ZIVOT U SAUNI

,AIM, Beograd, 17.06. 1994.

Intervju sa Zivojinom Pavloviccem

Za neke Zivojin Zika Pavlovic poznat je pre svega kao slikar, za druge kao reditelj, za trece kao knjizevnik. Jos je i profesor scenarija na odseku dramaturgije Fakulteta dramskih umetnosti. Rodio se u Sapcu, ziveo u Somboru, Jagodini, Aleksincu. Kao student dosao je u Beograd i tu ostao do danas. Studirao je na Akademiji primenjenih umetnosti, zarazio se filmom u Kinoteci, bavio se pisanjem od ranih dana. Definitivno se prelomio za neke umetnosti posle dugog bolovanja od tuberkuloze i lecenja na Golniku.

• Te dve godine na Golniku bile su, s jedne strane, ispunjene strasnim prizorima umiranja, a sa druge, zivotom pod staklenim zvonom, kao u "Carobnom bregu" Tomasa Mana. Tada sam shvatio da vise inkliniram vremenskim nego prostornim umetnostima. Dakle, pobedili su film i literatura. Ozdravio sam, vratio se, zavrsio studije slikarstva i prestao njime da se bavim.

* Od pojave prve Vase knjige, od prvih rediteljskih ostvrenja, bili ste zabranjivani?

• Moja prva knjiga "Krivudava reka", zbirka pripovedaka, objavljena 1963. godina naisla je na nepovoljan prijem. Na nju se okomila Udba. Knjiga je povucena iz prodaje. Tema svih pripovedaka bila je skakljiva. Rec je bila o istocnoj Srbiji, u blizini bugarske granice i dogadjajima posle Rezolucije Informbiroa u kojima su glavnu ulogu igrani Ozna, Udba i milicija. Mada nigde nisam napisao da se radi o istocnoj Srbiji, svi policajci iz tog kraja su se prepoznali u knjizi.

* Mnogo docnije slicnu sudbinu dozivela je i vasa knjiga "Ispljuvak pun krvi"?

• Da, bio je to moj dnevnik o studentskoj pobuni 1968. godine. Stampan je 1984. godine, ali je zabranjen dok jos nije ni izasao iz stampe. Objavljen je kasnije tek 1990, u privatnom izdanju poznatog beogradskog izdavaca. Knjizi nije smetala zabrana jer su slovoslagaci uspeli da krisom iz stamparije iznesu tri-cetiri primerka, umnozili su ih u nekoliko hiljada kopija i prodavali ih ispod ruke za veliki novac.

* I Vas prvi film bio je zabranjen?

    - Bio je to amaterski omnibus film "Grad" koji smo

zajedno napravili Kokan Rakonjac, Marko Babac i ja. Vlast u Sarajevu zabranila je film jer su joj u mojoj prici smetali, kako je receno, besperspektivnost, pesimizam i blacenje NOB. Blacenje NOB se sastojalo u tome sto je bivsi borac, invalid, bio pretucen u kafani posto je zastitio jednu pijanu zenu. I moj prvi igrani film "Povratak" imao je slicnu sudbinu. Oduzet mi je bio u toku montaze. Bilo mi je dozvoljeno da ga zavrsim tek tri godine kasnije, posto sam u medjuvremenu napravio film "Dvojnik" u Sloveniji i dobio povoljne kritike na festivalu u Puli. Zatim mi je bunkerisan film "Zaseda". Rizicno je bilo i sa filmom "Dovidjenja u buducem ratu". Policija ga je oduzela na aerodromu Brnik kod Ljubljane, na putu za Berlinski festival. Tek dve godine kasnije dozvoljeno je da se film prikaze u Kanu gde je doziveo veliki uspeh.

• Kako ste "prosli" kao profesor na fakultetu?

    \* Vlastima se nije dopao moj stav oko filma "Plasticni
  

  Isus" Lazara Stojanovica i moj protest sto se on zbog tog filma politicki proganja i hapsi. Oduzeli su mi katedru i postavili me na mesto referenta za ucila, na kome sam ostao 8 godina. Vracen sam u profesuru 1981. godine.

* U trenutku kad je veliki deo drustva zahvacen apatijom i depresijom, vi objavljujete ciklus od 10 knjiga koji podseca na sabrana dela, snimili ste film "Dezerter", pripremate dva filmska projekta "Svedok rata" i "Vozac leseva", pisete novi roman...

