KO MUTI U MAKEDONIJI

÷

, AIM, Beograd, 22. 06. 94. Kao u biblijskom kazivanju, i u bivsoj Jugoslaviji, u pocetku, (tacnije, pred njen raspad)bese rec. Ostra, pa sve zesca, kao bojni poklic. A onda je, znamo kako, buknuo pozar koji, sto se posle- dica tice, podseca na biblijski potop. Ratu se, uostalom, jos ne vidi kraj. Sada, na drugom kraju iste, bivse zajednicke drzave, kao da se oglasavaju iste sile i namere. Ko ih, i s kakvim ciljem, pokrece? Hocemo li, uprkos preskupom iskustvu, krivce opet otkrivati po belom svetu?

Jos se, naravno, mozemo nadati da su najnoviji ver- balni eksplozivi, ovog puta "blize kuci", tj. Srbiji (SR Ju- goslaviji) samo ruzni snovi. Da se najgore nece dogoditi. Ali kako, posle svega sto nas je dovelo do ponizenja i bezna- dja, biti siguran da se ne ponavlja "film" koji smo vec gle- dali uoci katastrofalnog oruzanog nasilja u Hrvatskoj i Bo- sni? Mislimo, razume se, na "koskanja" oko neozvanicene, za zvanicni Beograd "administrativne" i zato sporne granicne linije prema Makedoniji. Posebno oko " Straze", kod Krive Palanke.

Celo to dogadjanje bilo bi, svakako, manje znacajno, ili manje opasno, da nije dobilo zamajac upravo u vreme dok se juzna bivsa jugoslovenska republika pripremala za dugo odlagani, politicki krajnje delikatni popis svoga stanovnistva da bi se medjuetnicki politikanti u Makedoniji "isterali na cistac". Cilj je, naime, da se popisom pod kontrolom medjunarodnih posmatraca uteraju u laz svi lideri koji se zale da je "njihov narod" brojniji nego sto drzava u kojoj zivi priznaje, te da mu se, s tim u skladu, moraju uvecati prava i mogucnosti.

U medjuvremenu, nekoliko dana pre pocetka popisa, ako je verovati novinarskim izvestajima, doslo je do "bliskog ko- ntakta" u selu Molotinu, odakle je, kako se tvrdi, istisnuta jedna "srpska patrola". Prilikom te "rizicne operacije", ka- ko je javio skopski dopisnik "Borbe", vojnici sa obe strane drzali su oruzje "na gotovs". Moglo je, dakle, doci i do pucnjave. Srecom, nije. Ali ko ce znati sta se moze dogo- diti ako se i vojnicko iskusavanje nastavi? Demagoski podjarene strasti, osobito nacionalisticke, znaju da se ot- mu i onima koji bi da ih iskoriste za ogranicene potrebe.

Bili su to, u svakom slucaju, signali za uzbunu ko- ja ce, u delu skopskih medija, doziveti burnu ekspanziju, uz kvalifikovanje jednostranog pomeranja granicne linije kao "agresije srpske vojske". Na udaru se nasla i dosad, u sli- cnim prilikama, vrlo strpljiva i obzirna, skopska drzavna uprava okupljena oko iskusnog i spretnog Kire Gligorova. Otrpela je ostru politicku packu i od komentatora vodeceg dnevnika "Nove Makedonije" koji joj stavlja u greh da "ignorise" vojne pritiske severne susedne drzave.

Usledila je, kako se moglo i ocekivati, odgovarajuca retoricka dramatizacija i na srpskoj strani. Cak je i "POlitika" (u broju od 20. juna) osetila potrebu da bucno anatemise "cudovisnu i besomucnu antijugoslovensku kampanju" prebacujuci odgovornost na medijska glasila u Skoplju. Dan kasnije (21. juna) oglasava se i beogradska savezna diplomatija izjavom u kojoj "sa zabrinutoscu konstatuje eskalaciju optuzbi BJRM protiv Vosjke Jugoslavije" ocenjujuci ih kao "potpuno neosnovane i neprihvatljive".

Da li je to sve? Pa, bas i nije. Beograd ne porice, bar ne izricito, da su neka sporna pogranicna mesta promenila "vlasnika"; da se, drugim recima, dogodilo ono sto makedonske vlasti tumace kao nasilno zaposedanje delova njihove teritorije. Umesto toga, MIP SRJ hladno zakljucuje da je Vosjka Jugoslavije "jos juna 1992. godine zaposela i od tada obezbedjuje teritoriju SRJ prema BJRM do linije katastarskih opstina koje pripadaju SR Jugoslaviji. "

I sta sada?

Mada pogranicno provociranje podstice najcrnje slutnje, reklo bi se da jos nije kasno da se, uz minimum obostrane volje, osujeti nekontrolisano srljanje u nove avanture. Takva odstupnica kao da se okolisno preporucuje u drugom delu beogradske diplomatske izjave. Tamo gde se kaze da je "politika SRJ zasnovana na uzajamnom postovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta, a u pogledu BJRM i interesa za normalizaciju odnosa i obnovu pokidanih veza i saradnje. . . "

Zvuci predusretljivo. Da li ce i biti tako, saznacemo, verovatno, uskoro. Moglo bi, primerice, biti potvrdjeno odustajanjem od nerealnih uslovljavanja normalizacije medjudrzavnih odnosa. Bio bi to pravi korak ka postupnom, trajnom smirivanju i susedskom suzivotu, nasusno potrebnom i Beogradu i Skoplju. Vec i zbog toga sto su obe strane , ako ako tako moze da se kaze, podredjene logici srodne, istorijske i geopoliticke sudbine.

Stvar je u tome sto i Srbija i Makedonija mogu preziveti brodolom bivse Jugoslavije i osposobiti se za evropske i svetske razvojne integracije, jedino kao multietnicke zajednice. Svaki oblik "nacionalne homogenizacije", primerene nacionalistickom ekstremizmu, doveo bi do propasti i jednu i drugu. I obratno: dosledno postovanje prava svih gradjana u svakoj od njih olaksavalo bi medjusobna usaglasavanja i cinilo ih otpornijim na pritiske spolja.

Neizvesnost ce, po svoj prilici, potrajati, bar dok se ne razluci privid od realnosti. Kad se prasina slegne bice, u najmanju ruku, jasnije sta se promenilo nagore na spornoj granici i oko nje a sta je, recimo, probno taktiziranje s jedne ili s druge strane (ili s obe?) koje dugorocno ne mora da obavezuje ni Beograd ni Skoplje.

I, najzad, ono najvaznije. Antiratno, dakle, antinacionalisticko, demokratsko razresenje podrazumeva neopozivo prihvatanje realnosti iza koje stoje i Ujedinjene nacije, uz posebno angazovanje Amerike: medjunarodno priznati suverenitet nezavisne makednoske drzave. A to, po definiciji, iskljucuje sve nacionalisticke ambicije i projekte: od "juzne Srbije" koje se srspki ultranacionalizam ni dan-danas ne odrice, do separatistickih prividjanja "velike Albanije" neostvarive bez nasilnog rusenja nezavisne Makedonije pod pritiskom sovinistickih ideologa i megalomana oko nje.

ALEKSANDAR NENADOVIC