju. Na pomolu je stvaranje najmanje jos dve stranke u skladu sa dve pomenute orijentacije. Za obe su osnovani Inicijativni odbori, s tim sto je jedna vec i formalno konstituisana kao Savez Madjara Vojvodine, sa idejom da se u njemu okupe sve stranke, institucije i pokreti Madjara ukljucujuci i DZVM, ako zeli.

U Srbiji vec vidjeno, formiranjem DEPOS-a, koji je, medjutim, uglavnom propao, svodeci se na jednu partiju, SPO. Zato se Agoston ne uzbudjuje mnogo zbog novonastale konkurencije na terenu gde je on najjaci.

Poznavaoci prilika u Vojvodini smatraju da Agoston nece ponoviti Vukovu gresku da sa svojim DZVM, makar i formalno udje u nekakav savez u kome moze da izgubi odlucujuci uticaj. Osnivaci saveza, pak, nemaju interesa da se druze sa njim ukoliko on vodi glavnu rec, jer to bi onda bilo isto kao i do sada.

Sve u svemu, za sada izgleda da je rec samo o dobronamernom pokusaju da se svi vojvodjanski Madjari ujedine na demokratskim principima dijaloga i kompromisa i lukavoj dosetki da se ukroti lider koji je, u tvrdoglavom nastojanju da po svaku cenu ostvari svoju ideju, opasno poceo da se poigrava sa nesumnjivom cistotom opozicionog stava vecine Madjara prema rezimu.

Ako taj eksperiment ipak uspe, to bi znacajno oslabilo ostale vojvodjanske opozicione stranke, koje i inace imaju malo Madjara u svojim redovima, a bez ucesca i podrske Madjara njihova borba za autonomiju Vojvodine nema nikakve sanse, bas kao sto ni izolovana akcija Madjara za svoju autonomiju, nema sansi bez podrske ostalih naciona u Vojvodini, posebno vojvodjanskih Srba. Autonomija samo za Madjare, zapravo, bila bi moguca, ali u saradnji sa rezimom u Srbiji, s tim sto bi i cena bila veoma velika, za mnoge i prevelika.

Dakle, eventualna sansa novog Saveza Madjara, pod uslovom da se medjusobno nagode, sto trenutno izgleda nemoguce, jeste samo u povezivanju sa ostalom vojvodjanskom opozicijom.

Ako se prikloni vlasti, svejedno da li u Srbiji ili u Madjarskoj, bice belaja. Pre svega za same vojvodjanske Madjare, ali i za sve ostale.

Mile Isakov