• Sta mi drugo ostaje nego da radim? Znate, ja sam stalno kao u sauni. Cas me zabranjuju, cas dobijam velika domaca i medjunarodna priznanja. Covek koji prozivi zivot izmedju toplo i hladno postaje drugaciji, verovatno otporniji.

* Vas film "Dezerter" izazvao je razlicite reakcije. Poceli ste ga u Vukovaru, zavrsili u Beogradu.

• Ja sam Vukovar doziveo stravicno. To je osecaj kataklizme. Verovatno je tako izgledala Hirosima posle eksplozije atomske bombe. Za mene je Vukovar simbol ovog rata kao sto je Staljingrad bio simbol Drugog svetskog rata. Mada su Mostar, Sarajevo i mnogi drugi gradovi bili surovo ruseni i satrveni, Vukovar je ipak postao taj nesrecni simbol. U Vukovaru je ipak snimljeno samo prvih pet minuta filma, ostatak je snimljen u Beogradu.

* Citavo Vase stvaralastvo i lomovi kroz koje ste prolazili svedoce o opredeljenoj, doslednoj licnosti, opozicionoj u tom smislu da nikad nije pravila ustupak nijednom rezimu. Pa ipak, u ovim nesretnim godinama, kada je obaveza svake moralne licnosti da javno osudi nasilje, rat i rusenja, zadrzali ste neku vrstu aristokratske distance od javnih tribina, demonstracija, javnih istupa. Otkuda to?

• Celog zivota sam se trudio da zadrzim poziciju nezavisnog individualiste. Drugacije ne bih mogao da iskazujem ono sto me goni da se oglasavam kroz film i literaturu. Lagao bih kad bih rekao da ne ulazim u razne komprimise, ali samo one koji ne ugrozavaju bitne stvari i koji ne dovode do toga da se covek sam pred sobom oseca posramljeno. Na javnim skupovima koje spominjete ja sam prisutan, ali ne govorim jer sam veoma skeptican prema politickom angazamanu umetnika.

* U knjizi "Ludilo u ogledalu", objavljenoj 1992. g, napisali ste da rat izmedju Srba i Hrvata ne bi bio neizbezan da su njihova kolektivna bica bila u stanju da se lise svojih paranoicnih vodja. Da li ste Vi pacifista? Da li je rat, bez obzira kakva su nasa bica, mogao biti izbegnut?

• Da, ja sam pacifista. A sto se tice rata, bojim se da je nemoguce vecito ziveti u skladu. Tome nas uci istorija, biologija, priroda. Govorim o tome kao o jednoj globalnoj neminovnosti sa kojom je covecanstvo od vajkada suoceno. Uz sve to, iskustva nas nicemu ne uce. To se najbolje primecuje na planu intime i istorije. Na planu intime nista vam ne znache tudja ljubavna iskustva. Na planu epike stvar je potpuno ista. Zasto je covek zgranut sto se istorija stalno ponavlja? Zato sto istorijska iskustva nista ne vrede. Mi smo cetiri dana preko TV gladali blagu predigru u Bukurestu naseg uzasa koji ce se desiti samo 6 meseci kasnije. Mislili smo - valjda ce se nasi mocnici otrezniti, valjda ce videti kuda idemo. Nista to nije vredelo. Bukurest je u odnosu na ono sto se kod nas desilo jedna mala operska predstava.

* Kad se ovaj rat jednom zavrsi, verujete li u obnovu - ne nekadasnje Jugoslavije - vec kulturnih odnosa i veza medju ljudima?

• To je neminovno, ako ni zbog cega drugog, ono zbog toga sto govorimo istim jezikom.

* Kako gledate na vreme koj dolazi? Sta nas jos ceka?

    - Ja ovaj nas rat dozivlajvam kao Spanski gradjanski

rat u odnosu na Drugi svetski rat. Po meni, ovo je predigra jednog globalnog civilizacijskog obracuna. Nepodnosljivost dva civilizacijska koncepta je ogromna. Civilizacija belog coveka, koja je imperijalne prirode, sada je na vrhuncu. S druge strane, bioloske i nagonske energije koje postoje u drugim civilizacijskim formacijama imaju potrebu za ekspanzijom. Da li ce doci do fluktuacije i opmenjivanja ili do ekslozije, to je pitanje rata i mira. Daj boze da se varam!

Milica Lucic-Cavic